Odluka Ustavnog suda o zakonitosti dokaza pribavljenih pretresom bez naloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu osuđenog za neovlašćenu proizvodnju droge. Sud smatra da pravo na pravično suđenje nije povređeno, jer su dokazi pribavljeni zakonito, u skladu sa ovlašćenjima policije da uđe u stan uz saglasnost okrivljenog radi sprečavanja uništenja tragova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2687/2016
29.04.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz O . kod Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 20 21. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D . M . izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 323/15 od 12. novembra 2015. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1541/15 od 17. februara 2016. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz O . kod Beograda podneo je Ustavnom sudu, 2. aprila 2016. godine, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 323/15 od 12. novembra 2015. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1541/15 od 17. februara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na nepovredivost stana iz člana 40. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da su osporene presude pretežno zasnovane na iskazima policijskih službenika koji su saslušani u postupku, a koji su kritičnom prilikom izvršili faktički pretres kuće i domaćinstva podnosioca ustavne žalbe, bez naredbe suda, i u odsustvu svih zakonskih uslova koji bi opravdali pretres bez naredbe suda, shodno čl. 79. – 81. ZKP;

- da se, stoga, osporene presude zasnivaju na protivzakonito pribavljenom dokazu;

- da je pretres u domaćinstvu podnosioca ustavne žalbe učinjen nakon njegovog lišenja slobode od strane službenika PS Obrenovac, te da ni u kom slučaju nije postojala bojazan da tragovi krivičnog dela budu uništeni;

- da su prvostepeni i drugostepeni sudovi zauzeli stav da su policajci u konkretnom slučaju bili ovlašćeni za pregled dvorišta i spoljašnje šupe i bez naredbe suda, te da su uz navodnu saglasnost podnosioca ustavne žalbe ušli u njegov stan;

- da u nedostatku bili kakvih pisanih dokaza o pretresu iz kojih bi se moglo utvrđivati da li se radi o zakonitoj radnji, prvostepeni i drugostepeni sud odluke zasnivaju na iskazima policajaca koji su preduzeli tako nezakonitu radnju;

- da je pretres stana i drugih prostorija koji je izvršen bez naredbe suda i sastavljanja zapisnika o pretresu, bez sastavljanja beleške o ulasku u stan i druge prostorije, svakako nezakonito i neustavno ulaženje u stan i druge prostorije, te je nemoguće na te okolnosti izvoditi bilo koji drugi dokaz, pa ni saslušanje službenih lica koja su takav dokaz preduzeli;

- da se nedostatak u izvođenju radnje pretresa nije mogao otkloniti ni saslušanjem službenih lica;

- da je neprihvatljiv stav sudova da je u konkretnom slučaju osumnjičeni koji je prethodno lišen slobode – vezan, van svojih prostorija, dobrovoljno pustio policijske službenike u stan, te da se ni u osporenim presudama ne navodi da je osumnjičeni sam tražio ulazak u prostorije, već da se navodno sa tim saglasio.

Iz svega navedenog, podnosilac ustavne žalbe zaključuje da su mu povređena prava na pravično suđenje i na nepovredivost stana, jer se osporene presude pretežno zasnivaju na iskazima svedoka policijskih službenika koji su bez naredbe suda i u odsustvu zakonskih uslova vršili pretres njegove kuće i domaćinstva.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1541/15 od 17. februara 2016. godine i naloži Apelacionom sudu u Beogradu da ponovi postupak po žalbi njegovog branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, koji je pravnosnažno okončan osporenim presudama Višeg suda u Beogradu K. 323/15 od 12. novembra 2015. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1541/15 od 17. februara 2016. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je osporenom presudom Višeg suda u Beogradu K. 323/15 od 12. novembra 2015. godine oglašeni krivim što je:

„dana 22. januara 2011. godine oko 16:00 časova u O, u ulici P. ..., u stanju uračunljivosti, svestan svog dela čije je izvršenje hteo, te svestan da je ono zabranjeno, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu – ukupno 49,08 grama heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom i 0,66 grama hašiša koji sadrži psihoaktivnu komponentu THC u procentu većem od 0,30%, na taj način što je u kući u kojoj živi, u sobi na stolu, držao jedan PVC paketić heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom težine 0,59 grama i jedan paketić sa opojnom drogom hašiš težine 0,66 grama, dok je u dvorištu, sa spoljnje strane pomoćen šupe – ostave za drva, na gredi, držao jednu pvc kesu sa 48,49 grama heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom, što je sve pronađeno prilikom pretresa i oduzeto od optuženog uz sačinjavanje potvrde“, čime čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta – 49,08 grama heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom i 0,66 grama hašiša koji sadrži psihoatkivnu komponentu THC u procentu većem od 0,30%.

Viši sud u Beogradu je u dokaznom postupku saslušao okrivljenog D. M, te je, uz saglasnost stranaka, izvršio uvid u iskaz svedoka G . I . dat na glavnom pretresu 27. februara 2012. godine, u iskaze svedoka G . J . i T . A, date u prethodnom postupku 9. marta 2011. godine i na glavnom pretresu 27. februara 2012. godine, u iskaz svedoka D . R . dat na glavnom pretresu 17. septembra 2012. godin, u iskaz svedoka Z . K . dat na glavnom pretresu 11. marta 2015. godine, u pisani nalaz i mišljenje sudskog veštaka neuropsihijatra dat 4. marta 2011. godine, u potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd PS Obrenovac Ku. 3217/11 od 22. januara 2011. godine, u fotodokumentaciju koja je tom prilikom sačinjena, u fizičko – hemijsko veštačenje PU za grad Beograd UKP – a NKTC br. 234 – 2 – 15771/11 i 234 – 2 – 15772/11 od 23. februara 2011. godine, u izveštaj UKP – a Četvrto odeljenje broj 02/4 – 149/3 od 20. maja 2013. godine, u dopunu fizičko – hemijskog veštačenja; u izveštaj PS Obrenovac broj 03/31/23 – 230 – 425/15 od 12. oktobra 2015. godine.

U obrazloženju osporene prvostepene presude je navedeno:

- da je svedok G. J . u svom iskazu naveo da su operativno – taktičkim radom kolege T . A, G . I . i on, kao i još nekoliko radnika PS Obrenovac posedovali informaciju da lice D . M . vrši prodaju opojnih droga na opštini O, kao i da su dana 22. februara 2011. godine došli u neposrednu blizinu kuće u kojoj osumnjičeni živi, kao i da su uočili veću frekvenciju ulaska i izlaska lica u dvorište i iz dvorišta;

- da su zbog bojazni da osumnjičeno lice D. M . ne uništi tragove, osumnjičenog legitimisali, pošto je seo u svoje motorno vozilo parkirano ispred kuće i zajedno se sa njim uputili do stana u suterenu kuće, čiji je inače vlasnik, te je dodao da, koliko se seća, optuženi nije bio vezan i sam je otključao ulaz u svoje prostorije, pa su na stolu tog suterenskog stana uočili jedan PVC paketić koji je bio otvoren i za koji se kasnije veštačenjem utvrdilo da se radi o opojnoj drogi heroin, da je dalje naveo da su na istom stolu uočili još jedan paketić za koji je kasnije veštačenjem utvrđeno da se radi o opojnoj drogi hašiš, te je istakao da je dvorište bili pokriveno snegom i da su postojali vidljivi tragovi stopala u snegu koji su vodili do jedne pomoćne šupe u dvorištu porodične kuće, kao i da je kolega G. I . u nadstrešnici te pomoće šupe, ispod krovne konstrukcije , uočio jednu veću PVC kesu koju je izvadio i pokazao svima njima koji su se zatekli ispred kuće u dvorištu porodične kuće, uključujući i samog osumnjičenog, a da je naknadnim veštačenjem utvrđeno da se radilo o opojnoj drogi heroin i količini od oko 50 grama, nakon čega su optuženog priveli u PS Obrenovac;

- da je nesporno da u konkretnom slučaju nije postojala naredba suda za pretres stana optuženog D. M, međutim, da je veći PVC paket u kome se nalazila smeša heroina, kofeina i paracetamola, pronađen u dvorištu porodične kuće optuženog, sa spoljne strane šupe, na gredi ispod krovne konstrukcije i to nakon što su policajci, kako su to naveli u svojim iskazima, opazili da je optuženi više puta utabanom stazom u snegu odlazio upravo do tog mesta gde je i pronađena predmetna opojna droga, te su, po nalaženju suda, s obzirom na to da se predmetna opojna droga nije nalazila u zatvorenom prostoru, policajci pregled dvorišta i spoljne strane šupe bili ovlašćeni da izvrše i bez naredbe suda, jer nije reč o klasičnom pretresu stana ili zatvorenih prostorija u smislu navedenih zakonskih odredbi;

- da iz iskaza svedoka T. A, G . J . i Z . K, a što je u saglasnosti sa sadržinom izveštaja PS Obrenovac broj 03/31/23 – 230 – 425/15 od 12. oktobra 2015. godine, proizlazi da kritičnom prilikom policajci nisu vršili klasičan pretres stana, već su, uz saglasnost optuženog, ušli u stan i tu na stolu, dakle, na vidnom mest u, zatekli jedan PVC paketić heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom težine 0,59 grama i jedan paketić sa opojnom drogom hašiš težine 0,66 grama, nakon čega su sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima koju je optuženi potpisao ne stavljajući nikakvu primedbu;

- da pored toga ni sam optuženi nije sporio činjenicu da je on sam policajcima otključao stan i dobrovoljno ih, kao držalac tog stana, pustio da uđu u stan, a što je u skladu sa činjenicom da je potvrdu o oduzetim predmetima potpisao bez ikakvih primedaba;

- da imajući u vidu izneto, sud nalazi da su u konkretnom slučaju ovlašćena lica organa unutrašnjih poslova prilikom ulaska u stan optuženog, postupili u skladu sa odredbom člana 81. ZKP, koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ove radnje dokazivanja, koji je kao zakonski osnov ulaska u stan i naveden u potvrdi PS Obrenovac KU. 3217/11 od 22. januara 2011. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je 17. februara 2016. godine doneo osporenu presudu Kž1. 1541/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu K. 323/15 od 12. novembra 2015. godine.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno:

- da su žalbeni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani;

- da stoji činjenica da u konkretnom slučaju nije postojala naredba suda za pretres stana okrivljenog D. M, međutim, da je po pravilnom zaključku prvostpenog suda PVC paket u kom se nalazila smeša heroina, kofeina i paracetamola pronađen u dvorištu porodične kuće okrivljenog , sa spoljne strane šupe na gredi ispod krovne konstrukcije , i to nakon što su policajci, kako su to naveli u svojim iskazima, opazili da je okrivljeni više puta utabanom stazom u snegu odlazio upravo do tog mesta gde je pronađena predmetna opojna droga, te da su, imajući u vidu da se predmetna opojna droga nije nalazila u zatvorenom prostoru, policajci za pregled dvorišta i spoljašnje šupe bili ovlašćeni i bez naredbe suda, imajući u vidu da nije reč o pretresu stana ili zatvorenih prostorija u smislu odredaba čl. 78. – 81. ZKP koji je važio u vreme izvršenja dela;

- da što se tiče preostalog dela opojne droge koja je pronađena u stanu okrivljenog, iz iskaza svedoka T. A, G . J . i Z . K, koji su saglasni sa sadržinom izveštaja PS Obrenovac 03/31/23 – 230 – 425/15 od 12. oktobra 2015. godine, proizlazi da kritičnom prilikom policajci nisu ni vršili klasičan pretres stana, već uz saglasnost okrivljenog ušli u stan i na stolu, dakle, na vidnom mestu, zatekli jedan PVC paketić heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom težina 0,59 grama i jedan paketić sa opojnom drogom hašiš težine 0,66 grama, nakon čega su i sačinili potvrdu o oduzetim predmetima koju je okrivljeni potpisao bez ikakvih primedaba;

- da sam okrivljeni nije tokom postupka sporio činjenicu da je on policajcima otključao dobrovoljno stan kao držalac tog stana i pustio ih da uđu u stan, a što je i u skladu sa činjenicom da je okrivljeni potvrdu o oduzetim predmetima takođe potpisao bez ikakvih primedaba;

- da ceneći sve napred izneto, prvostepeni sud pravilno zaključuje da su ovlašćena lica organa unutrašnjih poslova u konkretnom slučaju prilikom ulaska u stan optuženog, postupili u skladu sa odredbom člana 81. ZKP koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ove radnje dokazivanja, a koji je i kao zakonski osnov ulaska u stan naveden u potvrdi PS Obrenovac Ku. 3217/11 od 22. februara 2011. godine.

4. Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 40. Ustava utvrđeno je: da je stan nepovrediv (stav 1.); da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, da držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju i da ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka (stav 2.); da su bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom (stav 3.).

Odredbom člana 18. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih presuda, bilo je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izričito zabranjeni. U odredbi člana 81. ZKP bilo je, između ostalog, predviđeno da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako držalac stana to traži ili ako neko zove u pomoć, ili radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog, ili radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, te da se razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju naznačiti u zapisniku. Odredbom člana 82. ZKP bilo je predviđeno da će se predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, privremeno oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbediti njihovi čuvanje (stav 1.), kao i da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. ovog člana kad postupaju po čl. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvršavaju nalog suda (stav 5.). Odredbom člana 238. stav 1. ZKP bilo je propisano da organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. ovog zakonika, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovima predviđenim u članu 81. ovog zakonika.

5. U odnosu na navode podnosioca da mu je osporenim presudama kojima je pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, povređeno pravo iz člana 40. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava čija se povreda ističe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

6. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe kojima u odnosu na osporene presude Višeg i Apelacionog suda u Beogradu ističe povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je prethodno konstatovao da se suština navoda podnosioca o povredi označenog Ustavom zajemčenog prava zasniva na sledećim tvrdnjama: da su osporene presude pretežno zasnovane na iskazima policijskih službenika koji su saslušani u postupku, a koji su kritičnom prilikom izvršili pretres kuće i domaćinstva podnosioca bez naredbe suda, i u odsustvu zakonskih uslova koji bi opravdali pretres bez naredbe suda, shodno čl. 79. – 81. ZKP.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da u konkretnom slučaju nije postojala pismena odluka suda za ulazak u stan okrivljenog, ovde podnosioca. Ustavni sud je dalje utvrdio da je odredbom člana 81. stav 1. ranije važećeg ZKP, koji je važio u konkretnom slučaju, bilo propisano da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez odluke suda i ući u stan i druge prostorije radi, između ostalog, otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, da je članom 82. ZKP, pored ostalog, propisano da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete (koji se po kriivčnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku) kad postupaju po čl. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvršavaju nalog suda, dok je članom 238. ZKP bilo propisano da organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. ovog zakonika, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovima predviđenim u članu 81. ovog zakonika.

Dalje, Ustavni sud je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrdio: da su svedoci policijski službenici vršili opservaciju kuće podnosica ustavne žalbe, i da su tom prilikom, konkretno 22. januara 2011. godine, uočili veću frekvenciju ulaska i izlaska lica u dvorište i iz dvorišta; da su zbog bojazni da podnosilac ne uništi tragove, podnosioca legitimisali, pošto je seo u svoje motorno vozilo parkirano ispred kuće i zajedno se sa njim uputili do stana u suterenu kuće; da je podnosilac otključao stan, te da su na stolu uočili PVC paketić koji je bio otvoren i za koji se kasnije veštačenjem utvrdilo da je opojna droga heroin, te da su na stolu uočili još jedan paketić za koji je kasnije veštačenjem utvrđeno da se radi o opojnoj drogi hašiš; da je dvorište bilo pokriveno snegom i da su postojali vidljivi tragovi stopala u snegu koji su vodili do pomoćne šupe u dvorištu porodične kuće, kao i da je jedan od policijskih službenika sa spoljne strane šupe na gredi ispod krovne konstrukcije uočio jednu veću PVC kesu koju je izvadio i pokazao svima koji su se zatekli ispred kuće u dvorištu porodične kuće, uključujući i samog podnosioca, a da je naknadnim veštačenjem utvrđeno da se radilo o opojnoj drogi heroin u količini od oko 50 grama, nakon čega su sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima koju je okrivljeni potpisao bez primedaba.

7. U pogledu navoda o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud još jednom ukazuje da u konkretnom slučaju nije postojala pismena odluka suda za ulazak u stan podnosioca. Međutim, Ustavni sud ukazuje i da je u osporenim presudama istaknuto da je u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima kao zakonski osnov ulaska u stan naveden član 81. ZKP, koji propisuje uslove pod kojima ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez odluke suda ući u tuđ stan ( između ostalog, radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu), da su policijski službenici prilikom opservacije kuće podnosioca uočili veću frekvenciju ulaska i izlaska lica u dvorište i iz dvorišta, posle čega su podnosioca legitimisali i uputili se do njegovog stana koji je podnosilac otključao, te da su nakon ulaska u stan podnosioca policijski službenici na stolu uočili PVC paketić koji je bio otvoren i za koji se kasnije veštačenjem utvrdilo da je opojna droga heroin, nakon čega je prisustvo droge uočeno i u dvorištu sa spoljne strane šupe ispod krovne konstrukcije (49,08 grama heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom). Imajući u vidu sve napred iznete okolnosti i sadržinu relevantnih odredaba ZKP, te činjenicu da je ovim radnjama organa unutrašnjih poslova sve vreme prisustvovao podnosilac, koji je potvrdu o privremeno oduzetim predmetima potpisao bez primedaba, Ustavni sud je ocenio da su navodi o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava neosnovani.

Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 9926/2016: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravično suđenje
• Kž1 972/2021: Preinačenje presude u pogledu kazne za držanje droge i kršenje epidemioloških mera
• Kž1 513/2024: Potvrđivanje presude za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet droge
• Kzz 517/2014: Odbijeni zahtevi branilaca u predmetu organizovane trgovine opojnim drogama
• Už 3650/2012: Povreda prava na pravično suđenje zbog zasnivanja presude na dokazima pribavljenim nezakonitim pretresom stana