Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sud je zaključio da je prigovor, poslat kao pošiljka sa potvrđenim uručenjem, blagovremeno podnet, te da je njegovo odbacivanje kao neblagovremenog predstavljalo arbitrernu primenu procesnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2668/2019
24.03.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. V . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z . V . izjavljena protiv rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu Ipr.v. 8/19 od 1. februara 2019. godine i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog suda u Leskovcu Ipr.v. 8/19 od 1. februara 2019. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o prigovoru branioca podnosioca ustavne žalbe, advokata I. P, izjavljenom protiv rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi Iprz. 123/19 od 10. januara 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. V . iz Medveđe podneo je Ustavnom sudu , 13. marta 2019. godine, preko punomoćnika I . P, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu Ipr. V. 8/19 od 1. februara 2019. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac obrazlaže povredu označenih ustavnih prava navodima da je u konkretnom slučaju prigovor na prvostepeno rešenje odbačen, iako je blagovremeno poslat preporučenom pošiljkom.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi Iprz. 1323/19 i odgovora JP „POŠTA SRBIJE“ – Područna jedinica Leskovac br. 2022-9462/2 od 19. januara 2019. godine, između ostalog, utvrdio:

- da je protiv podnosioca ustavne žalbe 17. novembra 2018. godine izdat prekršajni nalog br. 150579068064 od strane Policijske uprave u Leskovcu – Policijska stanica u Lebanu, zbog prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 3) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ( „Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 i 55/14);

- da podnosilac nije postupio po nalogu i nije izvršio uplatu predviđenog novčanog iznosa;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi Iprz. 123/19 od 10. januara 2019. godine, između ostalog, određeno izvršenje na osnovu konačnog i izvršnog prekršajnog naloga radi naplate novčane kazne u iznosu od 5.000 dinara , plenidbom dela zarade do iznosa od 2/3 koju kažnje ni ostvaruje kod JP E. Beograd; u osporenom rešenju data je pouka o pravnom leku , odnosno da se protiv rešenja može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema;

- da je podnosilac primio napred navedeno rešenje 15. januara 2019. godine;

- da je branilac kažnjenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat I. P, 17. januara 2019. godine izjavio prigovor protiv rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi Iprz. 123/ 19 od 10. januara 2019. godine; prigovor je poslat pošiljkom branioca br. AA000089920 RS pod rednim brojem tri 17. januara 2019. godine;

- da je usluga JP „POŠTA SRBIJE“ sa barkodovima koji počinju sa AA, usluga sa potvrđenim uručenjem; takođe, od 1. aprila 2021. godine pošiljka sa potvrđenim uručenjem se više ne obavlja;

- da je pošiljka br. AA000089920 RS 21. januara 2019. godine uručena nadležnom prekršajnom sudu;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog suda u Leskovcu Ipr. V. 8/19 od 1. februara 2019. godine odbačen kao neblagovremen prigovor branioca kažnjenog izjavljen protiv rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi IV – 13 Iprz. 123 /19 od 10. januara 2019. godine; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „naime, uvidom u povratnicu koja se nalazi u spisima predmeta, Veće (je) utvrdilo da je kažnjeni lično primio rešenje o izvršenju – zameni dana 15. januara 2019. godine, koje rešenje sadrži pouku o pravnom leku da se protiv istog prigovor može izjaviti u roku od tri dana od dana dostave. U konkretnom slučaju poslednji dan roka za izjavljivanje prigovora je istekao dana 18. januara 2019. godine, dok je prigovor izjavljen dana 21. januara 2019. godine, tako što je predat pošti dana 17. januara 2019. godine putem obične pošiljke, a primljen u sud u dana 21. januara 2019. godine, što se utvrđuje prema prijemnom štambilju Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi, iz čega proizlazi da je prigovor podnet nakon isteka roka po pravnoj pouci, tj. da je prigovor kažnjenog neblagovremen“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).

Članom 136. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16) propisano je da rokovi predviđeni ovim zakonom ne mogu se produžiti, osim kad je to zakonom izričito dozvoljeno (stav 1.), kao i da kad je izjava upućena preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se danom predaje onome kome je upućeno (stav 3.).

Odredbama ranije važećeg Zakona o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 30/10 i 62/14), a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da rezervisane poštanske usluge obuhvataju prijem i/ili prenos i/ili uručenje pismonosnih pošiljaka, do utvrđenog limita po masi i ceni, kao i prijem i/ili prenos i/ili isplatu uputnica u klasičnoj i elektronskoj formi (stav 1.), da se rezervisanom poštanskom uslugom smatra i prijem i/ili prenos i/ili uručenje pismena u sudskom, upravnom i prekršajnom postupku, bez obzira na limite (stav 2.), da limite po masi i ceni iz stava 1. ovog člana utvrđuje Agencija uz saglasnost Vlade Republike Srbije, pri čemu oni ne mogu biti veći od 350 grama i petostrukog iznosa poštarine za pismo prve stope težine i najbržeg stepena prenosa (stav 3.), da rezervisane poštanske usluge obavlja javni poštanski operator (stav 4.) (član 19.) ; da sve druge poštanske usluge, koje nisu obuhvaćene članom 19. ovog zakona, predstavljaju komercijalni servis, gde javni poštanski operator i drugi poštansko operatori konkurišu na tržištu poštanskih usluga (član 20.).

Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 24/10, 58/10, 2/11, 13/11, 65/11, 93/13, 97/13 i 44/18), između ostalog, propisano je : da je pošiljka sa preporučenim uručenjem posebna vrsta registrovane pismonosne pošiljke koja se evidentira samo u fazi prijema i fazi uručenja (član 2. stav 1. tačka 5a); da je preporučena pošiljka registrovana pismonosna pošiljka, bez označene vrednosti, za koju se pošiljaocu izdaje potvrda o prijemu pošiljke, a primaocu se uručuje uz potvrđenje prijema (stav 1.), da sve preporučene pošiljke moraju, u levom gornjem uglu adresne strane, imati bar kod nalepnicu sa oznakom „ R“ i brojem pošiljke ( stav 5.) ( član 20.); da je pošiljka se potvrđenim uručenjem registrovana pismonosna pošljika (pismo), bez označene vrednosti, za koju se pošiljaocu izdaje potvrda o prijemu, a primaocu se uručuje uz potvrđenje prijema (stav 1.), da sve pošiljke sa potvrđenim uručenjem, u levom gornjem ugu adresne strane, moraju imati nalepnicu „A“ sa brojem pošiljke i nazivom pošte, a u međunarodnom saobraćaju žutu bar kod nalepnicu sa oznakom „AA“ i brojem pošiljke (stav 2.) (član 21.) .

5. Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na pristup sudu kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Pri tome navodi da je „osporeno rešenje najgrublje kršenje zakona ali i Ustava, jer je prigovor blagovremeno poslat preporučenom pošiljkom. Kažnjeni je rešenje primio 15. januara 2019. godine, rok za prigovor je bio do 18. januara 2019. godine, prigovor je preporučenom pošiljkom izjavljen 17. januara 2019. godine, dan pre isteka roka. Bitna činjenica, koju sud pogrešno prikazuje je da je prigovor poslat običnom pošiljkom, iako je prigovor poslat preporučenom pošiljkom“.

Ustavni sud konstatuje da je nesporno da je podnosilac 15. januara 2019. godine primio rešenje Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi Iprz. 123/19 od 10. januara 2019. godine, kao i da je poslednji dan roka za izjavljivanje prigovora 18. januar 2019. godine. Sporno pitanje u konkretnom slučaju je to da li je pošiljka koju je podnosilac 17. januara 2019. godine uputio nadležnom sudu preporučena ili obična pošiljka.

Ustavni sud konstatuje da je reč o pošiljki sa potvrđenim uručenjem koja je nosila broj AA000089920 RS . Odredbom člana 136. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da kad je izjava upućena preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti se smatra danom predaje onom kome je upućeno. Dakle, Zakon o prekršajima je ustanovio pogodnost kod rokova po kojoj se u slučaju predaje pismena na poštu preporučenom pošiljkom, taj dan predaje pošti smatra kao dan predaje sudu. Takva pogodnost se temelji na odredbama ranije važećeg Zakona o poštanskim uslugama, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, i Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga. Ustavni sud konstatuje da iz odredaba čl. 19. i 20. navedenog Zakona i čl. 20. i 21. Pravilnika sledi da Zakon o poštanskim uslugama i Pravilnik razlikuju rezervisane poštanske usluge od svih drugih poštanskih usluga. U rezervisane poštanske usluge ubraja i prijem, prenos ili uručenje pismena u sudskom postupku pri čemu rezervisane poštanske usluge obavlja pošta kao javni poštanski operater. Sve druge poštanske usluge predstavljaju komercijalni servis gde javni poštanski operater, ali i drugi poštanski operateri konkurišu na tržištu poštanskih usluga. Pravilnik o opštim uslovima za pružanje usluga u članu 20. stav 1. izdvaja i definiše preporučenu pošiljku kao registrovanu pismonosnu pošiljku, bez označene vrednosti, za koju se pošiljaocu izdaje potvrda o prijemu pošiljke, a primaocu se uručuje uz potvrđenje prijema, kao i da sve preporučene pošiljke moraju, u levom gornjem uglu adresne strane, imati bar kod nalepnicu sa oznakom „R“ i brojem pošiljke, dok je odredbom člana 21. stav 1. Pravilnika na isti način definisana pošiljka sa potvrđenim uručenjem, a stavom 2. istog člana da sve pošiljke sa potvrđenim uručenjem, u levom gornjem uglu adresne strane, moraju imati nalepnicu „A“ sa brojem pošiljke i nazivom pošte, a u međunarodnom saobraćaju žutu bar kod nalepnicu sa oznakom „AA“ i brojem pošiljke. Ustavni sud je, imajući u vidu navedeno, ocenio da se preporučenom pošiljkom ima smatrati svaka pošiljka koja je označena bar kodom, brojevima i oznakom Republike Srbije, bez obzira da li nosi oznaku „R“ ili „AA“. Navedeni stav Ustavnog suda je u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda koji je izražen u presudi Kzz. 431/17 od 23. maja 2017. godine.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud nalazi da je prigovor na rešenje, poslat kao pošiljka sa potvrđenim uručenjem AA 000089920 RS dana 17. januara 2019. godine, blagovremeno podnet, pre isteka roka od tri dana od dana prijema, jer je suštinski reč o preporučenoj pošiljci, a ne kako to pogrešno zaključuje postupajući prekršajni sud u osporenom rešenju da je reč o običnoj pošiljci. Navedena pošiljka AA 000089920 RS je samom predajom pošti, prema pravnoj fikciji iz člana 136. stav 2. Zakona o prekršajima, predata nadležnom sudu.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom rešenju Prekršajnog suda u Leskovcu Ipr.v. 8/19 od 1. februara 2019. godine, odbacivanjem prigovora kao neblagovremenog, procesno pravo primenjeno očigledno pogrešno i arbitrerno na štetu podnosioca ustavne žalbe, te je stoga utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa navedenog prava.

S obzirom na napred izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu Ipr.v. 8/19 od 1. februara 2019. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o prigovoru branioca podnosioca – advokata I. P . izjavljenom protiv rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje u Medveđi Iprz. 123/19 od 10. januara 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 32. i 36. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tač ka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti