Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je sudu da postupak okonča u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sabahudina Smajovića iz sela Bajevica , opština Novi Pazar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republ ike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sabahudina Sma jovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 143/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 502/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S abahudin Smajović iz sela Bajevica, opština Novi Pazar, je 4. juna 2010. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji s e vo dio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 143/02, a sada se vodi pred Osnovn im sudom u Novom Pazaru u predmetu P . 502/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac 19. februar a 2002. godine podneo tužbu, radi naknade štete , O pštinskom sudu u Novom Pazaru; da prvostepeni sud nije doneo prvostepenu presudu, ni nakon više od osam godina od dana podnete tužbe, te da se osporeni parnični postupak odugovlači bez opravdanog razloga.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku , naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 143/0 2, sada Osnovnog suda u Novom Pazaru u predmetu P. 502/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 19. februar a 2002. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru, t užbu radi naknade štete .

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 143/02.

Prvo ročište za glavnu raspravu sud je zakazao, posle više od dve godine od dana podnošenja tužbe, za 23. mart 2004. godine, ali je isto odloženo zbog neuredne dostave poziva za ročište tuženom.

Na naredno ročište od 24. maja 2004. godine nisu pristupili uredno pozvani tuženi, a sud je, na predlog tužioca, odredio da se obavi veštačenje od strane veštaka mašinske struke.

Sledeće ročište od 16. marta 2005. godine je odloženo, jer veštak nije dostavio sudu nalaz i mišljenje.

Prvostepeni sud je sledeću procesnu radnju preduzeo nakon dve i po godine kada je dopisom od 16. novembra 2007. godine zatražio pomoć od M inistarstva pravde – Odsek za međunarodnu pravnu pomoć, u dostavljanju pozi va za ročište prvotuženom čije sedište je bilo van teritorije Republike Srbije.

Podneskom od 21. novembra 2007. godine punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe je tražio od suda da zakaže raspravu i okonča parnični postupak, s obzirom na to da je poslednja rasprava bila zakazana još 16. marta 2005. godine.

Sudeći sudija je odložio ročište od 19. marta 2008. godine, a sledeće je zakazao za 15. septembar 2008. godine. Na poslednje navedenom ročištu, sudija je rešenjem odredio da se saslušaju predloženi svedoci i zatražio od Policijske stanice u Tutin u potrebna obaveštenja.

Na ročište od 23. februara 2009. godine nisu pristupili tuženi, iako su uredno pozvani, pa je sudeći sudija odložio ročište i odredio da se ponovo pozovu, a od Policijske stanice u Tutinu je zatražen dopunski izveštaj na navedene okolnosti.

Tuženi nisu pristupili ni na ročišta od 1. oktobra 2009. godine i 20. decembra 2010. godine, iako su im pozovi za ročišt a uredno dostavljeni , pa su ročišta odložena.

Predmetu je, u međuvremenu, nakon 1. januara 2010. godine, dodeljen novi br oj P. 502/10, a postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru.

Pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru nije održano ni ročište od 14. marta 2011. godine, jer tužilac nije bio uredno pozvan na ročište.

Na ročištu od 30. maja 2011. godine tužilac je predložio da se ročište odloži u cilju eventualnog rešenja spora mirnim putem.

Ročište od 26. septembra 2011. godine je odloženo, a na narednom ročištu od 19. oktobra 2011. godine sud je na predlog tužioca odredio da se sprovede veštačenje od strane veštaka mašinske struke.

Osnovni sud u Novom Pazaru je doneo rešenje P. 502/10 od 23. aprila 2012. godine kojim je odredio da se smatra da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena, sa obrazloženjem da na ročište zakazano za 23. april 2012. godine nisu pristupili ni tužilac ni tuženi, a isti su bili uredno pozvani i poukom o pravnom leku o mogućnosti izjavljivanja žalbe Višem sudu u Novom Pazaru u roku od osam dana.

U spisima predmeta se ne nalaze dostavnice o uručenju navedenog rešenja parničnim strankama.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 19. februara 2002. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Novom Pazaru , i da još uvek nije okončan ni nakon više od deset godina od njegovog pokretanja. Naime, Osnovni sud u Novom Pazaru je rešenjem P. 502/10 od 23. aprila 2012. godine odredio da se smatra da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena, sa obrazloženjem da tužilac i tuženi nisu pristupili na ročište zakazano za 23. aprila 2012. godine, iako su uredno pozvani . Protiv navedenog rešenja, prema pouci o pravnom leku iz rešenja, stranke imaju pravo izjavljivanja žalbe Višem sudu u Novom Pazaru.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka prevashodno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, O pštinski sud u Novom Pazaru je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao posle više od dve godine. Sud je ročišta za raspravu zakazivao u vremenskim periodima od po nekoliko meseci. U radu suda je prisutan i period izrazite neaktivnosti suda, kada u periodu od dve i po godine, od 16. marta 2005. godine do 16. novembra 2007. godine, nije preduzeo nijednu procesnu radnju.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati t rajanje postupka. Pri tome, Ustav ni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman i nteres da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak, u kom je tražio naknadu štete proistekle iz saobraćajnog udesa .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 143/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 502/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru P. 502/10 od 23. aprila 2012. godine određeno da se smatra da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena, da rešenje sadrži pouku o pravnom leku o mogućnosti izjavljivanja žalbe protiv navedenog rešenja Višem sudu u Novom Pazaru , u roku od osam dana i da navedeno rešenje prema stanju u spisima predmeta nije dostavljeno parničnim strankama , te da predmetni postupak nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka , postupanje suda i značaj koji predmet spora ima za p odnosioca ustavne žalbe . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zb og neažurnog postupanja suda, uzimajući u obzir i doprinos podnosioca dužem trajanju postupka.

Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, ovaj sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević