Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko četiri godine. Sud utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete od 400 evra i nalaže hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivanke Radin iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivanke Radin i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 737/10 (2009), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Osnovnom sudom u Zrenjaninu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivanka Radin iz Zrenjanina je 2. juna 20 10. godine, preko punomoćnika Dragana Radina, advokata iz Zrenjanina, Ust avnom sudu podnela ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 11. novembra 2010. godine i 6. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 737/10 (2009).

U ustavnoj žalbi se navodi da je p odnositeljka, u svojstvu izvršnog poveri oca, pokrenula izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, protiv izvršnog dužnika J.M. iz Zrenjanina još 2009. godine, te da , iako je sud dozvolio izvršenje rešenjem I. 641/09 od 7. maja 2009. godine, ono još uvek nije sprovedeno. Predlaže da Ustavni sud utvrdi da joj je postupanjem sud ova u konkretnom slučaju povređeno označeno ustavno prvo i da naloži sud u da preduzme neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao. Podnositeljka traži naknadu nematerijalne štete i tro škova postupka pred Ustavnim sudom za sastav ustavne žalbe i podnesaka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 737/10 (2009) ( ranije predmet I. 641/09 Opštinskog suda u Zrenjaninu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poveri oca, pokrenula je izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu 6. maja 2009. godine, na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2 123/02 od 30. decembra 2008. godine, radi namirenja novčanog potraživanja. Opštinski sud u Zrenjaninu je rešenjem I. 641/09 od 7. maja 2009. godine odredio predloženo izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari. Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje i žalbu 25. juna 2009. godine, jer mu, s obzirom na to da ima prebivalište u Republici Hrvatskoj, rešenje o izvršenju nije lično uručeno. Opštinski sud je rešenjem I. 641/09 od 31. avgusta 2009. godine dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, te dostavu rešenja o izvršenju izvršio 14. septembra 2009. godine punomoćniku izvršnog dužnika, koji je 17. septembra 2009. godine protiv navedenog rešenja izjavio žalbu. Opšti nski sud je spise po žalbi dostavio Okružnom sudu u Zrenjaninu 1. decembra 2009. godine.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Okružni sud u Zrenjaninu je rešenjem Gž . 2147/09 od 4. decembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 641/09 od 7. maja 2009. godine. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 10. decembra 2009. godine. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova izvršni postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu pod brojem I. 737/10 (2009) (u daljem tekstu: Osnovni sud).

Prvi zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika sastavljen je 10. marta 2010. godine i konstatovano je da je popis stvari protekao bez uspeha ( kuća zaključana i nikoga nema od ukućana), a i drugi zapisnik o procen i i popis u od 16. juna 2010. godine je b io slične sadržine.

Zaključkom Osnovnog suda I. 737/10 (2009) od 8. februara 2011. godine obaveštene su stranke da je izvršen popis i procena st vari prema zapisniku od 10. decembra 2010. godine - agregat " SCHERER", u iznosu od 100.000,00 dinara, i boca za hidrofor u iznosu od 20.000,00 dinara, te je određeno prvo javno nadmetanje za 23. februar 2011. godine, koje nije uspelo jer nije bilo kupaca. Podnositeljka ustavne žalbe je urgirala za zakazivanje drugog javnog nadmetanja 19. aprila 2011. godine , a sud je zaključkom od 1. oktobra 2011. godine zakazao drugo javno nadmetanje za 24. oktobar 2011. godine, kada nije uspela prodaja popisanih stvari, a sudski izvršitelj j e tom prilikom popisao i proce nio i kamion ZASTAVA ZR 244 – 72, vrednosti 200.000,00 dinara.

Zaključkom Osnovnog suda I. 737/10 (2009) od 17. novembra 2011. godine određena je prodaja popisanog kamiona - pr vim javnim nadmetanjem za 1. decembar 2011. godine, ali je na zapisniku o javnom nadmetanju konstatovano da dužnik nije prisutan, već samo treće lice koje neće da se predstavi, da dužnik nije uredno primio zaključak, te da mu se isti pismeno uruči preko MUP. Nakon zaključka od 20. decembra 2011. godine o dodeli izvršnom poveriocu kao kupcu stvari izvršnog dužnika (agregata i hidrofora), Osnovni sud je doneo zaključak 20. decembra 2011. godine da se izvršnom poveriocu predaju u posed, kao kupcu, navedene pokretne stvari koje se i dalje nalaze u fizičkom posedu izvršnog dužnika, a zaključkom od 27. januara 2012. godine je zakazano sprovođenje izvršenja za 6. februar 2012. godine , radi oduzimanja od dužnika i predaje poveriocu ovih pokretn ih stvari (odloženo na predlog punomoćnika poverioca zbog loših vr emenskih prilika - snega i leda na putu). Javno nadmetanje za prodaju kamiona bilo je zakazano i za 6. februar, 23. april i 25. maj 2012. godine, ali je na zapisnicima konstatovano da sin dužnika ne dozvoljava izvršenje tvrdeći da pokretne stvari nisu dužnikove , dok je na zapisniku o javnom nadmetanju sastavljenom 5. juna 2012. godine, sin dužnika pokazao i saobraćajnu dozvolu za kamion koja glasi na treće lice. Osnovni sud se dopisima od 25. maja 2012. godine i 9. aprila 2013. godine obraćao PU Zrenjanin radi pribavljanja izveštaja o vlasništvu teretnog vozila - kamiona koji je predmet izvršenja . Nakon obaveštenja PU Zrenjanin od 25. aprila 2013. godine da je vlasnik vozila V.F. iz Zrenjanina, a ne izvršni dužnik, zaključkom Osnovnog suda I. 737/10 (2009) od 7. maja 2013. godine, nakon upoznavanja sa podacima o vlasništvu vozila, pozvan je izvršni poverilac da predloži pogodno sredstvo i predmet izvršenja, a radi daljeg postupanja suda u ovoj izvršnoj stvari. Izvršni poverilac je ostao pri svom ranijem predlogu od 6. juna 2012. godine, a Osnovni sud je 14. maja 2013. godine od PU Zrenjanin zatražio podatak o tome ko je bio vlasnik vozila na dan 24. oktobar 2010. godine i ko je vlasnik vozila na dan sačinjenja izveštaja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio: da je na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2123/02 od 30. decembra 2008. godine pokrenut izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu 6. maja 200 9. godine i da još uvek nije okončan ni posle više od četiri godine.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioc a, trajanje izvršnog postupka preko četiri godine ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Pri tome, Ustavni sud je ocenio da je postupanje sudova pred kojima je vođen izvršni postupak dovelo do njegovog neopravdanog i ne prihvatljivo dugog trajanja.

Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela trajanju izvršnog postupka (njen punomoćnik je samo tražio odlaganje jednog ročišta zbog vanrednih vremenskih prilika) već je, naprotiv, imala proaktivan odnos u toku postupka urgiranjem za sprovođenje izvršenj a. Pritom, za podnositeljku ustavne žalbe okončanje ovog postupka ima nesumnjiv i materijalni i moralni značaj.

Nesprovođenje izvršenja u periodu od četiri godine, po oceni Ustavnog suda, jeste posledica pogrešnog i nedelotvornog postupanja izvršnog suda, najpre Opštinskog suda u Zrenjaninu, a zatim i Osnovnog suda u Zrenjaninu. Izvršni sud, i pored toga što je rešenje o izvršenju doneo u zakonom propisanom roku, pokazao je svoju neefikasnost time što je spise predmeta po žalbi dostavio drugostepenom sudu posle više od dva meseca, kao i time što u određenim periodima nije preduzimao nikakvu aktivnost u ovom postupku ( sedam meseci je proteklo između zakazanih javnih nadmetanja za prodaju svega dve popisane dužnikove pokretne stvari , odnosno 11 meseci je trebalo sudu da pribavi izveštaj o vlasništvu nad teretnim vozilom koje je bilo naznačeno kao predmet izvršenja još u predlogu poverioca ). Iako stoji da je nesavesno ponašanje izvršnog dužnika doprinelo odugovlačenju postupka u znatnoj meri, ipak je na strani suda odgov ornost zbog nepreduzim anja proce snih mera na koje je ovlašćen kako bi se svaka zloupotreba prava sprečila i postupak sproveo bez odugovlačenja. Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske'' od 13. jula 1983. godine (broj aplikacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 737/10 (2009), podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke , a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke je naložio Osnovnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, socijalno-ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove . S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika iz reda advokata . Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević