Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe koja se zasniva na nezadovoljstvu ishodom parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Podnosilac je izrazio nezadovoljstvo sudskim odlukama o zastarelosti potraživanja, tražeći od Ustavnog suda da deluje kao instancioni sud, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Pavlovića iz Zaplanjske Toponice, opština Gadžin Han, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Dejana Pavlovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 87/10 od 25. februara 2010. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P. 2594/09 od 21. jula 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dejan Pavlović iz Zaplanjske Toponice, opština Gadžin Han, je Ustavnom sudu 31. maja 2010. godine, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, izjavio ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 87/10 od 25. februara 2010. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P. 2594/09 od 21. jula 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, jer "iako mu je ono opštim zakonima stavljeno na raspolaganje, sudovi su doneli odluku protivno tom načelu, kao i načelu zabrane uticaja na sudije u vršenju sudijske dužnosti, jer je od strane drugostepenog parničnog suda u ovom predmetu i drugim predmetima iste vrste izvršen izuzetno jak uticaj da se predmetne tužbe odbiju, jer bi u suprotnom država iste teško isplatila, te su tim vođene presudile sudije prvostepenog suda". Po mišljenju podnosioca, osporenim presudama mu je povređeno i pravo na pravično suđenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 87/10 od 25. februara 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 2594/09 od 21. jula 2009. godine.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija - MO VP 5147 Niš da mu na ime nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti isplati iznos od 510.000,00 dinara. Utvrđujući činjenično stanje Opštinski sud u Nišu je ustanovio: da je tužilac izvršavao vojnu obavezu na teritoriji Kosova i Metohije u Dreničkom kraju u periodu od 25. marta 1999. godine do 14. juna 1999. godine, kada se vratio sa ratišta; da je usled ratnih zbivanja i neposrednog opažanja pogibije vojnika pretrpeo veliki strah i oboleo od duševne bolesti posttraumatski sindrom; da je zbog ove bolesti tužiocu umanjena opšta životna aktivnost; da je za smanjenu životnu sposobnost koja za posledicu ima poremećaj zdravstvenog stanja tj. određene psihofizičke smetnje i tegobe koje onemogućavaju obavljanje svakodnevnih životnih radnji i aktivnosti na dotadašnji uobičajeni način bitan je momenat kada se ovakvo stanje javlja i kad za njegovne pojavne oblike čovek saznaje i kada ih doživljava, a ne kada mu se od strane lekara i veštaka saopšti da subjektivne tegobe koje on oseća predstavljaju određenu bolest; da je tužilac za konačni obim štete i mogućnost materijalne naknade saznao 15. maja 2007. godine; da je momenat saznanja za štetu od uticaja samo ako do njega dođe u okviru objektivnog roka od pet godina od saznanja za štetu i štetnika, ali ne i kasnije. Na osnovu svega iznetog, Opštinski sud u Nišu je ocenio da je potraživanje tužioca u konkretnom slučaju zastarelo, shodno članu 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni glasnik SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99).

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u ustavnoj žalbi označena, već podnosilac od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih pojedinačnih akata, izražavajući u ustavnoj žalbi nezadovoljstvo sadržinom osporenih presuda Apelacionog suda u Nišu i Opštinskog suda u Nišu. Prema njegovim navodima, iako mu je delotvorno pravno sredstvo stavljeno na raspolaganje, sudovi su doneli odluke suprotne tom načelu, kao i načelu zabrane uticaja na sudije u vršenju sudijske dužnosti, jer je izvršen uticaj na prvostepeni sud od strane drugostepenog parničnog suda. Ove tvrdnje podnosilac nije potkrepio dokazima koji bi doveli u sumnju zaključak sudova o zastarelosti potraživanja tužioca za naknadu nematerijalne štete.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno koje drugo ustavno pravo. U ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi, niti je podnosilac dostavio dokaze iz kojih bi proizlazilo da su osporene presude dokaz proizvoljno primenjenog materijalnog prava koja je dovela do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a posredno i prava na žalbu iz člana 26. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu