SP
Prijava Registracija

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodne povrede prava na pravično suđenje i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Čačku. Sud je utvrdio da nije povređeno pravo na pravično suđenje, jer drugostepeni sud nije bio dužan da održi javnu raspravu i dao je jasne razloge za svoju odluku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-27/2007
11.06.2009.
Beograd



Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Žilovića iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U



Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandra Žilovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž. br. 1605/06 od 27. decembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e



1. Aleksandar Žilović iz Gornjeg Milanovca je 5. februara 2007. godine Ustavnom sudu podneo blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu, dopunjenu 31. marta 2009. godine, protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž. br. 1605/06 od 27. decembra 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na imovinu zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je postupanjem Okružnog suda u Čačku povređeno pravo na pravično suđenje, zbog toga što je sud prilikom odlučivanja u postupku po izjavljenoj žalbi na presudu Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. br. 690/05 od 29. juna 2006. godine izašao van granica razloga žalbe i nije se obazirao na sadržinu njenog obrazloženja. Pored toga je istakao da je osporeno rešenje doneto u zatvorenoj sednici veća, bez održavanja javne rasprave. Podnosilac smatra da je takvo postupanje Okružnog suda u Čačku dovelo do povrede njegovog prava na imovinu garantovanog Ustavom. Predložio je da Ustavni sud poništi osporenu presudu Okružnog suda u Čačku i da se predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo u Republici Srbiji ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stava 1. Ustava Republike Srbije jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Članom 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. br. 690/05 od 29. juna 2006. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio: da se poništi član 3. ugovora o vansudskom poravnanju br. 1671 od 12. jula 2005. godine, zaključenog između podnosioca ustavne žalbe i Kompanije „Takovo“ a.d. Gornji Milanovac i utvrdi da taj član nema pravno dejstvo; da se poništi član 4. istog ugovora u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu i da se utvrdi da navedeni ugovor u osporenom delu nema pravno dejstvo.
Osporenom presudom Okružnog suda u Čačku Gž. br. 1605/06 od 27. decembra 2006. godine je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. br. 690/05 od 29. juna 2006. godine. U obrazloženju je istaknuto da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac potpisao ugovor o vansudskom poravnanju br. 1671 od 12. jula 2005. godine, da je pre potpisivanja isti pročitao, da je radio kod tuženog na poslovima šefa odeljenja kupaca i dobavljača, te da je prema prirodi posla koji je radio bio upućen na praćenje plaćanja po sudskim presudama u predmetima koje je vodila pravna služba tuženog. Okružni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe mogao i morao znati da ima pravo na zakonsku zateznu kamatu i da se iz tog razloga ne može govoriti o zabludi koja može dovesti do poništaja pojedinih odredaba ugovora o vansudskom poravnanju br. 1671 od 12. jula 2005. godine, a činjenica da podnosilac ustavne žalbe nije postupao sa pažnjom koja se zahteva u prometu, ne dovodi do mane volje, tj. do bitne zablude kod podnosioca ustavne žalbe.
4. Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u sprovedenom parničnom postupku bilo obezbeđeno pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer je osporena presuda doneta od strane suda ustanovljenog zakonom, koji je postupao u granicama svoje nadležnosti i u propisanom sastavu, kao i da je parnični postupak sproveden u skladu sa zakonskim odredbama. Suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe je izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni merodavnog prava. Dakle, navedena tvrdnja podnosioca ne predstavlja prihvatljiv argument ili dokaz o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje, tako da se ne može smatrati da je pravno stanovište suda izneto u osporenoj presudi posledica proizvoljnog tumačenja ili neprihvatljive primene merodovnog prava.
Pravo na pravično suđenje u sebi inkorporira i pravo na javnu raspravu. Ustavni sud nalazi da je pravo na javnu raspravu u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom bilo zadovoljeno u postupku koji je održan i okončan pred prvostepenim sudom. Podnosiocu ustavne žalbe je u prvostepenom postupku bilo omogućeno učestvovanje u parničnom postupku, kako lično, tako i preko punomoćnika, preduzimanje zakonom dopuštenih procesnih radnji i javno raspravljanje. Činjenica da u postupku sprovedenom pred drugostepenim sudom nije održana javna rasprava, ne predstavlja povredu načela javne rasprave, jer drugostepeni sud nije imao zakonsku obavezu da održi raspravu, s obzirom da je odredbom 369. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave.
Ustavni sud ocenjuje da navodi podnosioca ustavne žalbe u kojima ističe da je drugostepeni sud odlučivao o žalbi kao da je napisana bez obrazloženja, nisu osnovani. Okružni sud u Čačku je u obrazloženju osporene presude dao jasne razloge na osnovu kojih je zauzeo svoje pravno stanovište u pogledu činjenice da podnosilac ustavne žalbe nije postupao sa pažnjom koja se zahteva u prometu i da zbog toga ne postoji mana volje, tj. bitna zabluda koja je mogla dovesti do poništaja pojedinih odredaba ugovora o vansudskom poravnanju.
Pored toga, u postupku odlučivanja o predmetnoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj pravo na pravo na pravično suđenje, garantovano članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, obavezuje da sud obrazloži svoju presudu, ali se ovo ne može tumačiti kao potreba davanja detaljnog odgovora u vezi svakog argumenta (videti presudu Van de Hurk protiv Holandije od 19. aprila 1994. godine). Obim dužnosti da se da obrazloženje presude razlikovaće se zavisno od prirode same odluke (videti presudu Hiro Balani protiv Španije od 9. decembra 1994. godine).
Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, jer pravnosnažnom sudskom presudom, koja je doneta u postupku u kome je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno pravično suđenje, nije bilo odlučivano o imovinskom pravu podnosioca ustavne žalbe, već samo o poništaju predmetnog ugovora o vansudskom poravnanju.
Na osnovu izloženog, kao i odredbe člana 89. stav 1. u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu