Nepostojanje povrede prava na pravično suđenje odbacivanjem optužnice oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, zauzimajući stav da oštećeni kao tužilac ne može osnovano tvrditi da mu je povređeno pravo na pravično suđenje kada sud pravnosnažno odbaci njegovu optužnicu. Ovo pravo se u krivičnom postupku garantuje prevashodno okrivljenom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2658/2009
16.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rajka Vukojevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rajka Vukojevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž.II 1877/09 od 8. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rajko Vukojević iz Subotice podneo je Ustavnom sudu 18. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž.II 1877/09 od 8. oktobra 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na slobodu i bezbednost, prava lica lišenog slobode, prava na pravično suđenje, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 23, 27, 28, 32, 34. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se detaljno navodi tok postupka koji je prethodio postupku u kome je doneta odluka koju podnosilac osporava ustavnom žalbom, a u kome je on imao svojstvo okrivljenog. Taj postupak je bio razlog da podnosilac ustavne žalbe u svojstvu oštećenog kao tužioca podnese optužnicu protiv istražnog sudije koji je protiv njega vodio istragu. Povodom podnete optužnice doneto je rešenje koje podnosilac ustavne žalbe osporava isticanjem, između ostalog, da je diskriminisan po više osnova i to „po osnovu pola (jer nije homoseksualac), nacionalne pripadnosti (jer je Srbin), društvenog porekla (potiče iz radničke porodice iz bosanske Krajine), veroispovesti (pravoslavne), političkog uverenja (stalni opozicionar levičar, zalaže se za socijalnu pravdu, protiv kapitalizma je), imovnog stanja (ne može da se meri sa sudijom M.), kulture, jezika idr.“, da je, kako je naveo, očigledno da je okrivljeni sudija izvršio krivično delo. U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je podnosiocu osporenom odlukom povređeno ljudsko dostojanstvo, da mu je pravo na slobodu i bezbednost povređeno time što, odbijanjem da se vodi krivični postupak protiv sudije, nije bio u mogućnosti da dokazuje da je prema njemu u toku prethodno sprovedene istrage pritvor bio neosnovano određen, da je donošenje odluke o produženju pritvora bilo izraz nečovečnog postupanja prema njemu, da mu je osporenom odlukom uskraćeno pravo na pravično suđenje i povređena Ustavom zajemčena pretpostavka nevinosti, te da pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo ne podrazumeva samo pravo na ulaganje pravnog sredstva, već i na delotvorno pravno sredstvo.

2. Članom 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu, kao i da se u postupku, u kome je osporeni akt donet, odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe koja su u vezi sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenih prava i sloboda na čiju povredu ili uskraćivanje se u ustavnoj žalbi ukazuje.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u postupku u kome je doneto osporeno rešenje imao svojstvo oštećenog kao tužioca. Prvostepenim rešenjem Okružnog suda u Subotici Kv. 137/09 od 6. jula 2009. godine odbačena je njegova optužnica koju je podneo protiv okrivljenog F.M. zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09). Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1877/09 od 8. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je izjavio oštećeni kao tužilac protiv navedenog prvostepenog rešenja. Nadležni sudovi su našli da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu, odnosno ugrožavanje se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeni su: načelo zabrane diskriminacije (član 21.), načelo zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda (član 22.), pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti (član 23.), pravo na slobodu i bezbednost (član 27.), prava u vezi sa postupanjem s licem lišenim slobode (član 28.), pravo na pravično suđenje (član 32.), pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu (član 34.) i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo (član 36.).

Pravom na pravično suđenje, čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe kao najbitniju, svakome je zajemčeno da ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Prema stavu Ustavnog suda, iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac i privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv određenog lica pokrenuti krivični postupak, ili da će lice protiv koga je postupak pokrenut biti i osuđeno. Ovo iz razloga što je jedino sud nadležan da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za vođenje krivičnog postupka, odnosno da li ima osnova za donošenje osuđujuće presude i izricanje propisane krivične sankcije. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je odbačena njegova optužnica podneta protiv određenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više svojih odluka (videti: Rešenje Už – 713/08 od 27. januara 2010. godine). Takođe, isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u presudi Krzak protiv Poljske (aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine), kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio aplikaciju zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenio da je ratione materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

Kako podnosilac ustavne žalbe svoje navode o povredi ustavnog načela iz člana 22. Ustava u suštini zasniva na navodima o povredi prava na pravično suđenje, to se prethodno izneta ocena Suda odnosi i na ove navode.

Sa druge strane, polazeći od predmeta odlučivanja suda u postupku u kome je osporeni akt donet i sadržine osporenog akta, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredama prava zajemčenih odredbama čl. 23, 27, 28. i 34. Ustava ne mogu dovesti u pravnu vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom označenih prava, jer je reč pre svega o pravima koja se garantuju licima lišenim slobode, odnosno licima protiv kojih se vodi krivični ili drugi kazneni postupak, a podnosilac ustavne žalbe u postupku u kome je donet osporeni akt takav položaj nije imao.

Takođe, u pogledu pozivanja na povrede prava na pravno sredstvo, Ustavni sud ukazuje da odredba člana 36. stav 2. Ustava ne garantuje da će korišćeno pravno sredstvo značiti povoljan ishod za onoga ko ga je izjavio, te se navodi ustavne žalbe u ovom delu ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se istaknuta povreda prava potvrđuje.

Konačno, u pogledu isticanja podnosioca ustavne žalbe da je osporena odluka rezultat kršenja ustavnog načela zabrane diskriminacije, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe ovakve svoje navode nije potkrepio nijednim dokazom.

Polazeći od prethodno izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nepostojanje povrede prava na pravično suđenje odbacivanjem optužnice oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti