Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nerešavanja krivičnih prijava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu zbog nepostupanja tužilaštva po podnetim krivičnim prijavama. Podnošenje krivične prijave ne stvara pravo na pokretanje krivičnog postupka, pa se nerešavanjem prijave ne mogu povrediti Ustavom zajemčena prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Milovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Milovanovića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Milovanović iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 5. januara 2008. godine ustavnu žalbu zbog "nerešavanja četiri krivične prijave podnete Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu 19. i 23. maja 2006. godine“, čime smatra da je učinjena povreda njegovog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe, kao i uvidom u ostale priloge dostavljene uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio zbog "nerešavanja četiri krivične prijave podnete Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu 19. i 23. maja 2006. godine". Kako krivična prijava predstavlja samo inicijalni akt na osnovu koga nadležni tužilac, proveravajući njene navode, utvrđuje da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ne, Sud je ocenio da se samim podnošenjem krivične prijave ne stiče pravo da se po podnetoj krivičnoj prijavi pokrene krivični postupak, te da "nerešavanjem krivične prijave" ne mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u Rešenju Už - 26/2008 od 12. marta 2009. godine (stav 4. obrazloženja).

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka po ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv radnji nečinjenja Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nerešavanja krivičnih prijava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti