Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe protiv odluke o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. Ovakva odluka predstavlja procesni akt, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama, pa stoga nije podložna ispitivanju pred Ustavnim sudom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2681/2010
14.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Tomaševića iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miloša Tomaševića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 147/10 od 23. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Tomašević iz Sremske Mitrovice podneo je Ustavnom sudu 17. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 147/10 od 23. jula 2008. godine, zbog povrede prava na odbranu zajemčenog odredbom člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je u krivičnom postupku koji je protiv njega vođen sud morao da mu odredi branioca po službenoj dužnosti iz reda advokata. Ističe da je ovaj propust sud ispravio, ali tek 15 dana nakon donošenja prvostepenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je prvostepenim rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 147/10 od 23. jula 2008. godine odbačen zahtev osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka koji je protiv njega vođen pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici, zbog krivičnog dela ubistva iz člana 47. stav 2. tačka 6) Krivičnog zakona Republike Srbije (''Službeni glasnik SRS'', br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i ''Službeni glasnik RS'', br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03, 67/03 i 85/05); da je osporenim drugostepenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 2114/08 od 2. oktobra 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba osuđenog izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje koje je doneto u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Ustavni sud smatra da osporenim rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 147/10 od 23. jula 2008. godine nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbi protiv njega ili njegovoj krivičnoj odgovornosti, već da je osporeno rešenje doneto u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, podnetom na osnovu odredaba čl. 404. do 418. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP).

Osporenim rešenjem nadležni krivični sud je odlučio da je u konkretnom krivičnom predmetu neosnovana žalba osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je odbačen njegov zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, jer nisu ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje propisani odredbama ZKP. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporeno rešenje akt procesnog karaktera, a ne pojedinačni pravni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može podneti ustavna žalba. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (npr. Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine). Odlučujući u ovom predmetu Ustavni sud je imao u vidu i istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), prema kome se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe protiv odluke o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti