Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neosnovane ustavne žalbe u sporu za naknadu štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neosnovanu, jer ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje. Navodi o nepravilnoj primeni prava i uticaju na sud nisu potkrepljeni dokazima i predstavljaju zahtev za preispitivanje zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Viobrana Kocića iz Gornjeg Dragovlja, opština Gadžinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Viobrana Kocića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 139/10 od 11. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Viobran Kocić iz Gornjeg Dragovlja, opština Gadžinog Hana je, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, 31. maja 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, kao i povrede odredaba člana 142. stav 2. i člana 149. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Okružni sud u Nišu ''u ovom predmetu i drugim predmetima iste vrste izvršio izuzetno jak uticaj" na postupajuće sudove, kako bi državu poštedeo troškova.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Nišu vođen parnični postupak, radi naknade štete, protiv tužene Republike Srbije Ministarstva odbrane – Vojna pošta 1097 Niš. Prvostepenom presudom P. 7989/07 od 30. aprila 2008. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je tužena obavezana da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpnjenih duševnih bolova i zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 250.000,00 dinara, stavom drugim izreke delimično je odbijen deo zahteva tužioca da mu tužena na ime naknade štete za pretrpljeni strah isplati 190.000,00 dinara i zbog umanjenja životne aktivnosti 160.000,00 dinara, dok je stavom trećim izreke obavezena tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 88.540,00 dinara, a zahtev tužioca za isplatu parničnih troškova u većem iznosu od dosuđenog odbijen je kao neosnovan.

Drugostepenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 3575/08 od 31. oktobra 2008. godine, donetom u žalbenom postupku, u stavu prvom izreke preinačena je presuda Opštinskog suda u Nišu P. 7989/07 od 30. aprila 2008. godine u stavovima prvom i trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpnjenih duševnih bolova i zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 250.000,00 dinara, kao i zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena naknadi troškove parničnog postupka u iznosu 88.540,00 dinara, a tužilac je dužan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.000,00 dinara. Stavom drugim izreke navedene drugostepene presude odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom i u stavu trećem izreke u delu kojim je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3711/08 od 21. oktobra 2009. godine delimično je odbijena kao neosnovana revizija tužioca i potvrđena presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 3575/08 od 31. oktobra 2008. godine u stavu drugom izreke prvostepene presude. U ostalom delu drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 139/10 od 11. februara 2010. godine preinačena je presuda Opštinskog suda u Nišu P. 7989/07 od 30. aprila 2008. godine u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 142. stav 2. i člana 149. stav 2. Ustava ne garantuje neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda, već se utvrđuju načela samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija. Takođe, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajamčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda označenih Ustavom garantovanih prava.

Ustavni sud ukazuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena kao neosnovana pogrešnom ili arbitrernom primenom zakona, te da ustavna žalba ne sadrži nijedan razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa povredom prava na pravno sredstvo utvrđenog članom 36. stav 2. Ustava.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, kao i da u ustavnoj žalbi nisu navedeni dokazi koji bi doveli u sumnju nezavisnost sudova koji su doneli prvostepenu i osporenu drugostepenu odluku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neosnovane ustavne žalbe u sporu za naknadu štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti