Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 20 godina. Glavni uzrok je nedelotvorno postupanje suda. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 2100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavke Mirić iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavke Mirić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1772/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Rumi P. 653/91) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnom sudu da nastavi parnični postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavka Mirić iz Sremske Mitrovice je 22. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 653/91.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je osporeni parnični postupak započeo 1991. godine i da još uvek nije okončan, i to isključivom odgovornošću suda. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i utvrdi njeno pravo na naknadu nematerijalne štete i naloži prvostepenom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

U podnescima od 16. novembra 2010. godine i 24. maja 2011. godine podnositeljka je navela da je okončanje ovog postupka "još uvek neizvesno" iako ona stalnim urgencijama pokušava da se postupak koji traje preko 20 godina, ubrza i okonča.

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe zaključio da podnositeljka u suštini ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1772/10 (ranije Opštinskog suda u Rumi P. 653/91, P. 937/02 i P. 85/09) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

J.J. iz Klenka je, u svojstvu tužioca, podneo 5. jula 1991. godine Opštinskom sudu u Rumi (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih: ovde podnositeljke ustavne žalbe i D.G, njegovih sestara, a radi priznanja prava vlasništva na nepokretnostima: kuća sa dvorištem, voćnjak i tri njive u K.O. Klenak, bliže opisanim u tužbi. Po tužbi je formiran predmet P. 653/91.

Nakon četiri zakazana i održana ročišta za glavnu raspravu (jedno ročište u 1991. i 1993. godini, te dva ročišta u 1995. godini) na kojima je Opštinski sud saslušao pet svedoka, kao i tužioca i tužene, u svojstvu parnične stranke, prvotužena - podnositeljka ustavne žalbe i drugotužena D.G su 11. aprila 1997. godine podnele protivtužbeni zahtev sa predlogom da se odbije tužbeni zahtev tužioca, preciziran podneskom od 2. aprila 1993. godine - kojim je tužilac tražio pravo suvlasništva po osnovu ulaganja na nepokretnostima, te obaveže tužilac - protivtuženi da preda u svojinu i državinu sporne nepokretnosti prvotuženoj - protivtužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe i obaveže se da joj na ime izmakle dobiti zbog nekorišćenja spornih nepokrenosti plati određenu naknadu.

Opštinski sud je u 1997. godini održao jedno ročište, u 1998. godini nije bilo zakazanih ročišta, a nakon održanog jednog ročišta u 1999. godini i 2000. godini, doneto je rešenje P. 653/91 od 18. maja 2000. godine kojim se postupak u ovoj pravnoj stvari prekida do okonačanja postupka u predmetu P. 868/98 (po tužbi tužioca protiv istih tuženih radi uspostavljanja zemljišno - knjižnog stanja na nepokretnostima obuhvaćenim tužbenim zahtevom), s tim da će se postupak nastaviti na predlog stranka nakon pravosnažnog okončanja postupka, koji po nalaženju suda predstavlja prethodno pitanje u ovom postupku.

Podneskom od 7. avgusta 2002. godine prvotužena - protivtužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, tražila je nastavak postupka jer je navedeni parnični postupak pravosnažno okončan.

Predmet je u Opštinskom sudu dobio novi broj P. 937/02. U 2002. godini održano je jedno ročište, a u 2003. godini četiri ročišta na kojima su saslušana četiri svedoka i tužilac - protivtuženi i tužene - protivtužilje u svojstvu paničnih staranaka, dok jedno ročište nije održano na predlog punomoćnika parničnih stranka koji su sprečeni da pristupe. Tokom 2004. godine jedno ročište je održano, a na drugom zakazanom ročištu 17. novembra 2004. godine rešenjem Opštinskog suda u Rumi P. 937/02 od 17. novembra 2004. godine određeno je da postupak miruje jer na raspravi nisu bili prisutni tužilac - protivtuženi i njegov punomoćnik. Tokom 2005. godine Opštinski sud je zakazao ukupno četiri ročišta, a tri održao. Na ročištu održanom 22. aprila 2005. godine Opštinski sud je doneo rešenje kojim se razdvaja postupak po protivtužbi, s tim da se oformi novi spis i zavede pod novim brojem. Na istom ročištu određeno je vešačenje od strane veštaka građevinske struke na okolnost vrednosti novosagrađenog objekta i vrednosti placa i stare kuće i objekta na placu. Podneskom od 26. aprila 2005. godine prvotužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, izjasnila se da se izričito protivi razdvajanju postupka po protivtužbi, podnetoj još 1997. godine, obzirom da je sproveden obiman dokazni postupak i da je isto suprotno načelima ekonomičnosti postupka. U 2006. godini Opštinski sud je zakazao šest ročišta za glavnu raspravu i nakon saslušanja šest svedoka, te donete odluke da se odbija zahtev za izuzeće sudije, glavna rasprava je zaključena 4. septembra 2006. godine.

Presudom Opštinskog suda u Rumi P. 937/02 od 4. septembra 2006. godine usvojen je primarni tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da sud utvrdi da iza pok. I.J. u ostavinskom postupku nisu predmet nasleđivanja nekretnine bliže određene u prvom stavu izreke presude, te da se tužene obavezuju da tužiocu priznaju pravo vlasništva na navedenim nekretninama po osnovu ugovora o poklonu zaključenog između poklonodavca pok. I.J. i poklonoprimca - tužioca 16. aprila 1982. godine i overenog pred Opštinskim sudom u Rumi pod Ov. br. 887/82, te da se prvotužena obavezuje da izda tabularnu ispravu podobnu za prenos vlasništva u zemljišnim knjigama na predmetnim nekretninama, a koji će u protivnom zameniti presuda. U drugom stavu izreke utvrđeno je da je ništava odredba ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog 29. maja 1987. godine i overenog pred istim sudom pod brojem R. 560/97 između R.J. (pok. majke parničnih stranka) i prvotužene. Tužene su obavezane na plaćenje troškova. Pismeni otpravak presude uručen je punomoćniku tužioca 14. maja 2007. godine, a punomoćniku tuženih 15. maja 2007. godine. Prvotužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, izjavila je žalbu 25. maja 2007. godine, punomoćnik tuženih dva dana kasnije, dok je dopuna žalbe prvotužene primljena u Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici 6. avgusta 2007. godine.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1458/07 od 7. avgusta 2007. godine vratio spis predmeta prvostepenom sudu radi dostave dopune žalbe tužiocu na odgovor.

Odlučujući o žalbama tužilja, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 2045/07 od 22. januara 2009. godine usvojio kao osnovane žalbe i ukinuo ožalbenu presudu, te spis vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju presude, između ostalog, drugostepni sud je ukazao da nije bilo razloga za razdvajanje postupka po protivtuženom zahtevu tuženih - protivtužilja, zbog razloga ekonomičnosti postupka i rešavanja istom odlukom o postavljenim zahtevima stranaka u sporu.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 85/09. Tokom 2006. godine Opštinski sud je zakazao tri ročišta, održao dva, te naložio 12. juna 2006. godine tužiocu - protivtuženom da dostavi eventualne predloge za izvođenje dokaza, pa je njegovim podneskom od 13. jula 2009. godine predloženo veštačenje od strane veštaka građevinske struke. Opštinski sud je 14. jula 2009. godine dostavio rešenje o veštačenju od 21. juna 2005. godine veštaku da se izjasni da li prihvata veštačenje, koji je obavestio sud dopisom od 20. jula 2009. godine da prihvata veštačenje i naveo iznos koji treba uplatiti na ime predujma za troškove veštačenja. Po uplati predujma 24. septembra 2009. godine sud je dao naredbu da se spisi dostave veštaku a rasprava zakazana za 25. septembar 2009. godine je odložena radi obavljanja veštačenja, s tim da se naredna zakaže nakon obavljenog veštačenja. U prilogu dopisa od 6. oktobra 2009. godine sud je veštaku dostavio spise predmeta.

Po izvršenoj reorganizaciji pravosuđa predmet je u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici (u daljem tekstu: sud) zaveden pod brojem P. 1772/10. Po pozivu suda od 15. novembra 2010. godine za vraćanje spisa, koji je uručen veštaku 18. novembra 2010. godine, veštak je vratio spis ali prema izjavi sudije nekompletan. Prvo sledeće ročište zakazano je za 4. maj 2011. godine ali nije održano jer nije bilo dokaza da je punomoćniku tužioca - protivtuženom uredno dostavljen poziv, pa je sud od Advokatske komore zatražio podatak o tačnoj adresi. Podneskom od 10. maja 2011. godine punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je ponovo ukazao na trajnje postupka od 20 godina i urgirao za zakazivanje ročišta, a punomoćnik protivne strane je to isto učinio podneskom od 23. avgusta 2011. godine. Na sledećem zakazanom ročištu u 2011. godini za 24. avgust određeno je da veštak izlaskom na lice mesta utvrdi tržišnu vrednost nekretnina koja su predmet postupaka i pismeni otpravak rešenja sud je izradio istog dana. Veštak je preuzeo na revers spise predmeta 31. oktobra 2011. godine. Dopisom od 26. marta 2012. godine sud je zatražio da veštak u roku od 15 dana dostavi nalaz i mišljenje i spise predmeta vrati. Punomoćnik prvotužene - protivtužilje je ukazao da veštačenje još nije obavljeno i obavestio sud da je, ovde podnositeljka ustavne žalbe, teško bolesna - nepokretna, ugašenih balansnih reakcija, u potupnosti zavisna od tuđe nege i pomoći i da je kod nje nastupila parnična nesposobnost. Po službenoj belšci suda veštak je spise predmeta vratio 3. maja 2012. godine.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem, donetim van rasprave, P. 1772/10 od 14. maja 2012. godine, prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari s tim da će isti biti nastavljen po predlogu parničnih stranka, a nakon što prvotužena - protivtužilja bude u mogućnosti da postupa u ovoj pravnoj stvari.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava i sloboda na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (''Službeni list SFRJ'', br. 4/77, 36/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82,58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 2/98,15/98 i 3/02), koji je važio u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Razmatrajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko petnaest godina. Stoga je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relavantan ceo protekli period, računajući trajanje postupka od 5. jula 1991. godine, kada je Opštinskom sudu u Rumi podneta tužba protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i održalo poverenje građana u sudove.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterjume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnih sudova pred kojima je postupak trajao 20 godina i deset meseci do prekida postupka i još uvek nije okončan.

Ustavni sud nalazi da je u ovom predmetu, nesporno, bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, ali da njihova složenost, ni u kom slučaju, ne može opravdati navedeno trajanje sudskog postupka, te je stoga ocenio da je nedelotvorno postupanje nadležnih sudova osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka. Prilikom iznete ocene, Ustavni sud je imao u vidu i da je tokom sprovedenog postupka pred Ustavnim sudom utvrđeno da podnositeljka ustavne žalbe, za koju okončanje spora ima nesumnjiv značaj, svojim ponašanjem nije doprinela trajanju postupka, već je naprotiv, imala proaktivan odnos u ovoj parnici, jer je više puta urgirala da sud postupa ili podnosila pritužbe na rad suda i trajanje postupka, sve do odluke suda o prekidu postupka 14. maja 2012. godine.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnositeljki ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava da se o njenom pravu u parničnom postupku koji se vodio pred Oštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 653/91 (kasniji brojevi predmeta Oštinskog suda u Rumi P. 937/02 i P. 85/09), a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici P. 1772/10, odluči u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnositeljka ustavne žalbe je tražila da joj se dosudi naknada štete zbog dužine trajanja spora. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2100 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog i nedelotvornog postupanja prvostepnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji. Kako se u konkretnom slučaju radi o postupku koji je od izuzetnog značaja za podnositeljku, te koji ni posle 21 godinu još nije okončan, podnositeljki ustavne žalbe je određena naknada kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 3. izreke, naloživši nadležnom sudu da nastavi postupak iz tačke 1. izreke, kada se za to steknu uslovi.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti