Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv oslobađajuće krivične presude

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv oslobađajuće presude u krivičnom postupku za prevaru. Sud nalazi da se oslobađanjem okrivljenog ne povređuju prava oštećenog na pravično suđenje i imovinu, jer je oštećeni upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi M.M. iz T., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. decembra 2008. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M.M. izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Svilajncu K. br. 349/06 od 20. marta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M.M. iz T. podneo je Ustavnom sudu 14. decembra 2007. godine, blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv pravosnažne presude Opštinskog suda u Svilajncu K. br. 349/06 od 20. marta 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenom presudom optuženi koji njemu duguje novac, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, čime su povređena njegova navedena Ustavom zajemčena prava. Uz ustavnu žalbu je dostavljen primerak presude sa klauzulom pravosnažnosti i izvršnosti, što po njemu "ukazuje da nema drugih pravnih sredstava, osim ustavne žalbe".
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i slobodama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega; da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem; da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (član 32.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona; da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine; da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).
3. Uvidom u osporenu presudu Opštinskog suda u Svilajncu K. br. 349/06 o 20. marta 2007. godine, Sud je utvrdio: da je presudu doneo sud sastavljen od jednog sudije i dvoje sudija porotnika; da je presuda doneta nakon održanog usmenog i javnog glavnog pretresa 20. marta 2007. godine, te da je istog dana javno objavljena; da je presudom okrivljeni N.D, na osnovu člana 355. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije (u daljem tekstu: KZRS), jer "u toku dokaznog postupka nije dokazano da je okrivljeni lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica doveo u zabludu oštećene na taj način što se predstavio kao ozbiljan i uspešan otkupljivač stoke,... pa kako je u konkretnom slučaju našao da se radi o neraščišćenim imovinskopravnim odnosima između okrivljenog i oštećenog, to je okrivljenog na osnovu člana 355. tačka 3. ZKP oslobodio od optužbe"; da je istom presudom, na osnovu člana 206. stav 2. ZKP oštećeni, inače podnosilac ustavne žalbe, upućen na parnicu, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Presuda je postala pravnosnažna 29. juna 2007. godine, što se utvrđuje iz potvrde pravnosnažnosti.
4. Odredbom člana 208. stav 1. KZRS ("Službeni glasnik RS", broj 85/05) propisano je krivično delo prevara, koje glasi: ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Odredbama ZKP ("Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02, "Službeni glasnik RS",br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07) propisano je: da ovaj Zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da sudovi sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom (član 23.), da u prvom stepenu, za krivična dela za koja je propisana blaža kazna od kazne zatvora u trajanju od petnaest godina, sudovi sude u većima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija - porotnika (član 24. stav 1.); da je mesno nadležan, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano (član 27. stav 1.); da kad sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija ili kad rešenjem obustavi krivični postupak, uputiće (sud) ovlašćeno lice da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku (član 206. stav 3.); da će sud izreći presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe ako delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo, ako ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost ili ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen (član 355.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava za koje podnosilac smatra da su mu povređena donošenjem osporene krivične presude, a polazeći od prirode i sadržine osporenog pojedinačnog akta i zakonskih odredaba kojima se uređuje krivični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen. U tom smislu, do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje u krivičnom postupku može doći, pre svega, na štetu okrivljenog lica, jer se o njegovim pravima odlučuje.
Sa druge strane, primarni cilj propisivanja krivičnih dela, utvrđivanja postojanja krivičnog dela i izricanja sankcije za učinjeno delo je sankcionisanje društveno opasnog ponašanja, a ne obeštećenje oštećenih lica. Polazeći od toga, Sud je ocenio da se u krivičnom postupku, s obzirom na njegovu prirodu, ne može povrediti Ustavom zajemčeno pravo na imovinu lica koje je usled radnji okrivljenog pretrpelo imovinsku štetu, i to bez obzira na ishod krivičnog postupka. Naime, moguće je da se u određenim slučajevima u krivičnom postupku utvrdi da u radnjama okrivljenog nema elemenata bića krivičnog dela za koje se tereti ili da nema dokaza da je delo izvršeno. Međutim, time se ne isključuje građanskopravna odgovornost tog lica prema oštećenom. Upravo iz tih razloga ZKP propisuje da se u ovim slučajevima o imovinskopravnom zahtevu može raspraviti i odlučiti u za to propisanom postupku, a to je parnični postupak.
Imajući u vidu sve navedeno, Sud je utvrdio da osporenim pojedinačnim aktom, presudom Opštinskog suda u Svilajncu K. br. 349/06 od 20. marta 2007. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje. Naime, osporeni akt doneo je nadležni, zakonom ustanovljeni sud, u zakonom propisanom sastavu, nakon javnog raspravljanja sporne krivičnopravne stvari, primenom odredaba važećih procesnih i materijalnih zakona i to tako što je izrekom osporene presude podnosilac ustavne žalbe upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parnici, što je Zakonom propisani postupak odlučivanja o imovinskopravnim zahtevima u slučaju da se optuženi oslobađa od optužbe. Sud je takođe utvrdio da nije povređeno ni podnosiočevo pravo na imovinu, jer osporenom sudskom odlukom ni na koji način nije dovedeno u pitanje njegovo pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, niti mu je oduzeto ili ograničeno pravo svojine, već je samo upućen da svoja imovinska prava ostvaruje pred nadležnim sudom u za to predviđenom postupku.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu treba odbiti kao neosnovanu.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić,s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv oslobađajuće krivične presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti