Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbijen predlog za ponavljanje parničnog postupka. Sud je zaključio da takva rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte podobne za ustavnosudsku zaštitu, jer se njima ne odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Roksandić iz Ravnog Sela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Roksandić izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Vrbasu 1P 1. 57/06 od 16. novembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 1. 35/2010 od 9. aprila 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ljubica Roksandić iz Ravnog Sela je 25. marta 2008. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Vrbasu P1. 57/06 od 17. novembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1031/07 od 19. aprila 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1097/07 od 4. oktobra 2007. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, prava na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu iz člana 60. stav 4. Ustava i prava na posebnu zaštitu samohranog roditelja iz člana 66. stav 1. Ustava. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už- 357/2008.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 28. maja 2010. godine osporila rešenje Opštinskog suda u Vrbasu 1P 1. 57/06 od 16. novembra 2009. godine i rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž 1. 35/2010 od 9. aprila 2010. godine, koja su doneta povodom njenog predloga za ponavljanje postupka. Ona smatra da je osporenim rešenjima povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1, pravo na rad iz člana 60. i pravo na posebnu zaštitu samohranog roditelja iz člana 66. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu različite postupke u kojima su doneti osporeni akti, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS”, br. 24/08 i 27/08), odlučio da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi i formira poseban predmet Už- 2679/2010, u kome se isključivo bavio tvrdnjama podnositeljke ustavne žalbe o povredi navedenih načela i prava zajemčenih Ustavom u postupku po njenom predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je pravosnažno okončan presudom Opštinskog suda u Vrbasu P1. 57/06 od 17. novembra 2006. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu „Službeni glasnik RS”, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu 1P 1. 57/06 od 16. novembra 2009. godine je odbijen kao neosnovan predlog tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za ponavljanje postupka okončanog presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1031/07 od 19. aprila 2007. godine.

Odlučujući o žalbi tužilje, Viši sud u Novom Sadu je doneo osporeno rešenje Gž 1. 35/2010 od 9. aprila 2010. godine kojim je žalbu odbio i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Polazeći od prirode akata koji se pobijaju ustavnom žalbom, Ustavni sud je zaključio da podnositeljka ustavne žalbe osporava rešenja kojima nije odlučivano o njenim pravima i obavezama, već samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o parničnom postupku propisani procesni uslovi za ponavljanje postupka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba nedozvoljena, jer osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu može podneti ustavna žalba. S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (presuda u predmetu broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine).

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić