Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Nišu. Rok za podnošenje ustavne žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a korišćenje nedozvoljenog vanrednog pravnog leka ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2686/2011
13.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubinka Jovanovića iz Kuline, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

   

Odbacuje se ustavna žalba Ljubinka Jovanovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2376/10 od 20. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

   

1. Ljubinko Jovanović iz Kuline izjavio je Ustavnom sudu 15. juna 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2376/10 od 20. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava zajemčenih čl. 32. i 60. Ustava Republike Srbije.
   
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
  
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
   
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 4006/10 od 14. juna 2010. godine obavezan tuženi Dom za smeštaj odraslih lica "Kulina" iz Kuline, da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati jubilarnu nagradu za 10 godina rada u iznosu od 23.269,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. januara 2010. godine pa do isplate.
   
Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2376/10 od 20. oktobra 2010. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.
   
Tužilac je protiv drugostepene presude podneo Republičkom javnom tužiocu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Kako je dopisom Republičkog javnog tužioca GT-I-1160/10 od 28. decembra 2010. godine tužilac, preko punomoćnika, obavešten da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedene presude, tužilac je sam izjavio ovo vanredno pravno sredstvo. Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Gzz1. 156/11 od 6. aprila 2011. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2376/10 od 20. oktobra 2010. godine.
   
4. Prema stavu Ustavnog suda, korišćenjem revizije smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, saglasno Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način. Ovakav pravni stav Suda može se primeniti i kada je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek u parničnom postupku. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.
   
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje Vrhovnog kasacionog suda po vanrednom pravnom leku.
   
Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2376/10 od 20. oktobra 2010. godine, kako sam navodi, primio 15. novembra 2010. godine, a da je ustavnu žalbu izjavio 15. juna 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1866/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 4800/2011: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog pogrešnog računanja roka
• Už 5600/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 3582/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenog podnošenja nakon isteka zakonskog roka
• Už 1688/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
• Už 184/2011: Odbačaj ustavne žalbe zbog neblagovremenosti nakon podnošenja nedozvoljenog vanrednog pravnog leka
• Už 2364/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe