Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne presude u sporu za utvrđenje prava svojine na stanu. Sud je utvrdio da podnositeljka u suštini traži instancionu kontrolu zakonitosti sudskih odluka, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2693/2010
16.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovanke Prskalo iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovanke Prskalo izjavljena protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4264/05 od 10. decembra 2007. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1584/10 od 4. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovanka Prskalo iz Beograda je 4. juna 2010. godine, preko punomoćnika Gojka Šarenca, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog „povrede odredbe člana 321. a u vezi sa članom 338. Zakona o braku i porodičnim odnosima ili odredbe člana 171. u vezi sa članom 191. Porodičnog zakona, a u vezi sa članom 18. i 21. Ustava Republike Srbije“.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1584/10 od 4. marta 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4264/05 od 10. decembra 2007. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila utvrđenje prava svojine na stanu, bliže označenom u stavu prvom izreke prvostepene presude. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da su navedene zakonske odredbe i ustavna načela povređena time što je osporenim presudama pravnosnažno odbijen njen tužbeni zahtev, iako je predmetni stan otkupila ličnim sredstvima, kao i time što se vanbračna zajednica između podnositeljke i pokojnog M. M. ne izjednačava sa bračnom zajednicom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se podnositeljka ustavne žalbe Ustavnom sudu obratila podneskom naslovljenim kao „ustavna žalba“, ponavljajući navode iz žalbe kojom je po svim Zakonom o parničnom postupku propisanim osnovima osporavala zakonitost prvostepene presude.

Ustavni sud ukazuje da je ustavna žalba supsidijerno pravno sredstvo ustanovljeno Ustavom, isključivo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana, a ne za dodatnu instancionu kontrolu zakonitosti pojedinačnih akata u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Stoga ustavna žalba ne može biti iste sadržine kao prethodno korišćena pravna sredstva u postupku pred redovnim sudovima, već mora da se zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju od Ustavnog suda u suštini traži da još jednom, kao viši sud u odnosu na Apelacioni sud u Beogradu, ispita zakonitost osporenih presuda, te da se u ustavnoj žalbi ne ukazuje na povredu konkretnog Ustavom zajemčenog ljudskog prava ili slobode, koja bi jedino mogla da ima za posledicu i povredu nekog od navedenih ustavnih načela, to Ustavni sud nalazi da nije nadležan da postupa po podnetoj ustavnoj žalbi.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti