Ustavni sud: Pravo na zaradu se ne može odreći sporazumom

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i poništio presudu Okružnog suda, utvrđujući povredu prava na pravičnu naknadu za rad. Sud je zaključio da se zaposleni potpisivanjem sporazuma o prestanku radnog odnosa i prijemom otpremnine ne odriče prava na neisplaćene zarade.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-266/2008
10.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Mrlješ iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Biljane Mrlješ izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž 1. 80/08 od 8. februara 2008. godine i utvrđuje povreda prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se presuda Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1. 80/08 od 8. februara 2008. godine i nalaže Okružnom sudu u Novom Pazaru, odnosno drugom nadležnom sudu, da donese novu odluku po žalbi Biljane Mrlješ podnetoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 961/06 od 15. decembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Biljana Mrlješ iz Novog Pazara je preko punomoćnika Nataše Mijaljević, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu 23. februara 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1. 80/08 od 8. februara 2008. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava iz člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je drugostepeni sud osporenom presudom preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev da joj tuženi – Savremena konfekcija „Raška“ Novi Pazar isplati iznose minimalne zarade za period od 1. decembra 2003. godine do 1. juna 2006. godine. Ističe da je osporenom presudom obrazloženo da je sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada, zaključen između podnositeljke ustavne žalbe i poslodavca - tuženog DP Savremena konfekcija „Raška“, regulisao pitanje zarade, te da prema podnositeljki žalbe nema dugovanja i da je ona sa poslodavcem postigla sporazum i u delu neisplaćenih zarada. Navodi da je Okružni sud u Novom Pazaru po osnovu istog pravnog pitanja donosio različite presude, čime je stvorena pravna nesigurnost. Ističe da u tom Sporazumu ne stoji da poslodavac prema podnositeljki žalbe nema duga na ime naknade zarade po osnovu plaćenog odsustva, dakle u konkretnoj stvari se radi o isplati naknade zarade po osnovu plaćenog odsustva a ne o isplati zarade, kako to tvrde i prvostepeni i drugostepeni sud, što znači da se radi o dve različite kategorije prava zaposlenih.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela 29. avgusta 2006. godine tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru, kojom je tražila da sud obaveže tuženog DP Savremena konfekekcija „Raška“ iz Novog Pazara na isplatu naknade zarade u periodu od 1. decembra 2003. godine do 1. juna 2006. godine, kao i da joj uplati doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i za osiguranje od nezaposlenosti za navedeni period, jer joj je radni odnos kod tuženog prestao 13. novembra 2006. godine.

Sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada zaključen je između Društvenog preduzeća Savremena konfekcija „Raška“, Novi Pazar i podnositeljke ustavne žalbe 13. novembra 2006. godine. Predmet ovog sporazuma je utvrđivanje konačnog dugovanja Preduzeća prema zaposlenom, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog u Preduzeću i regulisanje međusobnih prava i obaveza povodom isplate predmetnog dugovanja, kao i dugovi zaposlenog prema Preduzeću (član 1.). U članu 2. sporazuma utvrđeno je da nema duga Preduzeća prema podnositeljki ustavne žalbe po osnovu neisplaćenih zarada i Preduzeće je obavezano da uplati Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih doprinose za podnositeljku prema propisima, u celini. Sporazum su potpisali podnositeljka ustavne žalbe, nadležno lice kod poslodavca i predstavnik sindikata.

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1 961/06 od 15. decembra 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe i obavezan je tuženi Savremena konfekcija „Raška“ iz Novog Pazara da na ime minimalne zarade isplati tužilji konkretne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 1. decembra 2003. do 1. juna 2006. godine, kao i da joj izvrši uplatu poreza i doprinosa na ime penzijskog i invalidskog osiguranja za navedeni period.

Odlučujući o žalbi tuženog DP Savremena konfekcija „Raška“ iz Novog Pazara izjavljenoj protiv prvostepene presude, Okružni sud u Novom Pazaru je osporenom presudom Gž 1. 80/08 od 8. februara 2008. godine usvojio žalbu i preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, podnositeljke ustavne žalbe, kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužilji isplati minimalnu zaradu za period od 1. decembra 2003. do 1. juna 2006. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospeća isplate zarade za svaki izostali mesec do 1-og u mesecu za prethodni mesec, do konačne isplate, dok je u delu kojim je naložena uplata doprinosa po osnovu socijalnog osiguranja kod nadležnog Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja žalba odbijena.

U obrazloženju osporene presude je navedeno da je pogrešno prvostepeni sud zaključio da je tuženi dužan da tužilji isplati naknadu na ime minimalne zarade za vreme plaćenog odsustva, s obzirom na to da je potpisan sporazum o regulisanju prava i obaveza po osnovu rada. Takođe, navodi se da je tužilji prestao radni odnos u skladu sa propisima koji se odnose na pripremu društvenog preduzeća za privatizaciju i da joj je isplaćena odgovarajuća otpremnina, čime je ostvarila pravo na novčanu naknadu.

4. Odredbama člana 58. Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama člana 60. Ustava je utvrđeno: da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.); da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sve radna mesta (stav 3.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (stav 4.); da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5.).

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) je propisano da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Prema članu 105. st. 1. i 3. Zakona, zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a pod zaradom, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1) do 4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) ovog zakona.

Odredbom člana 114. Zakona o radu je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u preethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalog i za vreme plaćenog odsustva. Članom 160. Zakona propisano je da zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkaže ugovor o radu, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu.

Odredbom člana 186. stav 1. Zakona o radu je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja, koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom posstupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava.

Naime, polazeći od navedene odredbe Ustava, kao i odredaba Zakona o radu, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe u momentu prestanka radnog odnosa imala pravo na isplatu zaostale naknade zarade koju je ostvarila do dana prestanka radnog odnosa. Osporenom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe da joj se isplati neisplaćena naknada zarade u periodu navedenom u tužbi. Nadležni sud je pošao od činjenice da se podnositeljka ustavne žalbe u suštini odrekla prava na isplatu zaostale naknade zarade time što joj je isplaćena otpremnina zbog prestanka radnog odnosa, i time što je potpisala sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu reda, bez utvrđivanja da li joj je navedena naknada i isplaćena. Ustavni sud je utvrdio da sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada koji je zaključen između podnositeljke ustavne žalbe i poslodavca ne sadrži odredbe koje bi se odnosile na odricanje od isplate garantovane zarade podnositeljke žalbe isplatom otpremnine, tako da je, po oceni Ustavnog suda, donoseći osporenu presudu Okružni sud u Novom Pazaru povredio pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa. Kako je odredbom člana 60. stav 4. Ustava, pored ostalog, utvrđeno da se niko ne može odreći prava na pravičnu naknadu za rad, to je Ustavni sud ocenio da se potpisivanjem sporazuma podnositeljka ustavne žalbe nije mogla odreći ovog prava, te da su nadležni sudovi time što su stali na stanovište da su navedenim sporazumom regulisana sva međusobna dugovanja na dan prestanka radnog odnosa, pa i naknade zarade, povredili navedeno pravo podnositeljke ustavne žalbe.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu u odnosnom delu usvojio, te utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 80/08 od 8. februara 2008. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem drugostepene presude, kako bi nadležni sud u ponovnom postupku doneo novu odluku po žalbi. Stoga je, na osnovu odredaba člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu da će presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru biti predmet ponovnog preispitivanja i odlučivanja po žalbi, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za utvrđivanje povrede prava iz člana 58. Ustava za sada preuranjen, pa je u tom delu ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavni sud: Pravo na zaradu se ne može odreći sporazumom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti