Odluka Ustavnog suda o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine. Ova mera, primenjena prema supruzi okrivljenog, predstavlja zakonom predviđeno ograničenje prava na imovinu i srazmerna je cilju sprečavanja raspolaganja imovinom za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2696/2010
28.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nade Lilić iz Odžaka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nade Lilić izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Ki. 9/10 od 27. aprila 2010. godine i rešenja Višeg suda u Somboru Kv. 102/10 od 6. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nada Lilić iz Odžaka, preko punomoćnika Miodraga Sekulića, advokata iz Sombora, izjavila je Ustavnom sudu 4. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi:

- da su u istražnom postupku Ki. 9/10, koji se pred Višim sudom u Somboru vodi protiv podnositeljkinog supruga B.L. zbog pet krivičnih dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika, doneta osporena rešenja kojima je podnositeljki privremeno oduzeta imovina – sva novčana sredstva koja je stekla u životu, jer su navodno stečena krivičnim delom;

- da je oduzimanje imovine izvršeno neosnovano, jer se krivični postupak ne vodi protiv nje, već protiv njenog supruga;

- da njena imovina nema nikakve veze sa postupcima njenog supruga, pa ne može ni biti stečena krivičnim delima koja se njenom suprugu stavljaju na teret;

- da je postupak oduzimanja imovine sproveden kao da sudi „preki sud“, jer ona je pozvana kao svedok, a ne okrivljena, niko joj nije saopštio da ima pravo na branioca, a onda je doneto rešenje kojim joj se, navodno privremeno, oduzimaju sva novčana sredstva koja je čitav život sticala, uključujući i otpremninu koju je dobila prilikom odlaska u penziju;

- da oduzeta imovina nije stečena krivičnim delima, niti je to dokazano u postupku u kome joj je imovina oduzeta;

- da je na navedeni način dovedena na rub egzistencije, jer bez dodatnih sredstava nema dovoljno prihoda za život;

- da joj je na navedeni način povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnositeljka je predložila da se osporeni akti ponište, a do odlučivanja po ustavnoj žalbi da se odloži njihovo izvršenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, uvidom u osporene akte, utvrdio sledeće činjenice koje su od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Ki. 9/10 od 27. aprila 2010. godine delimično je usvojen zahtev Višeg javnog tužilaštva u Somboru OIK 12/09 od 14. aprila 2010. godine za privremeno oduzimanje imovine od podnositeljke ustavne žalbe, jer se protiv njenog supruga vodi krivični postupak, pa se od Lilić Nade privremeno oduzimaju:

1. novčana sredstva na deviznoj avista partiji broj 1247061913 , otvorenoj dana 28. avgusta 2002.godine sa stanjem od USD 5,86 i EUR 0,09 koji se vode kod Komercijalne Banke AD Beograd, a čiji vlasnik je Lilić Nada iz Odžaka ,

2. novčana sredstva na otvorenom deviznom računu broj 24-331-0000144/7 , sa stanjem na računu EUR 582,37 koji se vodi kod Ban ke Intesa AD Beograd , čiji je vlasnik Lilić Nada iz Odžaka,

3. novčana sredstva na računu (oročene štednje) broj 325-9351700040143 valuta 978, na kome je stanje EUR 20.000,00 koji se vodi kod OTP Banke AD Beograd, čiji je vlasnik Lilić Nada iz Odžaka,

4. novčana sredstva na deviznom računu 5475-915-4126042862 , sa stanjem EUR 8,12 koji se vodi kod Vojvođanske banke AD Novi Sad, u Filijali Apatin, a takođe je potrebno da se stavi zabrana pristupa za raspolaganje sefom koji je otvoren 6. februara 2009. godine na ime Lilić Nade po ugovoru broj 8381/09 kod Vojvođanske banke AD Novi Sad Filijala Novi Sad, u Železničkoj ulici, broj sefa 3263, a čiji je vlasnik Lilić Nada.

Označena novčana sredstva na navedenim računima i zabrana pristupa za raspolaganje navedenim sefom mogu trajati do donošenja odluke o zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Somboru za trajno oduzimanje imovine.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno:

- da se protiv B.L, supruga podnositeljke ustavne žalbe, vodi krivični postupak zbog osnovane sumnje da je izvršio pet krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3 . u vezi sa st. 1 . i 4 . Krivičnog zakonika;

- da je B.L. osnovano sumnjiv da je krivičnim delima koja mu se stavljaju na teret pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosima od 15.949.000,00 dinara, 7.612.324,34 dinara, 19.414.955,89 dinara, 1.617.880,00 dinara i 2.246.066,60 dinara;

- da, nakon održanog ročišta, istražni sudija smatra da je osnovan zahtev tužilaštva za privremeno oduzimanje svih navedenih novčanih sredstava, osim novčanih sredstava na partiji tekućeg računa broj 1526091239 otv orenog dana 22. avgusta 2002. godine, sa stanjem od RSD 3.394,38 dinara, s obzirom na to da je Lilić Nada sudu priložila dokaze iz kojih je vidljivo da je ona preko tog računa primala isključivo svoju penziju i da se račun nije koristio za bilo koje dru ge svrhe, pa je prema tome sud navedenim rešenjem ostavio vlasniku deo imovine i to navedeni račun, jer bi u suprotnom bilo dovedeno u pitanje izdržavanja vlasnika, pošto sada samo prima penziju preko označenog računa, dok u odnosu na preostali zahtev tužilaštva smatra da je potrebno privremeno oduzeti novčana sredstva na ostalim deviznim računima koji su označeni u izreci rešenja, te da je potrebno staviti zabranu pristupa za raspolaganje sefom koji je otvoren 6. februara 2009. godine na ime Lilić Nade po ugovoru broj 8381 /09 kod Vojvođanske banke AD Novi Sad, Filijala Novi Sad, u Že lezničkoj ulici, broj sefa 3263, čiji je vlasnik Lilić Nada, stoga što se radi o novcu na računima gde je kod određenih računa ovlašćen za raspolaganje i B.L, te se radi o pokretnim stvarima u sefu u kome se nalazi i novac koji su deponovala deca okrivljenog i Lilić Nade prodavši akcije PP „Miletić" čiji je većinski vlasnik B.L, što je takođe predmet ovog postupka;

- da je na navedeni način tužilaštvo učinilo opravdanom postojanje opasnosti da će Lilić Nada raspolagati novčanim sredstvima i pokretnim stvarima proisteklim iz krivičnog dela, te da postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, jer na osnovu prethodnih obaveštenja i obaveštenja OTP Banke i Vojvođanske banke proizilazi da su Nada Lilić, B.L. i T.L. u toku trajanja krivičnog postupka podizali novac sa tekućih računa i iz sefa koji je otvoren kod Vojvođanske banke.

Privremeno oduzimanje imovine, na osnovu člana 27. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Kv. 102/10 od 6. maja 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja o privremenom oduzimanju imovine od podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno:

- da se neosnovano žalbom ističe da Nada Lilić nije pravno
legitimisana u ovom postupku te da joj je nezakonito osporenim rešenjem privremeno oduzeta imovina, iz razloga što u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je predmetna imovina proistekla iz krivičnog dela, odnosno dela za koja se suprug Nade Lilić sa osnovanom sumnjo m tereti, a svakako je utvrđeno da ista prevazilazi zakonite prihode Nade Lilić jer je ista penzioner i sama iskazuje da penziju prima preko tekućeg računa, a povrh toga uvidom u spise je utvrđeno da se radi o novcu na računima gde je kod određenih računa ovlašćen za raspolaganje i B .L, kao okrivljeni u ovom postupku, te da se radi o pokretnim stvarima u sefu u kome se nalazi i novac koji su deponovala deca okrivljenog i Nade Lilić, prodavši akcije PP „Miletić“ čiji je većinski vlasnik B.L. što je takođe predmet ovog postupka, pa je na taj način, po stanovištu veća , opravdano postojanje opasnosti da će Nada Lilić raspolagati novčanim sredstvima i pokretnim stvarima proisteklim iz krivičnog dela, odnosno dela za koja se njen suprug tereti, te da postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, jer je takođe uvidom u spise utvrđeno da su Nada Lilić, B .L. i T .L. u toku trajanja krivičnog postupka podizali novac sa tekućih računa i iz sefa koji je otvoren kod Vojvođanske banke, što je sve istražni sudija pravilno ocenila i obrazložila u pobijanom rešenju, čime se žalbeni navodi u ovom delu pokazuju neosnovanim;

- da se neosnovano u žalbi ističe da je za rešavanje po žalbi u
konkretnom slučaju nadležan Alelacioni sud u Novom Sadu kao neposredno viši sud, jer odredba člana 26. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela određuje da o žalbi protiv rešenja odlučuje vanraspravno veće odnosno viši sud, dok se istim Zakonom u članu 21. stav 3. određuje da o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine odlučuje „ u zavisnosti od faze postupka", istražni sudija, predsednik veća odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres, pa se logično i odlučivanje o žalbi, odnosno nadležnost za odlučivanje po žalbi određuje u zavisnosti od faze postupka, pri čemu je u konkretnom slučaju u ovoj fazi postupka nadležno vapretresno veće istog suda, s obzirom da se radi o žalbi na rešenje istražnog sudije.

4. Odredbama člana 58. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da p ravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se za konom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je o duzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.) .

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 97/08), pored ostalog, propisano je: da se imovinom smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro , kao i da se imovinom smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana (tačka 1)); da se i movinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima (tačka 2)); da se okrivljenim smatra osumnjičeni, lice protiv koga je krivični postupak pokrenut ili osuđeni za krivično delo iz člana 2. ovog zakona (tačka 3)); da se t rećim licem smatra fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela (tačka 6)); da se vlasnikom smatra okrivljeni, svedok saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice (tačka 7)); da se o duzimanjem smatra privremeno ili trajno oduzimanje od vlasnika imovine proistekle iz krivičnog dela (tačka 8)) .

Odredbama člana 21. ovog zakona propisano je: da kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine (stav 1.); da zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine (stav 2.); da o zahtevu iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od faze postupka odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres (stav 3.).

Ostalim odredbama Zakona, koje su relevantne u konkretnom slučaju, propisano je: da će pre donošenja odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine sud zakazati ročište na koje će pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca (član 23. stav 1.); da će se ročište iz člana 23. stav 1. ovog zakona održati u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine, a da će se započeto ročište dovršiti bez prekidanja (član 24. stav 1.); da javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proističe iz krivičnog dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno (član 24. stav 2.); da v lasnik i njegov branilac, odnosno punomoćnik osporavaju navode javnog tužioca (član 24. stav 3.); da po okončanju ročišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine (član 25. stav 1.); da se protiv rešenja iz člana 25. stav 1. ovog zakona može izjaviti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja i da o žalbi protiv rešenja odlučuje vanraspravno veće, odnosno viši sud (član 26. st. 1. i 2.); da privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine i da u slučaju smrti vlasnika ili ako se pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, sud može preispitati donetu odluku (član 27.).

5. Prema citiranim odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, imovina proistekla iz krivičnog dela može se privremeno ili trajno oduzeti kako od okrivljenog, protiv koga se krivični postupak vodi, tako i od lica na koje je imovina za koju se smatra da je stečena krivičnim delom preneta. Postupak privremenog oduzimanja imovine je jedinstven postupak koji se pokreće zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno javnog tužioca, a okončava odlukom nadležnog suda, i to u naročito hitnom postupku. Javni tužilac ovakav zahtev može podneti postupajućem sudu u svakoj fazi krivičnog postupka, ukoliko proceni da p ostoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno. Ovaj zahtev mora da sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine. Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. O ovom zahtevu, u zavisnosti od faze u kojoj se postupak nalazi, odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres.

Ova procesna situacija je sadržinski uporediva sa privremenim oduzimanjem predmeta koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, o čemu odlučuje sud pred kojim se vodi krivični postupak (član 82. ZKP), kao i sa mogućnosti suda u parničnom postupku da u toku pripremanja glavne rasprave i u toku glavne rasprave čak i van ročišta odluči o predlogu za određivanje privremene mere obezbeđenja (član 275. stav 1. i član 313. stav 1. ZPP).

S obzirom na to da se ročište drži u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine i da se dovršava bez prekidanja (član 24. stav 1. Zakona), da na ročištu javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proističe iz krivičnog dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno (član 24. stav 2. Zakona), da na tom istom ročištu v lasnik i njegov branilac, odnosno punomoćnik osporavaju navode javnog tužioca (član 24. stav 3. Zakona); a da se po njegovom okončanju donosi odluka o zahtevu (član 25. stav 1. Zakona); prema gledištu Ustavnog suda , takvo rešenje se može oceniti kao celishodno. Naime, ako ima mesta privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, pravovremeno doneta sudska odluka omogućava da se kasnije raspravi pitanje trajnog oduzimanja imovine. Istovremeno je i u interesu vlasnika da se o zahtevu tužioca o određivanju ove preventivne mere blagovremeno odluči, tj. da mu se omogući da, u slučaju da sud ne prihvati navode o postojanju opasnosti da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano ili onemogućeno, raspolaže imovinom.

Protiv odluke suda kojom je privremeno oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela, dopuštena je žalba , o kojoj odlučuje sud (član 26. st. 1. i 3. Zakona), čime je obezbeđeno pravo na pravno sredstvo u skladu sa članom 36. stav 2. Ustava.

Ako sud usvoji zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, pa se naknadno pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, vlasnik ima mogućnost da se, saglasno članu 27. stav 2. Zakona, obrati sudu radi preispitiva nja donete odluke.

Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava se jemči članom 58. stav 1. Ustava, pod uslovom da su svojina i imovina stečeni na osnovu zakona. Dakle, ukoliko su prilikom privremenog oduzimanja imovine stečene krivičnim delom ispunjeni Zakonom propisani uslovi, radi se o zakonom utvrđenom ograničenju načina korišćenja imovine iz člana 58. stav 3. Ustava.

6. U konkretnom slučaju zahtev javnog tužioca radi privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela podnet je u fazi istrage, pa je istražni sudija Višeg suda u Somboru bio nadležan za odlučivanje o zahtevu, a krivično vanpretresno veće tog suda za odlučivanje o žalbi protiv rešenja o privremenom oduzimanj u te imovine. Iako se krivični postupak vodi protiv B.L, zbog osnovane sumnje da je izvršio pet krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i da je pri tome pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 46.840.257,00 dinara, zahtev za privremenim oduzimanjem imovine – novčanih sredstava, podnet je u tom krivičnom postupku, ali protiv njegove supruge, s obzirom na postojanje sumnje da je okrivljeni predmetna novčana sredstva preneo na nju, odnosno da ih je položio na račune i u sef kojim, pored njega, raspolaže i njegova supruga. S obzirom na to da iz pribavljenih dokaza proizlazi da su supruga okrivljenog i njihova deca u toku trajanja krivičnog postupka podizali novac sa tekućih računa i iz sefa, tužilaštvo je učinilo opravdanim postojanje opasnosti da će supruga okrivljenog raspolagati novčanim sredstvima eventualno proisteklim iz krivičnih dela za koja je njen suprug osnovano sumnjiv da ih je počinio, te da postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno. U sprovedenom hitnom postupku, javni tužilac je izneo dokaze o imovini koju Nada Lilić kao vlasnik poseduje, naveo okolnosti o osnovanoj sumnji da ta imovina proističe iz krivičnog dela i da nije u srazmeri sa njenim zakonitim prihodima, kao i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno . Podnositeljki ustavne žalbe kao vlasniku i nje nom punomoćnik u pružena je mogućnost da osporavaju iznete navode javnog tužioca. Međutim, prema oceni istražnog sudije Višeg suda u Somboru, podnositeljka za sada nije uspela da ospori navode javnog tužioca, odnosno nije dokazala da je imovina, za koju se osnovano pretpostavlja da je proistekla iz krivičnog dela, u srazmeri sa njenim prihodima, pa je istražni sudija doneo rešenje o privremenom oduzimanju te imovine , što je , po oceni Ustavnog suda, svrstava u kategoriju imovine koju ne štite odredbe člana 58.Ustava, odnosno ne tretira je imovinom stečenom na osnovu zakona, pa se njeno raspolaganje može ograničiti u javnom interesu, s obzirom na to da je takvo ograničenje u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju svi Zakonom propisani uslovi za donošenje rešenja o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela bili ispunjeni, jer su osporena rešenja doneli zakonom ustanovljeni organi, u zakonom propisanom postupku i iz zakonom predviđenih razloga, te je time bio ispunjen zahtev za zakonitošću i srazmernošću, utvrđen članom 58. Ustava i član om 1. stav 2. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Stoga, Ustavni sud smatra neosnovanim navode ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti