Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Gojka Ostojića izjavljenu protiv akata upravnih organa i sudova. Žalba, koja se odnosi na odbijanje zahteva za oglašavanje ništavim rešenja, ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2663/2009
18.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gojka Ostojića iz Novog Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gojka Ostojića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 220/07 od 30. novembra 2009. godine, presude Okružnog suda u Beogradu U. 1275/07 od 14. septembra 2007. godine, rešenja Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda – Sektor za upravno-pravne poslove – Odeljenje za upravno-pravne poslove XXI-05 broj 351.1-81/2007 od 24. aprila 2007. godine i rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove Gradske opštine Novi Beograd broj VIII-351-65/07 od 17. januara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gojko Ostojić iz Novog Beograda je, preko punomoćnika advokata Zorana B. Lazarevića iz Beograda, 23. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da se uselio u zajedničke prostorije u stambenoj zgradi, a potom i zaključio odgovarajući ugovor o pretvaranju zajedničke prostorije u stan i izveo radove. Nakon toga, u postupku legalizacije izvedenih radova koji je pokrenuo, došao je do saznanja da za predmetne prostorije već postoji ranije izdata građevinska i upotrebna dozvola za pretvaranje u stan, iako to pretvaranje nije bilo faktički izvršeno već ga je on izvršio, te da se predmetne prostorije nalaze na bespravno dozidanom spratu predmetne stambene zgrade za koji ne postoji dozvola i koji je potpuno nelegalan, pa na osnovu istog postoji “legalan stan” na “nelegalnom spratu”.

Smatrajući da su ranije izdate dozvole nezakonite i da postoji osnov za njihovo pobijanje, podnosilac ustavne žalbe je podneo zahtev za oglašavanje ništavim izdatih dozvola, ali je osporenim odlukama upravnih organa i sudova njegov zahtev odbijen.

Podnosilac navodi da je pobijanim aktima presuđeno na njegovu štetu i da je “time došlo do učinjene grube bitne povrede pravila upravnog postupka i upravnog spora”.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini je istovetna odredbi člana 17. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede i uskraćivanja označenog ustavnog prava ili slobode, a ne zakonitost osporenog pojedinačnog akta ili radnje, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potvrđuje učinjena povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava ili slobode.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim prvostepenim rešenjem Odeljenja za građevinske i komunalne poslove Gradske opštine Novi Beograd broj VIII-351-65/07 od 17. januara 2007. godine odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za oglašavanje ništavim rešenja Opštinskog komiteta za urbanizam, građevinske, stambene i komunalne poslove SO Novi Beograd broj III-351-282/86 od 25. avgusta 1986. godine. Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koja je odbijena osporenim drugostepenim rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda – Sektor za upravno-pravne poslove – Odeljenje za upravno-pravne poslove XXI-05 broj 351.1-81/2007 od 24. aprila 2007. godine. Kako je iscrpeo pravna sredstva u upravnom postupku, podnosilac ustavne žalbe je tužbom podnetom Okružnom sudu u Beogradu pokrenuo upravni spor, ali je osporenom presudom istog suda U. 1275/07 od 14. septembra 2007. godine tužba odbijena, te je protiv ove presude podnosilac ustavne žalbe podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za vanredno preispitivanje presude, koji je odbijen osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 220/07 od 30. novembra 2009. godine.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da mu je osporenim rešenjima i presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kojim se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Svoje tvrdnje o povredi označenog prava zasniva na tome da su presuđenjem na njegovu “štetu“ učinjene “grube bitne povrede pravila upravnog postupka i upravnog spora”. Međutim, razmatrajući navode ustavne žalbe označene kao “Obrazloženje povrede prava žalioca”, Ustavni sud je utvrdio da se izneti navodi ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima kojima bi se ukazivalo na to koja pravila, odnosno koje odredbe zakona kojima su uređeni upravni postupak i upravni spor su povređena na štetu podnosioca ustavne žalbe i na koji način. Umesto toga, podnosilac ustavne žalbe izražava svoj stav u pogledu “nelogičnog i pravno neodrživog stava” postupajućih upravnih organa i sudova, za koje smatra da “nemaju pokrića ni u jednom pravnom propisu”, postavljajući pri tom u ustavnoj žalbi niz pitanja kao što su, na primer, “kako u bespravno sazidanom spratu može postojati legalan stan”, “kako jedan isti zid može biti sa spoljne strane bespravan, a sa unutrašnje legalan”, “može li uopšte stan biti legalan a da nisu legalni zidovi u okviru kojih se nalazi”, “da li stan može da ostane bez sprata” itd. Nasuprot ovako iznetim razlozima podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je uvidom u osporene akte utvrdio da svaki od njih sadrži obrazloženje zbog čega nisu ispunjeni Zakonom o upravnom postupku izričito propisani razlozi za oglašavanje ništavim pravnosnažnog rešenja organa uprave.

U skladu sa navedenim, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom upravnog postupka, odnosno upravnog spora, od Ustavnog suda zapravo traži da još jednom ispita zakonitost akata donetih u postupcima koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe. Kako ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su osporenim pojedinačnim aktima povređena propisana pravila postupka pred organima koji su vodili upravni postupak i sudovima koji su postupali u upravnom sporu, a što bi moglo imati za posledicu povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti