Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Osporenim rešenjem suda nije odlučivano o imovinskim pravima podnosioca, već o stvarnoj nadležnosti, pa ustavna prava na imovinu i nasleđivanje nisu mogla biti povređena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milutina Tanovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milutina Tanovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Užicu U. 116/06 od 29. decembra 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 8593/08 od 22. januara 2009. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 8593/08 od 23. aprila 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Uvp. 237/09 od 10. septembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milutin Tanović iz Užica je 24. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava nasleđivanja, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 59. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe tužio Skupštinu opštine Užice „kao pravnog sledbenika Narodnog odbora, koji je doneo nezakonita rešenja i Upravu za katastar Elaborat nepokretnosti Titovo Užice za KO Drijetanj, koji je formirao posedovne listove“, ali se Okružni sud u Užicu osporenim rešenjem U. 116/06 od 29. decembra 2006. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv „Uprave za katastar Elaborata nepokretnosti Užice radi poništaja neispravne isprave – posedovnih listova i predmet po pravnosnažnosti uputio Vrhovnom sudu Srbije“. Od Ustavnog suda zahteva da poništi sve osporene akte i posedovne listove tačno naznačene u ustavnoj žalbi i da utvrdi njegovo pravo svojine „na svim spornim nepokretnostima obuhvaćenim neispravnim ispravama i neispravnim rešenjima NOO i Skupštine opštine Užice, koja su nezakonita i prevaziđena s aspekta pravne važnosti, a sve u skladu sa istaknutim tužbenim zahtevom od 07.03.2002. godine, zavedenim pod brojem U. 908/02, u kome je detaljno izneo činjenično stanje i opis životnih događaja“.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su osporeni pojedinačni akti u vezi sa utvrđenom sadržinom zajemčenog ustavnog prava ili slobode na čiju povredu ili uskraćivanje se podnosilac poziva, kao i da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da umesto nadležnih državnih organa rešava sporne pravne odnose.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio: da se njeni navodi odnose na povredu zajemčenog prava na imovinu i prava na nasleđivanje osporenim rešenjem Okružnog suda u Užicu U. 116/06 od 26. decembra 2006. godine, kojim se taj sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj u upravnom sporu; da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji se odnosi na osporena rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 8593/08 od 22. januara 2009. i 23. aprila 2009. godine i rešenje istog suda Uvp. 237/09 od 10. septembra 2009. godine; da se povreda prava na suđenje u razumnom roku odnosi na postupke Vrhovnog suda Srbije u predmetu U. 908/02 i postupke koji se pred Okružnim sudom u Užicu vode u predmetima U. 46/02, U. 47/02, U. 48/02, U. 49/02, U. 50/02 i U. 51/02, koji ustavnom žalbom nisu osporeni, niti je navedeno na šta se odnose; da se postavljenim zahtevom od Ustavnog suda traži da umesto nadležnih državnih organa reši sporne odnose koji se tiču imovine podnosioca ustavne žalbe.
Ustavni sud je takođe utvrdio da se Okružni sud osporenim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje, te da nije odlučivao o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe. Stoga ovim rešenjem nije moglo biti povređeno pravo podnosioca zajemčeno odredbom člana 58. Ustava. Pored toga, kako je osporeno rešenje doneto u postupku po tužbi podnosioca ustavne žalbe u upravnom sporu, to zbog pravne prirode ove vrste spora, osporeno rešenje, niti bilo koja odluka doneta u upravnom sporu, ne može se dovesti u vezu sa pravom na nasleđivanje zajemčenim članom 59. Ustava.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi, te je stoga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić