Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku naknade eksproprijacije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, koji nije okončan ni nakon sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-27/2010
18.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik V eća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Golijanin i Ljiljane Petrović, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetlane Golijanin i Ljiljane Petrović i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 154/05 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Golijanin i Ljiljana Petrović, obe iz Beograda su 31. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara , podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 154/05 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno : da su podnositeljke 11. maja 2005. godine podnele predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; da je Opštinski sud u Novom Pazaru 23. novembra 2007. godine doneo rešenje o prekidu ovog postupka do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07; da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer Opštinski sud u Novom Pazaru i Vrhovni sud Srbije nisu «doneli odluke iz svoje nadležnosti», iako je od podnošenja predloga Opštinskom sudu u Novom Pazaru proteklo skoro pet godina. P redložile su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da im je u navedenom vanparničnom postupku, kao i u upravnom sporu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. s tav 1. U stava i da im utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su podnositeljke ustavnu žalbu izjavile zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 154/05 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07 . Međutim, imajući u vidu da podnositeljke nisu bile stranke u upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, već da je predmetni vanparnični postupak prekinut do okončanja tog upravnog spora, Ustavni sud je pristupio odlučivanju samo o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 154/05.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 154/05 i Upravnog suda U. 1141/10 (ranije predmet Vrhovnog suda Srbije U. 7289/07), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine eksproprisana je nepokretnost označena u tom rešenju, od ranijeg vlasnika – pokojnog V.M. i određeno da se unosi u Fond opštenarodne imovine, a za potrebe Železničkog transportnog preduzeća iz Beograda, radi izgradnje železničkog koloseka pruge Raška – Novi Pazar . Dopunskim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu O. 3070/04 od 9. septembra 2004. godine podnositeljke ustavne žalbe su oglašene za zakonske naslednike pok. V.M.

Podnositeljke ustavne žalbe su 11. maja 2005. godine podnele predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, koji je zaveden pod brojem R1. 154/05. U predlogu su kao protivnike predlagača označile Železničko-transportno preduzeće Beograd i Republiku Srbiju.

Opštinski sud u Novom Pazaru je u ovom predmetu zakazao devet ročišta, od kojih dva ročišta nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki. Na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 12. decembra 2005. godine sud je doneo rešenje da se od Opštinske uprave opštine Novi Pazar pribavi dokaz o tome da li je pok. V.M. isplaćena odgovarajuća naknada za eksproprisanu nepokretnost. Protivnik predlagača drugog reda je u podnesku od 1. februara 2006. godine predložio da se postupak prekine do okončanja postupka deekspproprijacije koji se vodi pred opštinskom upravom opštine Novi Pazar. Sud je na ročištu održanom 9. marta 2006. godine odlučio da zastane sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije u vezi sa spornim pravnim pitanjem pasivne legitimacije prvog protivnika predlagača, a potom je 13. jula 2006. godine doneo rešenje da se vanparnični postupak koji teče u predmetu R1. 154/05 spoji sa vanparničnim postupkom u predmetu R1. 354/05, koji je formiran po predlogu podnositeljki ustavne žalbe za određivanje naknade za istu eksproprisanu nepokretnost, u kome je kao pr otivnik predlagača označeno Javno preduzeće „Putevi Srbije“. U narednom periodu, koji je trajao godinu dana i tri meseca, sud je pribavljao dokaze o tome da li je predmetno rešenje o eksproprijaciji oglašeno ništavim i utvrđivao činjenice vezane za upis prava korišćenja na predmetnim katastarskim parcelama veštačenjem od strane veštaka geometra. Jedno ročište za glavnu raspravu je odloženo iz razloga što podnositeljke ustavne žalbe nisu uplatile troškove za navedeno veštačenje.

Na ročištu održanom 23. oktobra 2007. godine, sud je doneo rešenje kojim se određuje prekid postupka u toj pravnoj stvari do okončanja upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije po tužbi protiv rešenja Ministarstva finansija broj 465-02-00106/06 od 8. avgusta 2007. godine, te je određeno da će se postupak nastaviti na predlog stranaka, nakon dos tavljanja dokaza o okončanju navedenog upravnog spora. U obrazloženju rešenja o prekidu postupka j e navedeno: da je rešenje Odeljenja za finansije narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine, kojim je eksproprisana predmetna nepokretnost, oglašeno ništavim rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Opštinske uprave opštine Kraljevo broj 465-2/2007-05 od 15. maja 2007. godine; da je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije 07 broj 465-02-00106/2006 od 8. avgusta 2007. godine odbijena žalba izjavljena protiv tog rešenja; da je protiv navedenog drugostepenog rešenja pred Vrhovnim sudom Srbije pokrenut upravni spor, koji nije okončan. Opštinski sud u Novom Pazaru je, polazeći od navedenog, našao da treba odrediti prekid postupka u ovom vanparničnom predmetu do okončanja upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije.

Predmetni upravni spor je bio pokrenut 27. avgusta 2007. godine, podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije od strane J.K, K.D. i B.L. Vrhovni sud Srbije je 23. januara 2008. godine dostavio tužbu na odgovor tuženom organu, te je odgovor primljen u tom sudu 31. j anuara 2008. g odine. Upravni sud je 1. januara 2010. godine preuzeo predmete po tužbama podnetim do dana stupanja na snagu Zakona o upravnim sporovima (" Službeni glasnik RS", broj 111/09) Vrhovnom sudu Srbije, na osnovu člana 77. stav 1. tog zakona, a u vezi člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09).

Na sednici održanoj 22. aprila 2010. godine, Upravni sud je doneo presudu U. 1141/10 kojom je tužba odbijena kao neosno vana.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 12. juna 2012. godine nije bilo drugog postupanja u predmetnom vanparničnom postupku, jer ni jedan od učesnika nije predložio da se postupak nastavi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/8 2 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu (133. stav 1.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je ovaj postupak hitan (134. st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) : da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona (ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju) , da će se postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni vanparnični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak otpočeo 11. maja 2005. godine, podno šenjem predloga podnositeljki ustavne žalbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Period ocene trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, pa je utvrdio da je vanparnični postupak do podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao pet godina i da još uvek nije okončan.

Ustavni sud je kod ocene navoda podnositeljki da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanje samog podnosi oca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji su vodili postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosi oca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je prvo ročište u ovoj pravnoj stvari održano 12. decembra 2005. godine, odnosno sedam meseci od podnošenja predloga, iako je postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost zakonom određen kao hitan. Mada su ročišta u narednom periodu održavana u kraćim vremenskim razmacima, Ustavni sud nalazi da to nije doprinelo efikasnosti predmetnog postupka, jer je u periodu od jedne godine i tri meseca sud izveo samo dokaz veštačenjem od strane veštaka geometra radi utvrđenja činjenica vezanih za upis prava korišćenja na predmetnim katastarskim parcelama.

Ustavni sud konstatuje da je postupajući sud 23. oktobra 2007. godine prekinuo predmetni vanparnični postupak do okončanja upravnog spora koji se vodio pred nadležnim sudom, s obzirom na to da je rešenje o eksproprijaciji predmetne nepokretnosti oglašeno ništavim. Upravni spor je okončan nakon dve godine i pet meseci od prekida osporenog vanparničnog postupka , donošenjem presude Upravnog suda U. 1141/10 od 22. aprila 2010. godine, kojom je potvrđeno konačno rešenje Ministarstva finansija o oglašavanju niš tavim rešenja o eksproprijaciji. Ustavni sud ocenjuje da se u ovom slučaju predmetni postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost ne može posmatrati odvojeno od upravnog spora koji se vodio pred nadleženim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovl ačenje u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu „Smoje protiv Hrvatske “, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Ispitujući postupanje suda u delu postupka koji je usledio nakon donošenja presude Upravnog suda U. 1141/10 od 22. aprila 2010. godine , Ustavni sud je utvrdio da predmetni vanparnični postupak nije nastavljen, ali da odgovornost za to ne snosi sud, s obzirom na to da nijedan od učesnika nije obavestio sud da je okončan navedeni upravni spor, niti je predložio nastavak postupka.

Ustavni sud ocenjuje da podnositeljke ustavne žalbe nisu doprinele dužini trajanja sudskog post upka, jer su se uredno odazivale na sve p ozive suda i aktivno učestvovale u postupku, te da njihovo kašnjenje sa uplatom troškova veštačenja od nekoliko meseci nije uticalo na dužinu postupka.

Predmet vanparničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste o d velikog interesa za podnositeljke ustavne žalbe, bud ući da se radi o utvrđivanju visine naknade za nepokretnost koja je oduzeta pravnom prethodniku podnositeljki. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljkama ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe le podnosi teljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, doprinos podnosi teljki ustavne žalbe, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi teljke ustavne žalbe pretrpe le zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je , takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se predmetni vanparnični postupak okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci broj Už – 26/2010 od 27. oktobra 2011. godine.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku naknade eksproprijacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti