Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu oštećenog, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao oko devet godina. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Bradića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragoslava Bradića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sud om u Čačku u predmetu K. 122/07 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Bradić iz Čačka, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, podneo je Ustavnom sudu 2. juna 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu K. 122/07.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se pred Osnovnim sudom u Čačku (ranije Opštinski sud u Čačku) vodi krivični postupak u predmetu K. 122/07 (ranije K-49/02), u kome podnosilac ima status oštećenog i da osporeni postupak traje skoro devet godina, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. Ustava.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, naloži nadležnim sudovima da postupak okončaju u najkraćem roku, kao i da mu se nadoknadi šteta zbog utvrđene povrede prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio:

- da je u trenutku podnošenja ustavne žalbe pred Osnovnim sudom u Čačku vođen krivični postupak protiv okrivljenih B.P, I.P, P.B. i M.B, zbog krivičnih dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. i teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), u kome je podnosilac ustavne žalbe imao status oštećenog;

- da je postupak započeo 6. decembra 2001. godine, kada je istražni sudija Opštinskog suda u Čačku doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 353/01 protiv okrivljenih zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje;

- da je podnosilac, kao oštećeni, prilikom saslušanja pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Čačku 27. decembra 2001. godine istakao imovinskopravni zahtev;

- da je Opštinski sud u Čačku, nakon sedam i po godina vođenja postupka, 13. aprila 2009. godine doneo prvostepenu osuđujuću krivičnu presud u K. 122/07 ;

- da je Apelacioni sud u Kragujevcu, nakon nešto više od godinu i po dana od donošenja prvostepene presude, 9. novembra 2010. godine doneo drugostepenu presudu kojom je delimično uvažio žalbe okrivljenih u pogledu pra vne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kaznama, dok je u preostalom delu osporenu presudu potvrdio, čime je osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosi lac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 6. decembra 200 1. godine, kada je istražni sudija Opštinskog suda u Čačku doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 353/01 protiv okrivljenih B.P, I.P, P.B. i M.B, zbog krivičnih dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. i teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, pa do 9. novembra 2010. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo drugostepenu presudu , čime je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao oko devet godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko njegovo trajanje. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ničim nije doprine o neprimerenom trajanju osporenog postupka, već da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose sudovi koji su vodili postupak. Pri tome, podnosilac je kao oštećeni imao jasan i legitiman interes da se krivični postupak što pre okonča, kako bi došao u situaciju da ostvari svoje građansko pravo na naknadu pričinjene štete.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje , pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti