Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova zbog povrede prava na pravično suđenje. Žalba je odbačena jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge, već je osporavao zakonitost odluka i utvrđeno činjenično stanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-270/2009
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Isidora Ocokoljića iz sela Brezove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Isidora Ocokoljića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Arilju P.201/07 od 15. juna 2007. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1845/07 od 15. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Isidor Ocokoljić iz sela Brezove je 24. februara 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Arilju P.201/07 od 15. juna 2007. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1845/07 od 15. januara 2009. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe navodi: "da su sudovi neažurno postupali; da njegova žalba na prvostepenu presudu u kojoj je izvršio analizu činjeničnog stanja i povrede postupka predstavlja sastavni deo ustavne žalbe; da su i prvostepena i drugostepena presuda nezakonite; da sudovi nisu pridali važnost određenim dokazima". Zatim se podnosilac navodeći činjenično stanje, poziva na pojedine svedoke i traži "da Ustavni sud ukine navedene odluke".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja podnosioca o povredi Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već podnosilac ustavne žalbe osporava zakonitost osporenih presuda, navodeći "da su one nezakonite i da se ne zasnivaju na određenim dokazima" i u suštini predlaže da Ustavni sud postupa kao instancioni, viši sud tako što će ispitati zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno iste preispitati.

Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava "time što u osporenim presudama redovni sudovi nisu prihvatili određene dokaze odnosno nisu im pridali važnost". Takođe, podnosilac u ustavnoj žalbi ponavlja razloge koje je naveo u žalbi protiv prvostepene presude i traži od Ustavnog suda da ocenjuje zaključke redovnih sudova o neprihvatanju pojedinih dokaza.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka sudova opšte nadležnosti. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Podnosilac ustavne žalbe je obrazložio činjenično stanje utvrđeno u sudskom postupku, ali nije naveo razloge koji bi, po oceni Ustavnog suda ukazivali na to da je sud osporene akte doneo bez odgovarajućeg obrazloženja, proizvoljno odlučujući ili zloupotrebljavajući dokaze na štetu podnosioca ustavne žalbe i nije naveo ni jedan argument koji bi bio potkrepljen dokazima da je u sprovedenom postupku došlo do povrede nekog njegovog Ustavom zajemčenog prava.

Iako se u ustavnoj žalbi ne ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio i navod podnosioca "da je u Okružnom sudu u Užicu predmet stajao 16 meseci čekajući odluku" te nalazi da se izneti navod ne može smatrati ustavnopravnim razlogom za tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da postupak pred drugostepenim sudom u trajanju od godinu dana i četiri meseca ne predstavlja nerazumno dug period.

Ustavni sud konstatuje da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. U vezi sa tim, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne primene zakona.

Ustavni sud ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj Sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka o izvedenim dokazima ili o neprihvatanju pojedinih dokaza u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti