Odluka Ustavnog suda o nezakonitoj obustavi izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer je izvršni postupak obustavljen iz razloga koji nisu propisani zakonom. Nemogućnost uručenja rešenja dužniku ne predstavlja osnov za obustavu postupka nakon donošenja rešenja o izvršenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2666/2010
03.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D.O.O. „Benni plus“ iz Niške Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D.O.O. „Benni plus“ i utvrđuje da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu Iv. 1186/09 od 2. jula 2009. godine i rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 957/10 od 27. aprila 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 957/10 od 27. aprila 2010. godine i određuje da Viši sud u Nišu donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu Iv. 1186/09 od 2. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D.O.O. „Benni plus“ iz Niške Banje je 2. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu Iv. 1186/09 od 2. jula 2009. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 957/10 od 27. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na naknadu štete, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 35. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da odredbama člana 68. Zakona o izvršnom postupku nije predviđen slučaj obustavljanja izvršnog postupka, ukoliko se pismeno nije moglo uručiti izvršnom dužniku. Dalje je naveo da je izvršni poverilac postupio po naredbi prvostepenog suda i dostavio adresu dužniku na kojoj i sada živi. Takođe je naveo da je sud bio u obavezi da dostavu izvrši preko sudskog dostavljača ili isticanjem na oglasnu tablu. Takođe je istakao da je sud protivno zakonu obustavio izvršni postupak, ne proveravajući navode izvršnog poverioca i poštara koji je na povratnici stavio spornu konstataciju da je izvršni dužnik preseljen. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja, objavi odluku u dnevnom listu koji izlazi na teritoriji cele Republike, te naloži Republici Srbiji da na ime naknade troškova postupka i naknade štete zbog nezakonitog rada suda isplati podnosiocu iznos od 200.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu Iv. 1186/09 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 9. marta 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M. P, iz sela Semče, opština Gadžin Han, na osnovu verodostojne isprave.

Opštinski sud u Nišu je 10. marta 2009. godine doneo rešenje o izvršenju Iv. 1186/09, kojim je dozvolio izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 7.000,00 dinara.

Opštinski sud u Nišu je naredbom od 27. aprila 2009. godine naložio izvršnom poveriocu da, u roku od osam dana od dana prijema naredbe, dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika, jer isti nije pronađen na adresi označenoj u predlogu za izvršenje, pod pretnjom obustave postupka izvršenja.

Izvršni poverilac je, postupajući po naredbi suda, podneskom od 7. maja 2009. godine označio istu adresu izvršnog dužnika kao i u predlogu za izvršenje, navodeći da dužnik živi na toj adresi.

Opštinski sud u Nišu je 2. jula 2009. godine doneo osporeno rešenje Iv. 1186/09, kojim je obustavio postupak izvršenja određen rešenjem tog suda Iv. 1186/09 od 10. marta 2009. godine. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da s obzirom na to da sud nije bio u mogućnosti da rešenje o izvršenju dostavi izvršnom dužniku, jer se povratnica upućena na adresu iz predloga za izvršenje vratila sa konstatacijom „preseljen“ sa označene adrese, naredbom od 27. aprila 2009. godine naloženo je izvršnom poveriocu da, u roku od osam dana od dana prijema naredbe, dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika, pod pretnjom obustave postupka; da je podneskom od 7. maja 2009. godine izvršni poverilac označio adresu izvršnog dužnika, koja je bila označena i u predlogu za izvršenje; da je sud ponovio dostavu rešenja o izvršenju na adresu označenom u podnesku, ali se povratnica ponovo vratila sa konstatacijom primalac „preseljen“; da s obzirom na to da poverilac nije postupio po naredbi suda i dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika, to je, na osnovu odredbe člana 68. Zakona o izvršnom postupku, odlučeno kao u izreci rešenja.

Viši sud u Nišu je 27. aprila 2010. godine, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, doneo osporeno rešenje Gž. 957/10, kojim je odbio žalbu izvršnog poverioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu Iv. 1186/09 od 2. jula 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da s obzirom na to da izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda da dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika, to je, saglasno članu 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa čl. 27. i 68. Zakona o izvršnom postupku, prvostepeni sud pravilno odlučio kada je obustavio postupak izvršenja, jer predlog za izvršenje ne sadrži podatke koji su neophodni za sprovođenje izvršenja, koji u smislu člana 49. Zakona o izvršnom postupku moraju biti naznačeni.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 35. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (stav 2. ); da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo (stav 3 .).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka i donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3. stav 1.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 7.); da se na dostavljanje u izvršnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni - izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmeti izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja, a da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno (član 49. st. 1. i 2.).

Odredbama člana 68. navedenog zakona bilo je propisano: da će se pored drugih slučajeva predviđenih ovim zakonom, izvršenje obustaviti po službenoj dužnosti kada je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvršnosti pravnosnažno ukinuta (stav 1.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (stav 2.); da će se rešenjem o obustavi izvršenja ukinuti sve sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica (stav 3.).

Odredbama 103. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka i donošenja osporenih rešenja, pored ostalog, bilo je propisano: da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno (stav 1.); da kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odrediće rok za ponovno podnošenje podneska (stav 2.); da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se (stav 4.) .

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se kao sporno postavlja pitanje da li je izvršni sud mogao da obustavi postupak izvršenja, u situaciji kada rešenje o izvršenju nije moglo biti dostavljeno izvršnom dužniku na označenu adresu.

Ustavni sud je u analizi konkretnog slučaja pošao od odredbe člana 7. ZIP, kojom je bilo propisano da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja. Dakle, kada jednaput započne postupak, izvršni sud je dužan da vodi postupak po službenoj dužnosti. Samo u izuzetnim slučajevima, kada to izvršni poverilac zatraži ili kada se steknu uslovi posebno predviđeni zakonom, postupak se može trajno ili privremeno obustaviti. Dakle, do obustave izvršenja može doći samo u slučajevima koji su određeni Zakonom o izvršnom postupku ili drugim zakonom.

U konkretnom slučaju, postupak izvršenja je obustavljen, saglasno odredbi člana 103. stav 4. ZPP, u vezi sa čl. 27. i 68. ZIP, jer predlog za izvršenje nije sadržao podatke koji su neophodni za sprovođenje izvršenja .

Ustavni sud, najpre, konstatuje da su odredbama člana 68. ZIP određeni slučajevi imperativnog karaktera za sud, kada sud obustavlja izvršenje. Ti slučajevi se, najpre, odnose na izvršnu ispravu (kada je pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage), kao i na potvrdu o izvršnosti, kada je ona pravnosnažno ukinuta (član 68. stav 1.). Odredba člana 68. stav 2. navedenog zakona predviđala je obustava izvršenja u slučaju kada se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo (usled propasti predmeta izvršenja, smrti odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga). Pored slučajeva propisanih članom 68. ZIP, izvršenje se moglo obustaviti i u drugim slučajevima koje je predviđao ZIP (na primer obustava izvršenja u slučaju predviđenom u članu 86. ZIP). Međutim, Ustavni sud nalazi da ZIP nije sadržavao nijednu odredbu na osnovu koje je izvršni sud mogao da obustavi postupak izvršenja u slučaju kada rešenje o izvršenju nije moglo biti dostavljeno izvršnom dužniku na označenu adresu.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu odredbu člana 27. ZIP, kojom je bilo propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe ZPP, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Ustavni sud nalazi da se pod shodnom primenom odredaba ZPP podrazumeva primena samo onih odredaba tog zakona koji odgovaraju prirodi izvršnog postupka i na način prilagođen tom postupku. U konkretnom slučaju, redovni sudovi su obustavili izvršni postupak shodnom primenom odredaba člana 103. ZPP, koje se odnose na odbacivanje podneska. Ustavni sud smatra da u izvršnom postupku ima mesta primeni odredaba člana 103. ZPP samo u pogledu odbacivanja predloga za izvršenje ili nekon drugog podneska stranke u slučaju njegove neurednosti ili nepostupanja po nalogu suda. Međutim, Ustavni sud nalazi da odredbe člana 103. ZPP o odbacivanju podneska ne mogu biti osnov za obustavu izvršnog postupka nakon donošenja rešenja o izvršenju. Ustavni sud ponovo ističe da kada jednaput započne postupak, izvršni sud je dužan da vodi postupak po službenoj dužnosti, a do obustave izvršenja može doći samo u slučajevima koji su određeni Zakonom o izvršnom postupku ili drugim zakonom.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Opštinskog suda u Nišu Iv. 1186/09 od 2. jula 2009. godine i Višeg suda u Nišu Gž. 957/10 od 27. aprila 2010. godine proizvoljno primenjeno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, te da je time podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - O dluka US) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje, nije razmatrao navod o povredi prava na naknadu štete iz člana 35. st. 1. i 2. Ustava.

6. Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 957/10 od 27. aprila 2010. godine i određivanjem da Viši sud u Nišu donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu Iv. 1186/09 od 2. jula 2009. godine. Stoga je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o nezakonitoj obustavi izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti