Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu jednog podnosioca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao devet godina i jedanaest meseci. Žalba drugog podnosioca odbačena je kao neblagovremena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. B . i S . M, obojice iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. B . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 148/16 (ranije u predmetu K. 1465/07 Opštinskog suda u Nišu odnosno u predmetu K. 3912/10 Osnovnog suda u Nišu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo V. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu K. 148/16 (ranije u predmetu K. 1465/07 Opštinskog suda u Nišu odnosno u predmetu K. 3912/10 Osnovnog suda u Nišu).

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. B . i S . M, obojica iz Niša, podneli su Ustavnom sudu, 3. aprila 2017. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen u predmetu K. 148/16 (ranije u predmetu K. 1465/07 Opštinskog suda u Nišu , odnosno u predmetu K. 3912/10 Osnovnog suda u Nišu) .

Ustavni sud konstatuje da je u ustavnoj žalbi navedeno da podnosioci osporavaju presudu Osnovnog suda u Nišu K. 148/16 od 11. januara 2017. godine, ali iz navoda ustavne žalbe i zahteva nesporno proizlazi da se osporava trajanja krivičnog postupka koji se vodio u predmetu u kome je doneta navedena presuda.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da je osporeni krivični postupak trajao duže od deset godina, da su postupajući sudovi bili neefikasni, kao i da su podnosiocima ustavne žalbe povređeni ugled i čast, te su im narušeni porodični odnosi.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi pov redu označenog ustavnog prava podnosiocima ustavne žalbe, kao i da im utvrdi pravo na pravičnu naknadu u iznosu od po 750.000 dinara usled povrede prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 148/16 Osnovnog suda u Nišu, između ostalog, utvrdio:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak u predmetu K. 8355/10 Osnovnog suda u Nišu

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu Ki. 112/09 od 19. marta 2009. godine određeno da se sprovede istraga protiv S. M . (ovde podnosioca ustavne žalbe) zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. u vezi čl. 33. i 61. istog zakonika.

U toku istrage saslušani su okrivljeni, ispitani su svedoci, pribavljena je neophodna dokumentacija, te obavljeni ekonomsko -finansijsko veštačenje i grafološko veštačenje.

Osnovno javno tužilaštvo u Nišu je 17. novembra 2010. godine podnelo optužni predlog Kt. 3244/08 protiv okrivljenih Lj.M, I.M. i S. M .

Aktom Kt. 3244/08 od 14. juna 2011. godine Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu izmenjen je optužni predlog.

Postupak protiv okrivljenih vodio se u predmetu K. 8355/10 Osnovnog suda u Nišu, u kome je dva puta glavni pretres odložen.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Rešenjem Ki. 173/07 Opštinskog suda u Nišu od 10. februara 2007. godine određeno je da se sprovede istraga protiv Lj.M i S . M. i V . B . (ovde podnosi laca ustavne žalbe).

Istraga se vodila u predmetu Ki. 173/07 Opštinskog suda u Nišu. U toku istrage saslušani su okrivljeni, ispitani su svedoci, pribavljena je neophodna dokumentacija, obavljeno je finansijsko veštačenje, te je više puta odlučivano o produženju pritvora okrivljenom Lj.M. i podnosiocima ustavne žalbe. Takođe, istraga je proširena, te se vodila protiv više okrivljenih.

Opštinsko javno tužilaštvo u Nišu je 26. jula 2007. godine podiglo optužnicu Kt. 344/07 od 26. jula 2007. godine protiv okrivljenih Lj.M, K.M, B.M, M.M, D.A, I.M, M.S, B.J, D.M, P.Z. i S . M . i V. B . (podnosi laca).

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu Kv. 881/07 od 16. oktobra 2007. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori okrivljenih podneti protiv optužnice Kt. 344/07 od 26. jula 2007. godine.

Krivični postupak se vodio u predmetu K. 1465/07 Opštinskog suda u Nišu.

Krivični postupak K. 8355/10 spojen je sa K. 1465/07 .

Glavni pretres odložen je 11 puta do 20. maja 2014. godine, kada je aktom Osnovnog javnog tužilaštva Kt. 344/07 izmenjen optužni akt. Krivični postupak se vodio u predmetu K. 3912/10, a kasnije u predmetu K. 148/16;

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu K. 3912/10 od 26. januara 2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je optužni predlog protiv okrivljenih A.S, M.K. i A.S, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja; stavom drugim izreke odbijen je optužni predlog protiv okrivljenih P.M. i D.S, jer delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, kao i zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Do donošenja napred navedenog rešenja, glavni pretres je odložen 12 puta;

Do donošenja presude Osnovnog suda u Nišu K. 148/16 od 11. januara 2017. godine glavni pretres je odložen sedam puta, dok je jednom održan. Navedenom presudom, prema okrivljenima Lj.M, K.M, I,.M, D.A, M.M, B.J, M.S, B.M, D.M, P.Z. i S. M . i V . B . (podnosioci ustavne žalbe) je odbijena optužba da su učinili krivična dela koja su im optužnim aktom stavljena na teret.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud je , iz spisa predmeta K. 148/16 Osnovnog suda u Nišu, utvrdio da je presudu istog suda K. 148/16 od 11. januara 2017. godine, a kojom je osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan, branilac okrivljenog S. M , ovde podnosioca ustavne žalbe - advokat M . K . primio 7. februara 2017 . godine. Podnosilac S. M . primio je navedenu presudu 13. februara 2017 . godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca S . M . kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka r oka iz člana 84. stav 1. Zakona, odlučujući kao u tački 3. izreke.

6. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava podnosiocu V . B , Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe pokrenut 10. februara 2007. godine rešenj em o sprovođenju istrage Ki. 173/07, a da je pravnosnažno okončan presudom Osnovnog suda u Nišu , iz čega sledi da je osporeni krivični postupak prema podnosiocu trajao devet godina i 11 meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka devet godina i 11 meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud napominje da je od 31 zaka zanog pretresa održan samo jedan , pri čemu je Ustavni sud imao u vidu dinamiku zakazivanja pretresa i činjenicu štrajka advokata, a koja činjenica se ne može staviti na teret postupajućem sudu, ali ni samom podnosiocu. Sud konstatuje da je jedan pretres odložen iz razloga što je prijavljena eksplozivna naprava u prostorijama suda. Ustavni sud je imao u vidu i činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka koji se vodio protiv više okrivljenih, kao i činjenicu da je krivični postupak u predmetu K. 8355/10 Osnovnog suda u Nišu spojen sa osporenim krivičnim postupkom, a što je dovelo do usložnjavanja postupka. Ustavni sud naročito napominje da podnosilac i njegov branilac nisu doprineli trajanju postupka, budući da su pretresi prvenstveno odlagani zbog nedolaska jednog odnosno više saokrivljenih i njihovih branilaca.

Sledom navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se v odio u predmetu K. 148/16 Osnovnog suda u Nišu ( ranije u predmetu K. 1465/07 Opštinskog suda u Nišu odnosno u predmetu K. 3912/10 Osnovnog suda u Nišu).

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu podnosioca V. B . usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe V . B . zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka i činjenicu da nema doprinosa podnosioca i njegovog branioca trajanju osporenog postupka, te životni standard države, kao i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti O dluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti int ernet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs). Polazeći od iznetog, Sud je odbacio zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.