Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti nakon nedozvoljene revizije parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Kada je revizija odbačena kao nedozvoljena, rok za ustavnu žalbu teče od dostavljanja drugostepene presude. Podnosioci su propustili zakonski rok od 30 dana, čime su izgubili pravo na ustavnosudsku zaštitu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2660/2011
29.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrosava Vranića, Sinadina Vranića i Vukadina Vranića, svi iz Mojstira, opština Tutin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dobrosava Vranića, Sinadina Vranića i Vukadina Vranića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2495/10 od 6. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrosav Vranić, Sinadin Vranić i Vukadin Vranić, svi iz Mojstira, opština Tutin, su 9. juna 2011. godine, Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2495/10 od 6. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2495/10 od 6. septembra 2010. godine, u prvom stavu izreke, preinačena presuda Opštinskog suda u Tutinu P. 480/08 od 10. jula 2009. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu nasleđa iza smrti dede, pok. V.V., biv. iz Mojstira, vlasnici dela katastarske parcele broj 1528, upisane u list nepokretnosti broj 52 KO Istočni Mojstir, u merama i granicama koje su tim stavom bliže određene, te da se obavežu tužena Republika Srbija i JP ''Srbijašume'' Beograd – ''Šumarstvo'' iz Raške da im to pravo priznaju, dok je drugim stavom izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

U daljem toku postupka, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 60/11 od 2. marta 2011. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilaca, izjavljenu protiv navedene drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu, sa obrazloženjem da su tužioci, u konkretnom slučaju, lično izjavili reviziju bez punomoćnika iz reda advokata, suprotno odredbi člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koja propisuje da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti.

4. Podnosioci ustavne žalbe navode da je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava, te su istom presudom povređena i njihova ''ustavna prava u pogledu sticanja, zaštite i gubitka prava svojine''.

Imajući u vidu da se ustavnom žalbom ne osporava revizijsko rešenje Vrhovnog kasacionog suda niti zakonski osnov za odbacivanje izjavljene revizije, Ustavni sud je, odlučujući u granicama zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, pošao od zauzetog pravnog stava da je u parničnom postupku donošenjem odluke po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište se ne može primeniti kada revizija nije dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljena na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju revizija podnosilaca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene sudske odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost ove ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2495/10 od 6. septembra 2010. godine, ima ceniti prema danu dostavljanja drugostepene presude. Imajući u vidu da su podnosioci ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primili pre 2. marta 2011. godine kada je doneta odluka po reviziji, a da je ustavna žalba izjavljena 9. juna 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti nakon nedozvoljene revizije parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti