Odluka Ustavnog suda o imovinskoj šteti i pravičnom zadovoljenju u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na imovinu i dosudio naknadu materijalne štete zbog dugotrajnog stečajnog postupka. Takođe, utvrđena je povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade neimovinske štete, koja je povećana, i zbog pogrešnog odbijanja zahteva za imovinsku štetu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnima žalbama S . Đ . iz Bratmilovca i Z . S, S . Đ . i R . A, svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 ovoj podnosi teljki povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Ut vrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S. Đ . na naknadu materijalne štete u visini potraživanja priznatih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Z. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 12/18 od 16. januara 20 18. godine ovoj podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 142/18 od 13. februara 20 18. godine ovoj podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

5. Usvaja se ustavna žalba R. A . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 518/18 od 18. septembra 20 18. godine podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 12/18 od 16. januara 20 18. godine u delu u kome je odlučeno o naknadi imovinske štete i određuje da isti sud donese novu odluk u o žalbi podnositeljke ustavne žalbe Z. S . izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 672/17 od 27. oktobra 2017. godine u tom delu.

7. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 142/18 od 13. februara 20 18. godine u delu u kome je odlučeno o naknadi imovinske štete i određuje da isti sud donese novu odluk u o žalbi podnositeljke ustavne žalbe S. Đ . izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 649/17 od 24. novembra 2017. godine u tom delu.

8. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 518/18 od 18. septembra 20 18. godine u delu u kome je odlučeno o naknadi imovinske štete i određuje da isti sud donese novu odluk u o žalbi podnosioca ustavne žalbe R. A . izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1319/17 od 22. juna 2018. godine u tom delu.

9. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe Z. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za iznose koji su joj po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za iznose koji su joj po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe R. A . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za iznose koji su joj po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . iz Bratmilovca i Z . S, S . Đ . i R . A, svi iz Leskovca, podneli su 5, 23. i 30. marta i 14. novembra 2018. godine, preko punomoćnika S. M , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavne žalb e zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Republike Srbije , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 u odnosu na podnositeljku S. Đ . i protiv presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 12/18 od 16. januara 20 18, Gžrr. 142/18 od 13. februara 20 18. i Gžrr. 518/18 od 18. septembra 20 18. godine u odnosu na ostale podnosioce ustavnih žalbi.

Ustavni sud je ustavne žalb e spojio radi zajedničkog razmatranja i odlučivanja, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

Podnositeljka ustavne žalbe S. Đ . navodi da nije naplatila svoja potraživanja od stečajnog dužnika koji je društveno preduzeće zbog propusta Republike Srbije, zbog čega traži naknadu materijalne štete u visini potraživanja priznatih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni.

Preostali podnosioci ustavnih žalbi navode: da su odluke u osporenim presudama u suprotnosti sa ustanovljenom praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava; da iz velikog broja odluka proizlazi da je imovinska šteta koju su tražili ovi podnosioci predstavlja štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku; da sud uopšte nije uzeo u obzir činjenicu da je tražena naknada štete zbog nenaplaćenih potraživanja prema društvenom preduzeću, na šta je ukazivano tokom postupka; da sud pogrešno ceni i utvrđuje da ne postoji uzročno- posledična veza između nečinjenja tužene i nastale štete; da su iznosi dosuđenih naknada neimovinske štete prenisko određeni s obzirom na dužinu trajanja stečajnog postupka i postupaka koji su mu prethodili i značaj povređenog dobra, što je suprotno praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i poništi osporene presude, a ukoliko taj zahtev ne usvoji, kao eventualni zahtev podnosioci ističu utvrđenje povrede prava na imovinu u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 i dosuđenje naknad e materijalne štete u visini potraživanja koja su im priznata u tom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda u ustavnim žalbama, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz njih priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Podnosioci ustavne žalbe su u stečajnom postupku koji se nad stečajni dužnikom DP „I .“ Leskovac vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa, koja su im u tom postupku priznata.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 438/15 od 2. juna 2015. godine usvojen je zahtev podnositeljke ustavne žalbe S. Đ . i utvrđeno da joj je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da p reduzme sve mere kao bi se stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku, delimično je usvojen njen zahtev i određena primerena naknada zbog navedene povrede u iznosu od 20.000 dinara, odbijen preostali deo zahteva za isplatu primerene naknade i odbačen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim presudama podnosiocima ustavnih žalbi Z. S, S . Đ . i R . A . pravnosnažno su dosuđeni iznosi od po 400 evra zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, dok su odbijeni zahtevi za isplatu iznosa po istom osnovu do traženih po 2.000 evra i za isplatu materijalne štete u osporenom stečajnom postupku. U njima se navodi: da je dosuđeno obeštećenje od po 400 evra adekvatno i dovoljno, te da se može smatrati razumnim, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada, ali i o tome da se ovakvom naknadom ne pogoduje lukrativnim težnjama, odnosno težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom; da je u pogledu naknade imovinske štete bitno da je tužilac tu štetu pretrpeo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koja je uzročno-posledično vezana za povredu prava na suđenje u razumnom roku; da se tom prilikom primenjuju pravila o adekvatnoj uzročnosti, jer svaki uzrok nije dovoljan, već samo onaj koji je adekvatno podoban da dovede do nastanka imovinske štete; da ovi podnosioci ustavnih žalbi nisu dokazali postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da su pretrpeli imovinsku štetu upravo zbog dugog trajanja osporenog stečajnog postupka; da je pogrešna tvrdnja da je i samo postojanje odluke o utvrđenju povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljno, a što ne uspostavlja uzročnu vezu između te povrede i nastupanja štete; da je na tužilačkoj strani teret dokazivanja postojanja navedene veze.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalbama, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi izvršenje presude izrečene u korist podnositeljke ustavne žalbe S. Đ . u osporenom stečajnom postupku, protiv dužnika koji ima pretežan društveni, odnosno državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava ove podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už- 5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu ove podnosi teljke usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tač ke 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe S. Đ . na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ocenjujući zatim navode o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje u odnosu na osporene presude, u delu u kome je odlučeno o imovinskoj šteti, Ustavni sud, najpre, konstatuje da se navodi podnosilaca o toj povredi zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi s osnovanošću ovih navoda podnosilaca, a koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju .

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete . Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už- 9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja .

Stoga Ustavni sud zaključuje da je podnosiocima ustavnih žalbi Z. S, S . Đ . i R . A . osporenim presudama u ovom delu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe ovih podnosilaca, odlučujući kao u prvom delu tač . 3-5. izreke .

Po oceni Ustavnog suda, posledice ove utvrđene povrede prava su, u konkretnom slučaju, takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporen ih drugostepenih presud a i određivanjem da Viši sud u Leskovcu done se nov e odluk e o žalb ama podnosilaca ustavnih žalbi izjavljenim protiv prvostepenih presuda Osnovnog suda u Leskovcu u navedenom delu , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 6-8. izreke .

7. Odlučujući zatim o ustavnim žalbama izjavljen im protiv osporenih presuda u delu u kome je odlučeno o naknadi nematerijalne štete usled utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a u kojima se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už- 277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenim presudama, kojima su im na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10 pravnosnažno dosuđeni iznosi od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe u pogledu istaknute povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i u odnosu na odluk e o naknadi nematerijalne štete usled utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući kao u prvom delu tač. 3-5. izreke.

Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica ove utvrđene povrede, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 9-11. izreke, utvrdio pravo ovih podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za iznose isplaćene po osnovu osporenih presuda, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca Z. S, S . Đ . i R . A . da im je osporenim presudama i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio te presude, tako da će se o osnovanosti tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom .

Nakon što je podnositeljki ustavne žalbe S. Đ . utvrdio povredu prava na imovinu, a ostalim podnosiocima povredu prava na pravično suđenje u pogledu odluke o naknadi neimovinske štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje njihovih ustavnih žalbi u preostalom delu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavne žalbe odbacio, rešavajući kao u drugom delu tač ke 1 . i tač. 3-5. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe S. Đ . za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe , Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.