Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu B.J. i D.J. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko šest godina. Dosuđena im je naknada štete, dok je deo žalbe o meritumu odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B . J . i D . J , oboje iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B . J . i D . J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu P. 2494/19 (ranije predmet P. 12830/15) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo B. J . i D . J . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J . i D . J, oboje iz Niša, podneli su Ustavnom sudu, 14. marta 2022. godine, preko pun omoćnika B . S , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 2494/19 od 7. oktobra 2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P. 2494/19 od 11. marta 2021. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3185/21 od 12. januara 2022. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, inter pretirano činjenično stanje u predmetnom parničnom postupku i ukazano je na pogrešnu primenu materijalnog prava, kao i na to da je „zbog nepravičnosti i nerazumnog roka, povređeno pravo na pravično suđenje, da postoji šteta na zidu i temelju zgrade zbog predugog suđenja od 1. septembra 2015. godine do 3. februara 2022. godine“ .

Podnosioci us tavne žalbe su predložili Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava . Tražili su naknadu materijalne štete na ime troškova parničnog postupka, naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni stres zbog kontinuiranog odugovlačenja postupka , kao i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 2494/19 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Tužioci D. J . i B . J, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 1. septembra 2015. godine tužbu Osnovnom sudu u Nišu protiv tuženih Ž. G. i Z . P , radi konstituisanja privremenog prava službenosti, a u cilju izvođenja određenih građevinskih radovana na fasadnom delu njihove stambene zgrade koja je dotrajala. Po tužbi je formiran predmet P. 12830/15. Prvo ročište je zakazano za 14. decembar 2015. godine.

Uviđaj na licu mesta sproveden je 4. jula 2016. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka građevinske struke dostavljen je sudu 12. septembra 2016. godine.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude zakazano je 11 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu šest ročišta nije održano (ročište zakazano za 14. decembar 2015. godine nije održano zbog tuženog, ročište zakazano za 18. januar 2016. godine nije održano, jer je podnesak tuženog uručen podnosiocima na ročištu pa su podnosioci tražili odlaganje radi izjašenja o podnesku, ročište zakazano za 1. april 2016. godine nije održano, jer je podnesak podnosilaca uručen tuženima neposredno pre ročišta , pa su tuženi tražili odlaganje radi izjašenja o podnesku, ročište zakazano za 9. novembar 2016. godine nije održano zbog neuredne dostave, ročišta zakazana za 8. decembar 2016. godine i 24. februar 2017. godine nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije).

Osnovni sud u Nišu je presudom P. 12830/15 od 13. marta 2017. godine usvojio tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž. 3436/18 od 12. jula 2018. godine vratio spise predmeta prvostepenom sud u, radi otklanjanja procesnih nedostataka, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije odlučio o zahtevu tuženih kao vlasnika poslužnog dobra da im se isplati naknada u iznosu od 50.000,00 dinara.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem P. 12830/15 od 12. novembra 2018. godine odbio zahtev tuženih za donošenje dopunske odluke radi dosuđivanje predmetne naknade, jer tuženi to nisu to postavili u formi protivtužbenog zahteva.

Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž. 1368/19 od 17. aprila 2019. godine ukinuo prvostepenu prvostepenu od 13. marta 2017. godine, dok je potvrdio rešenje od 12. novembra 2018. godine. Predmet je formiran pod novim brojem P. 2494/19.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka građevinske struke dostavljen je sudu 1. oktobra 2019. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka geometra dostavljen je sudu 25. februara 2020. godine.

Do donošenja druge po redu prvostepene presude zakazano je šest ročišta za glavnu raspravu, pri čemu ročište zakazano za 3. mart 2020. godine nij e održano, jer parnične stranke nisu primile nalaz sa mišljenjem sudskih veštaka.

Osnovni sud u Nišu je osporenom presudom P. 2494/19 od 7. oktobra 2020. godin odbio tužbeni zahtev. Navedena presuda je ispravljena rešenjem istog suda P. 2494/19 od 11. marta 2021. godine.

Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž. 3185/21 od 12. januara 2022. godine odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio prvostepenu presudu.

U toku postupka izveden je dokazni postupak veštačenjem preko veštaka građevinske struke i veštaka geometra, saslušanjem svedoka i parničnih stranaka, kao i uvidom u pismenu dokumentaciju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao u konkretnom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Imajući u vidu da je u ustavnoj žalbi navedeno da da je „zbog nepravičnosti i nerazumnog roka, povređeno pravo na pravično suđenje, da postoji šteta na zidu i temelju zgrade zbog predugog suđenja od 1. septembra 2015. godine do 3. februara 2022. godine i da je citirana sadržina odredbe člana 32. stav 1. Ustava, koja obuhvata i pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku. Ustavni sud, s tim u vezi, imao je u vidu da je Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u predmetu Šaćirović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 54001/15 i tri druge, presuda od 20. februara 2018. godine, stav 12.), ukazao da pritužbe u vezi sa dužinom postupka obično ne zahtevaju mnogo ispitivanja, te je dovoljno da su se podnosioci izričito žalili, iako na sažet način, na dužinu osporenog postupka, ukazujući na ključne događaje i odluke donete u toku postupka, koristeći u vezi sa tim odgovarajuće reči, što su učinili i podnosioci ove ustavne žalbe.

Vezano sa navedeno, Ustavni sud konstatuje da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava. U vezi sa tim, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku relevantan je period od kada su podnosioci podneli tužbu, 1. septembra 2015. godine, do donošenja osporene presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3185/21 od 12. januara 2022. godine , kojom je pravnosnažno okončan parnični postupak. Dakle, predmetni postupak je trajao šest godina i četiri meseci.

Navedeno trajanje sudskog postupka može da ukaže na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je predmetni spor u određenoj meri bio činjenično i pravno složen, a imajući u vidu da je izveden dokazni postupak uviđajem na licu mesta, kao i veštačenjem preko veštaka građevinske struke i veštaka geometra .

U pogledu značaja prava za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da su podnosioci kao tužioci u postupku imali interes da sud okonča postupak u razumnom roku, pri čemu je u toku dokaznog postupka utvrđeno da postoji potreba da se izvedu nužni određeni građevinski radovi na fasadnom delu njihove stambene zgrade koja je dotrajala.

Kada je reč o ponašanju podnosilaca ustavne žalbe, kao stranke u postupku, Ustavni sud ocenjuje da su on i uredno postupali po nalozima suda .

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prvenstveno je doprinelo neefikasno postupanje sudova. Ustavni sud najpre ukazuje da je tužba podneta 1. septembra 2015. godine, a da je prvo ročište zakazano za 14. decembar 2015. godine, dakle nakon tri meseca od dana podnošenja tužbe. Zatim, ročište zakazano za 9. novembar 2016. godine nije održano zbog neuredne dostave, a ročišta zakazana za 8. decembar 2016. godine i 24. februar 2017. godine nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na kraju, Ustavni sud ukazuje da je dužini trajanja postupka doprinelo i to što je Apelacioni sud u Nišu, prilikom odlučivanja o žalbi tuženih protiv po redu prvostepene presude od 13. marta 2017. godine, rešenjem od 12. jula 2018. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije odlučio o zahtevu tuženih da im se isplati naknada, pri čemu je prvostepeni sud rešenjem od 12. novembra 2018. godine odbio zahtev tuženih za donošenje dopunske odluke radi dosuđivanje predmetne naknade, jer tuženi to nisu postavili u formi protivtužbenog zahteva, a koje prvostepeno rešenje je kasnije potvrđeno rešenjem apelacionog suda od 17. aprila 2019. godine i kojim drugostepenim rešenjem je istovremeno ukinuta prva po redu prvostepena presuda .

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu P. 2494/19 (ranije predmet P. 12830/15) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke , odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi laca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao složenost spora u određ enoj meri, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15,od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su p odnosioci ustavne žalbe pretrpele zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu materijalne štete na ime troškova u parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Podnosioci ustavne žalbe su osporili presudu Osnovnog suda u Nišu P. 2494/19 od 7. oktobra 2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P. 2494/19 od 11. marta 2021. godine i presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 3185/21 od 12. januara 2022. godine. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na to da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o po vredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih akata .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15. od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti