Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe povodom nadležnosti redovnih sudova

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu policijskog službenika protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Podnosilac je osporavao nadležnost Vrhovnog suda, tvrdeći da je njegov spor radni a ne upravni, ali je Sud zaključio da se žalbom traži preispitivanje zakonitosti, što je izvan njegove nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Nedeljkovića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Miodraga Nedeljkovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 4748/09 od 15. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Miodrag Nedeljković iz Kraljeva je 21. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Vladimira Ostojića, advokata iz Kraljeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 4748/09 od 15. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Opštinskom sudu u Kraljevu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, kojom je tražio da se poništi kao nezakonita odluka tuženog - Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, a kojom je tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, prestao radni odnos; da se Opštinski sud u Kraljevu oglasio stvarno nenadležnim i da je Okružni sud Kraljevu potvrdio odluku prvostepenog suda, te da je predmet ustupljen Vrhovnom sudu Srbije; da je odlukom Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz razloga što Vrhovni sud Srbije nije bio nadležan da odlučuje o njegovom zahtevu, što je o njegovim pravima i obavezama raspravljano u nejavnoj sednici veća tog suda, te i iz razloga što rešenje tuženog kojim je podnosiocu prestao radni odnos ne može biti upravni akt o čijoj zakonitosti odlučuje sud u upravnom sporu; da se povreda prava iz člana 36. Ustava ogleda u tome što se svi radno-pravni sporovi raspravljaju pred opštinskim sudovima, bez izuzetka, te i iz razloga što mu je uskraćeno pravo na žalbu i drugo pravno sredstvo jer protiv odluke Vrhovnog suda Srbije nije dozvoljeno ni jedno redovno ili vanredno pravno sredstvo. Podnosilac ustavne žalbe je tražio da Sud poništi osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbom člana 169. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) propisano je da se na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno.

Odredbom člana 140. stav 4. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07 i 67/07) propisano je da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96) bilo je propisano: da u upravnim sporovima sudovi odlučuju o zakonitosti akata kojima državni organi i preduzeća ili druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinačnim upravnim stvarima (član 1.); da se upravni spor može voditi samo protiv upravnog akta i da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste akt kojim državni organ i preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnih ovlašćenja rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog lica ili pravnog lica ili druge stranke u upravnoj stvari (član 6.); da o upravnim sporovima sud rešava u nejavnoj sednici (član 32.); da sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku (član 38. stav 1.); da zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom nije vezan razlozima tužbe (član 39. stav 1.).

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos na osnovu rešenja Disciplinskog starešine Policijske uprave Kraljevo broj 116-1666/07 od 29. februara 2008. godine, s obzirom da mu je utvrđena odgovornost za tešku povredu službene dužnosti iz člana 157. stav 1. tač. 6, 7, 15. i 19. Zakona o policiji i izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Rešenjem Disciplinske komisije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Veća u Kragujevcu DK broj 116-4/08-32 od 28. marta 2008. godine odbijen je prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu Opštinskom sudu u Kraljevu kojom je tražio da se poništi kao nezakonita odluka tuženog o prestanku radnog odnosa. Opštinski sud u Kraljevu se rešenjem oglasio stvarno nenadležnim i predmet dostavio Vrhovnom sudu Srbije. Vrhovni sud Srbije je u sednici veća održanoj 15. oktobra 2009. godine doneo osporenu presudu U. 4748/09, kojom je tužba odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je pravilno, po oceni tog suda, tuženi organ odbio prigovor tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao neosnovan, i za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud Srbije; da je sud cenio i istaknuti prigovor stvarne nenadležnosti Vrhovnog suda Srbije za odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, te da je našao da je isti neosnovan, iz razloga što je odredbom člana 169. Zakona o policiji propisano da se na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno, a da je odredbom člana 140. stav 4. Zakona o državnim službenicima propisano da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu.

Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 32. i 36. Ustava. Podnosilac u ustavnoj žalbi najpre parafrazira razloge koji su izneti u podnetoj tužbi protiv rešenja o prestanku radnog odnosa, odnosno navode o nenadležnosti Vrhovnog suda Srbije u konkretnoj pravnoj stvari, koje je taj sud cenio i detaljno obrazložio iz kog razloga su isti neosnovani. U tom smislu se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene presude Vrhovnog suda Srbije.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Ostali navodi izneti u ustavnoj žalbi (da rešenje o prestanku radnog odnosa nije upravni akt, da mu nije obezbeđenja jednaka zaštita pred sudovima iz razloga što se o svim radno-pravnim sporovima odlučuje pred opštinskim sudom, da je, zbog pogrešne ocene da je rešenje o prestanku radnog odnosa upravni akt, o njegovim pravima odlučivano u nejavnoj sednici, kao i da iz tog razloga nije imao pravo na pravno sredstvo protiv odluke Vrhovnog suda Srbije) proizlaze iz ustavnopravno neutemeljenog stava podnosioca ustavne žalbe da Vrhovni sud Srbije nije bio nadležan da odlučuje u konkretnoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji bi ukazivali da su podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena pravo na koja se poziva u ustavnoj žalbi, a krećući se u granicama zahteva koji je u ustavnoj žalbi postavljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 2076/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u predmetu penzijskog i invalidskog osiguranja
• Už 1232/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu državnog službenika
• Už 7526/2013: Ustavna žalba: povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje
• Už 3033/2012: Odluka Ustavnog suda o prestanku radnog odnosa policijskog službenika