Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko šest godina, i nalaže hitno okončanje postupka. Deo žalbe koji se odnosi na ostavinski postupak je odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2678/2010
23.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsed nik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Nikolića iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Nikolića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 803/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Nikolića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu O. 678/84.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Nikolić iz Bačke Palanke je 3. juna 2010. godine, preko punomoćnika Jasne Galečić, advokata iz Bačke Palanke, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, koja nije sadržala sve podatke neophodne za vođenje postupka pred Ustavnim sudom u smislu člana 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US). Postupajući po nalogu Ustavnog suda za uređenje ustavne žalbe, u podnesku od 16. aprila 2013. godine, podnosilac je istakao: da je pre održanja ostavinske rasprave O. 678/84 iza njegove pok. majke, 18. oktobra 1984. godine podneo podnesak Opštinskom sudu u Leskovcu u kome je naveo naslednu imovinu pok. majke u vidu određenih nekretnina i pokretnih stvari, posebno istakavši da je svojim sredstvima izvršio adaptaciju kuće koja je predmet nasleđivanja; da je sud ignorisao taj podnesak, umesto da ga uputi na parnicu; da je podnosilac pokrenuo parnicu tužbom za utvrđivanje 3. jula 2007. godine, te je taj parnični postupak dobio broj P. 1974/07; da je ostavinski postupak O. 678/84, koji je vođen posle smrti majke podnosioca prekinut rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu O. 678/84 od 22. maja 2012. godine do pravnosnažnosti okončanja parničnog postupka u predmetu P. 803/11; da nadležni sud još uvek nije okončao ni parnični ni ostavinski postupak; da su mu takvim nedolotvornim postupanjem nadležnih sudova povređena prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčena članom 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Tražio je samo da se ustavna žalba usvoji, a naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 803/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 3. jula 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu, radi utvrđenja, protiv tuženog S. S. Predmet je dobio broj P. 1974/07. Pred Opštinskim sudom u Leskovcu održana su dva ročišta za glavnu raspravu, dok jedno ročište nije održano iz procesnih razloga.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 1974/07 od 30. novembra 2007. godine odbačena je tužba podnosioca ustavne žalbe, kao nedozvoljena. Podnosilac ustavne žalbe je 10. decembra 2007. godine izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju tužbe P. 1974/07 od 30. novembra 2007. godine.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 549/10 od 17. februara 2011. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Leskovcu P. 1974/07 od 30. novembra 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Viši sud u Leskovcu je 22. februara 2011. godine dostavio spise predmeta Osnovnom sudu u Leskovcu.

Pred Osnovnim sudom u Leskovcu predmet je zatim dobio broj P. 803/11 i prvo ročište zakazano za 31. januara 2012. godine nije održano, jer nije bilo dokaza da je tužilac primio poziv. Zatim je održano šest ročišta, na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem stranaka, veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, kao i uviđajem na licu mesta.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 803/11 od 23. aprila 2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka. U spisima nema dokaza o prijemu navedene presude, niti o izjavljenoj žalbi protiv te presude Apelacionom sudu u Nišu kao drugostepenom sudu.

Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu O. 678/84, utvrdio sledeće:

Ostavinski postupak O. 678/84 iza pok. D. N, majke podnosioca ustavne žalbe, pokrenut je pred Opštinskim sudom u Leskovcu 14. avgusta 1984. godine.

Opštinski sud u Leskovcu je doneo rešenje o nasleđivanju O. 698/84 od 20. novembra 1984. godine, koje je ispravljeno rešenjem O. 678/84 od 19. februara 1985. godine u pogledu očigledne greške u pisanju.

Podnosilac je 8. marta 2007. godine dostavio sudu podnesak u kome je naveo da se 18. oktobra 1984. godine obratio sudu i precizirao šta nije nasledna imovina pok. D. N, navodeći da je svojim sredstvima adaptirao kuću, ali da se sud povodom toga nije oglasio, te traži da sud ponovo zakaže raspravu u ostavinskom postupku O. 678/84 ili da ga uputi na parnicu. Podneskom sudu od 1. avgusta 2009. godine naveo je da je 3. jula 2007. godine Opštinskom sudu u Leskovcu podneo tužbu radi utvrđenja, odnosno da je u toku parnični postupak P. 1974/07. U spisima predmeta je kao sledeći dokaz rešenje Osnovnog suda u Leskovcu O. 678/84 od 22. maja 2012. godine kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine pok. D. N, do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu P. 803/11.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo (član 119. stav 1.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja parničnog postupka koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu, P. 803/11, a ranije se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1974/07 i koji još uvek nije pravnosnažno okončan ni posle šest godina od podnošenja tužbe, Ustavni sud ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. Naime, nakon podnošenja tužbe 3. jula 2007. godine, prvostepeni sud je posle četiri meseca odbacio tužbu kao nedozvoljenu, da bi drugostepeni sud posle tri i po godine ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak prvostepenom sudu. U ponovnom postupku prvostepeni sud je odlučio posle pet i po godina i dalje parnični postupak, koji predstavlja prethodno pitanje, nije pravnosnažno okončan ni posle šest godina, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da tokom parničnog postupka nadležni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka u postupku odluči ažurno i bez nepotrebnog odugovlačenja, imajući u vidu da navedeni postupak traje šest godina a da i dalje nije okončan.

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena sprovedenog parničnog postupka, zasnovana na Ustavu, praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 803/11.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 803/11, te je, krećući se u granicama ustavne žalbe, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

U vezi navoda podnosioca koji se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu O. 678/04, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio nikakve dokaze o postojanju i trajanju ostavinskog postupka, te se iz tog razloga Sud nije mogao upuštati u ocenu osnovanosti njegovog zahteva za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na ostavinski postupak. To nije mogao činiti ni zbog postojanja rešenja o prekidu postupka, jer ako je ostavinski postupak pravnosnažno okončan, onda takvo rešenje o njegovom prekidu ne može imati nikakvog pravnog dejstva na postupak koji više ne postoji. Stoga je Ustavni sud, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu O. 678/84, odlučujući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu povređeni pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da ne postoje procesne pretpostavke za ocenu povrede navedenih ustavnih prava u parničnom postupku koji i dalje nije okončan.

Takođe, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, jer se iz dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak ne može izvesti. Naime, Ustavni sud konstatuje da je uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda navedenog ustavnog prava postojanje različitih odluka kod iste činjenične i pravne situacije, za šta podnosilac nije priložio dokaze. U vezi navoda o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosilac ni za povredu navedenog ustavnog prava nije dao ustavnopravne razloge, imajući u vidu da su podnosiocu u toku predmetnih postupaka bila na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstva koja je i koristio. Ocenjujući navode podnosioca o povredi prava na sudsku zaštitu, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac imao i iskoristio pravo na sudsku zaštitu svojih prava.

Stoga je u drugom delu tačke 1. izreke ustavna žalba odbačena, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti