Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko osam godina i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra zbog neefikasnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mladena Saveljića iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mladena Saveljića i utvrđuje da je u parničnom postupku ko ji se vodio pred Opštinskim sudom u Čajetini predmetu P. 52/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini u predmetu P. 714/12, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mladen Saveljić iz Čačka podneo je 10 . juna 201 1. godine, preko punomoćnika Miroslava Tešića, advokata iz Užica, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini u predmetu P. 20/2011 (ranije predmet Opštinskog suda u Čajetini P. 52/06).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo da je 23. januara 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Čajetini tužbu radi sticanja bez osnova; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 52/06 od 18. jula 2007. godine koja je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2111/10 od 23. decembra 2010. godine ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu, sada Osnovnom sudu u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini, na ponovno suđenje.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog prava i naloži da se pre dmetni parnični postupak okonča. Dopunom ustavne žalbe od 9. novembra 2011. godine podnosilac je tražio da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i troškovi za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini P. 714/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Čajetini P. 52/06), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 17 . marta 2005. godine Opštinskom sudu u Čajetini tužbu protiv tuženih – B. M. i S. B, obojice iz Čajetine, radi sticanja bez osnova kojom je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate 36.200 DM sa domicilnom kamatom, 118.937 dinara sa zakonskom kamatom, kao i iznos od 1.760 eura sa domicilnom kamatom na ovaj iznos, sve počev od 29. septembra 2003. godine, što je tužilac uložio u gradnju apartmana i isplaćeni deo kupoprodajne cene za kupovinu apartmana na Zlatiboru.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 52/06. Odgovor na tužbu je 3. jula 2006. godine dostavljen sudu. Do donošenja prvostepene presude zakazano je 13 ročišta za glavnu raspravu koja su sva i održana. Na ročištima je sproveden dokazni postupak u kojem su saslušane parnične stranke, predloženi svedoci, obavljen je uviđaj na licu mesta i veštačenje od strane veštaka građevinske i komercijalne struke. Tuženi B. M. iz Čajetine je 5. marta 2007. godine podneo protivtužbu protiv tužioca Mladena Saveljića kojom je tražio da se obaveže tužilac – protivtuženi da mu naknadi štetu u inosu od 6.543 evra u dinarskoj protivvrednosti sa domicilnom kamatom od podnošenja protivtužbe do isplate. Na ročištu održanom 23. marta 2007. godine sud je rešenjem odredio da se o protivtužbi raspravlja istovremeno sa tužbom.

Opštinski sud u Čajetini je presudom P. 52/06 od 18. jula 2007. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca Mladena Saveljića protiv tuženog B. M, pa je obavezao B. M. da tužiocu isplati određene novčane iznose sa pripadajućom kamatom, odbio tužbeni zahtev tužioca Mladena Saveljića protiv tuženog S. B, odbio protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca B.M. i obavezao tuženog B.M. iz da tužiocu naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak navedene presude je dostavljen parničnim strankama početkom februara 2008. godine, i one su protiv prvostepene presude izjavile žalbu. Tužilac je dva puta urgirao da drugostepeni sud donese odluku po žalbama

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 835/08 od 4. novembra 2009. godine vratio Opštinskom sudu u Čajetini spise predmeta P. 52/06 radi donošenja dopunske presude i otklanjanja procesnog nedostatka. U obrazloženju drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno je da je prvostepeni sud propustio da sadržinu izreke presude u potpunosti usaglasi sa sadržinom konačno preciziranog tužbenog zahteva.

Opštinski sud u Čajetini je doneo dopunsku presudu P. 52/06 od 3. decembra 2009. godine kojom je ispravljena presuda tog suda P. 52/06 od 18. jula 2007. godine u delu izreke.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 2111/10 od 23. decembra 2010. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Čajetini P. 52/06 od 18. jula 2007. godine i dopunsku presudu istog suda P. 52/06 od 3. decembra 2009. godine, pa je predmet vraćen Osnovnom sudu u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini, na ponovno suđenje.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen broj P. 20/11. Prvostepeni sud je zakazao šest ročišta za glavnu raspravu (11. marta, 15. aprila, 10. juna, 16. septembra, 11.i 25. novembra 2011. godine), od kojih ročište od 11. marta 2011. godine nije održano jer tuženi S. B. nije bio uredno pozvan.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu - Sudska jedinica u Čajetini P. 20/11 od 20. aprila 2012. godine određen je prekid postupka u ovoj pravnoj stvari zbog smrti tuženog B. S, sa tim da će postupak biti nastavljen kada naslednici pok. S. B. preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Odlučujući o žalbi tužioca Viši sud u Užicu je rešenjem Gž. 460/12 od 13. juna 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Užicu P. 20/11 od 20. aprila 2012. godine u delu u kojem je prekinut postupak u odnosu na tuženog S. B, a ukinuo rešenje u delu u kojem je prekinut postupak u odnosu na tuženog B. M. iz Čajetine i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Spisi predmeta su 15. juna 2012. godine dostavljeni prvostepenom sudu na odlučivanje.

Nakon ročišta održanog 5. aprila 2013. godine Osnovni sud u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini je doneo presudu P. 714/12 kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog Mladena Saveljića u odnosu na tuženog – protivtužioca B. M. iz Čajetine pa je raskinut protokol sačinjen između stranaka 28. avgusta 2001. godine u Čajetini, obavezan tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom isplati određene novčane iznose sa kamatom, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog preko dosuđenog iznosa, odbijen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca i obvazan tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom naknadi parnične troškove.

Osnovni sud u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini je rešenjem P. 714/12 od 19. juna 2013. godine ispravio presudu tog suda P. 714/12 od 5. aprila 2013. godine tako što u stavu drugom izreke pod a) umesto „iznos od 36.3000 DM“ treba da stoji „iznos od 36.200 DM“, dok u preostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Tuženi – protivtužilac B. M. iz Čajetine je 27. juna 2013. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude P. 714/12 od 5. aprila 2013. godine.

Spisi predmeta su 10. septembra 2013. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Kragujevcu na odlučivanje o izjavljenoj žalbi.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak započeo 17. marta 2005. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo Opštinskom sudu u Čajetini tužbu, i da još uvek nije okončan, iz čega proizlazi da parnični postupak traje preko osam godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, prema oceni Ustavnog suda, ukazuje da predmetni postupak nije okončan u granicama razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja koji za podnosioca ima subjektivno pravo o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka doprinelo neefikasno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je propustio da sadržinu izreke presude P. 52/06 od 18. jula 2007. godine u potpunosti usaglasi sa sadržinom konačno preciziranog tužbenog zahteva, pa su mu rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 835//08 od 4. novembra 2009. godine vraćeni spisi predmeta radi donošenja dopunske odluke i otklanjanja procesnog nedostatka. Pored navedenog, prvostepeni sud je rešenjem P. 20/11 od 20. aprila 2014. godine prekinuo parnični postupak zbog smrti jednog od tuženih, pa je rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 460/12 od 13. juna 2012. godine prvostepeno rešenje ukinuto u delu u kojem je prekinut postupak u odnosu na drugog tuženog B. M. i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje u tom delu. U radu prvostepenog suda je prisutan period potpune neaktivnosti u trajanju od devet meseci u kojem sud nije preduzimeo radnje u postupku od 15. juna 2012. godine, nakon što su mu vraćeni spisi predmeta od strane Višeg suda u Užicu (rešenjem Gž. 460/12 od 13. juna 2012. godine) do 5. aprila 2013. godine, kada je bilo zakazano ročište. Prvostepeni sud je tokom postupka doneo dve presude pri čemu je prva presuda P. 52/06 od 18. jula 2007. godine ukinuta rešenjem Apelacionog suda Gž. 2111/10 od 23. decembra 2010. godine, zbog povrede pravila postupka, a o žalbi pro tiv druge po redu prvostepe presude P. 714/12 od 5. aprila 2013. godine još uvek nije odlučeno.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprinelo i odlučivanje drugostepenog suda o žalbi protiv prvostepene presude (P. 52/06 od 18. jula 2007. godine) koje je trajalo više od dve godine (rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2111/10 od 23. decembra 2010. godine).

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne Ustavni sud je utvrdio podnosilac nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, kao i da je imao legitiman inters da sud u razumnom roku odluči o njegovom tužbenom zahtevu.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je pretežno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odred bom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čajetini u predmetu P. 52/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini u predmetu P. 714/12.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, predmet spora, dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova i ponašanje podnosioca ustavne žalbe u osporenom parničnom postupku. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić