Sudska praksa

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnositeljke dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako postupak traje preko osam godina, utvrđeno je da je podnositeljka svojom neaktivnošću isključivo doprinela dužini trajanja, jer nije obavestila sud o mogućnosti zakazivanja ročišta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Kimete Čeković iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Kimete Čeković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 2103/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1609/04).

O b r a z l o ž e nj e

1. Kimeta Čeković iz Novog Pazara podnela je 4. juna 2010. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1609/04.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe u svojstvu tužioca podnela 11. oktobra 2004. godine Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv S. D. iz Novog Pazara; da Opštinski sud u Novom Pazaru nije iskoristio zakonska ovlašćenja da parnični postupak okonča u razumnom roku ni pet godina od podnošenja tužbe.

Podnositeljka ustavne žalbe je istak la zahtev za naknadu nematerija lne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom .



2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, odgovora v. f. predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru Su. VIII 43-3213 od 7. maja 2013. godine i uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P. 2103/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 11. oktobra 2004. godine Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv S. D. iz Novog Pazara, kojom je tražila od suda da obaveže tuženog da tužilji na ime doprinosa u adaptaciji prizemlja porodične stambene kuće isplati novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka. Po tužbi je formiran predmet P. 1609/04.

Tuženi je 8. aprila 2005. godine dostavio odgovor na tužbu.

Na ročištu održanom 30. novembra 2006. godine punomoćnik tužilje je naveo da se ona nalazi na privremenom radu u inostranstvu, te je predložio da ročište odloži i tužilja sasluša u svojstvu parnične stranke. Sud je rešenjem odložio glavnu raspravu na neodređeno vreme i odredio da će se sledeće ročište „zakazati naknadno kada pun. tužilje obavesti sud kada dođe tužilja iz inostranstva“.

U postupku nakon toga nisu preduzimane druge radnje.



4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.).



5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak započeo 11. oktobra 2004. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru, te da još uvek nije pravosnažno okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj spor traje preko osam godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka . Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Imajući u vidu da je tužbenim zahtevom od suda traženo da obaveže tuženog na isplatu novčanog iznosa, Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se u postupku odlučivalo bilo od značaja za podnositeljku ustavne žalbe.

Ocenjujući, međutim, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud nalazi da je ona svojom neaktivnošću isključivo doprinela dugom trajanju parnice. Naime, ročište za glavnu raspravu je odloženo na neodređeno vreme na predlog punomoćnika tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, jer se ona nalazila na privremenom radu u inostranstvu, a tužilja niti njen punomoćnik nakon toga nisu tražili zakazivanje ročišta, kako je određeno rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1609/04 od 30. novembra 2006. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu .



6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.


PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu