Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda kao neosnovanu i odbacuje žalbu protiv presude Okružnog suda kao neblagovremenu. Sud utvrđuje da Vrhovni sud nije povredio pravo na pravično suđenje, dok je žalba protiv drugostepene presude podneta van roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Fadila Omerovića, iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Fadila Omerovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 1731/07 i Sgzz. 1175/07 od 20. decembra 2007. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Fadila Omerovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Fadil Omerović, preko punomoćnika advokata Ramiza Đakovca, iz Novog Pazara, podneo je Ustavnom sudu 27. februara 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 1731/07 i Sgzz. 1175/07 od 20. decembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je drugostepeni sud pogrešio kada je preinačio prvostepenu presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Smatra da je bitnim povredama Zakona o parničnom postupku i pogrešnom primenom materijalnog prava doneta presuda od strane Okružnog suda u Novom Pazaru suprotno zakonu i na štetu podnosioca ustavne žalbe.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Članom 113. Zakona o Ustavnom sudu je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je propisano da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaključenim u Parizu 20. marta 1952. godine, propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine kao i da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Razmatrajući ustavnu žalbu, Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 567/06 i presudu tog suda P1. 567/06 od 15. decembra 2006. godine, presudu Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1731/07 i Sgzz. 1175/07 od 20. decembra 2007. godine i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu tužioca, protiv tužene A.D. "Sloga" IGM Novi Pazar podneo tužbu, preko punomoćnika, Opštinskom sudu u Novom Pazaru, sa zahtevom da mu isplati iznos od 424.487,60 dinara na ime naknade štete po osnovu razlike zarade za vreme privremene sprečenosti za rad po osnovu bolesti za period od 1. januara 1999. godine do 31. decembra 1999. godine i za period od 6. septembra 2000. godine do 14. marta 2002. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. septembra 2006. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka. Presudom P1. 567/06 od 15. decembra 2006. godine Opštinski sud u Novom Pazaru je usvojio tužbeni zahtev tužioca. Odlučujući po žalbi tužene A.D. "Sloga" IGM Novi Pazar, Okružni sud u Novom Pazaru presudom Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine preinačio je prvostepenu presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru i odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kao neosnovan, s tim da svaka strana snosi svoje troškove postupka. Protiv navedene presude Okružnog suda u Novom Pazaru, podnosilac ustavne žalbe je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava i zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka. Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 1731/07 i Sgzz. 1175/07 od 20. decembra 2007. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe i odbačen je njegov zahtev za zaštitu zakonitosti.
5. Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je: da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporenih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora kao i druge podatke i da je, kad nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora (član 187. st. 1. i 3.) da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara (član 394 stav 2.); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona (nedozvoljeno raspolaganje stranaka) (član 417.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, to može učiniti stranka koja je podnela predlog u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti (član 418.); da kada odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva (član 421. stav 1.).
6. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja blagovremenosti i dopuštenosti ustavne žalbe Fadila Omerovića našao da je ista blagovremeno izjavljena u odnosu na rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1731/07 i Sgzz. 1175/07 od 20. decembra 2007. godine. Ovo iz razloga što se radi o procesnom rešenju Vrhovnog suda Srbije koje se, saglasno odredbi člana 170. Ustava, može samostalno pobijati ustavnom žalbom. To rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 21. februara 2008. godine, a ustavna žalba je izjavljena 27. februara 2008. godine, u roku od 30 dana propisanom odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na rešenje Vrhovnog suda Sgzz. 1175/07 od 20. decembra 2007. godine sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda u postupku po izjavljenoj reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, Vrhovni sud je u obrazloženju osporenog rešenja dao ustavnopravno prihvatljive razloge za svoju odluku. Naime, prema članu 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04), revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara, a u konkretnom slučaju vrednost spora koju je tužilac naznačio podneskom od 30. oktobra 2006. godine iznosila je 424.487,60 dinara. S druge strane, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ni formalno, ni suštinski nije izjavljen zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, kao jedinog zakonskog osnova po kome se to vanredno pravno sredstvo može podneti. Naprotiv, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe se zasnivao na nedopuštenim razlozima, jer je kao osnov njegovog izjavljivanja podnosilac ustavne žalbe naveo bitne povrede parničnog postupka.
Iz tih razloga, Ustavni sud nalazi da Vrhovni sud nije povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava kada je osporenim rešenjem odbacio kao nedozvoljenu reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe. Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba protiv tog rešenja odbijena kao neosnovana.
7. Razmatrajući blagovremenost ustavne žalbe u delu u kom je izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine, Ustavni sud je našao da je u odnosu na tu sudsku odluku ustavna žalba Fadila Omerovića neblagovremena, iz sledećih razloga:
U konkretnom slučaju, donošenjem drugostepene presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine, iscrpljena su delotvorna pravna sredstva u toj parnici. Revizija, a ni zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredna pravna sredstva, po zakonu nisu bili dozvoljeni pravni lekovi protiv presude drugostepenog suda Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine. Revizija protiv ove presude nije bila dozvoljena jer se saglasno odredbi člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku u sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara revizija ne može izjaviti. S druge strane, podnosilac ustavne žalbe je drugostepenu presudu mogao pobijati zahtevom za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona, odnosno zbog nedozvoljenog raspolaganja parničnih stranaka. Podnosilac ustavne žalbe je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, ali to nije učinio iz zakonom dopuštenog razloga. Otuda se Vrhovni sud Srbije po tako podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti nije mogao upustiti u meritornu ocenu pravilnosti drugostepene presude protiv koje je to pravno sredstvo bilo izjavljeno, već je morao doneti rešenje o njegovom odbacivanju kao nedozvoljenom.
U iznetoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, podnosilac ustavne žalbe je imao mogućnost da se neposredno obrati Ustavnom sudu podnošenjem ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine. Ustavnu žalbu je mogao podneti Ustavnom sudu samostalno i nezavisno od izjavljene revizije i zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, ili pak istovremeno i zajedno sa tim pravnim lekovima. U svakom slučaju, ustavnu žalbu je morao izjaviti u roku propisanom odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odnosno u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, a najkasnije do 8. januara 2008. godine. Međutim, podnosilac ustavne žalbe Fadil Omerović nije u tom roku izjavio ustavnu žalbu, već je istu podneo 27. februara 2008. godine. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je tako podneta ustavna žalba neblagovremena. Zato je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba odbačena u odnosu na presudu Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1 br. 358/07 od 11. jula 2007. godine.
8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti