Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Podnosilac nije uspeo da naplati potraživanje izvršnom presudom protiv društvenog preduzeća, jer u stečajnom postupku nije bilo sredstava nakon podmirenja troškova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Ž. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Ž . i utvrđuje da su u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima I. 5902/06, I. 2119/08 i I. 2143/08, kao i u postupku stečaja koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 55/10 , povređena prav a podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih zaključkom Privrednog suda u Nišu St. 55/10 od 21. decembra 2010. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Ž . iz Niša podneo je , 5. aprila 2013. godine, preko punomoćnika S . A, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima I. 5902/06, I. 2119/08 i I. 2143/08, kao i u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 55/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, naveo: da je podnosilac u svojstvu izvršnog poverioca podneo predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „A.“ iz Niša, i to procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika; da je nad izvršnim dužnikom pokrenut stečajni postupak, u kome je podnosilac prijavio svoje potraživanje, ali do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije namiren. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju. Po ustavno j žalbi je formiran predmet Už-2641/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 543/14 od 1. aprila 2015. godine spisi predmeta Už-2641/2013 vraćeni su Ustavnom sudu, s obzirom na to da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom okončan. Predmet je, nakon vraćanja spisa Ustavnom sudu, dobio broj Už-2700/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 8110/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2119/08), I. 15464/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 5902/06) i I. 15740/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2143/08), rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 543/14, kao i dopisa Privrednog suda u Nišu VIII Su. VIII/2015-418 od 17. jula 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 8. decembra 2006. godine, 24. i 25. marta 2008. godine Opštinskom sudu u Nišu tri predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „A.“ iz Niša, i to procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Predlozi su podneti na osnovu: pravnosnažnog i izvršnog rešenja tog suda P1. 3142/05 od 3. maja 2006. godine, kojim je obavezan tuženi AD „A .“ iz Niša da tužiocu M. Ž . isplati određeni novčani iznos na ime troškova parničnog postupka; pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 3060/07 od 3. decembra 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati određene novčane iznose na ime minimalne zarade za period od januara 2005. do marta 2006. godine, kao i troškove parničnog postupka; pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 1268/06 od 25. decembra 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da za tužioca izvrši uplate doprinosa nadležnim fondsovima za period od oktobra 2005. do marta 2006. godine, kao i da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.

Opštinski sud je rešenjima I. 5902/06 od 8. decembra 2006. godine, I. 2119/08 od 28. marta 2008. godine i I. 2143/08 od 26. marta 2008. godine usvojio predložena izvršenja.

U postupcima nakon donošenja rešenja o izvršenju nisu preduzimane druge radnje.

Trgovinski sud u Nišu je rešenjem St. 38/09 od 19. oktobra 2009. godine otvorio stečajni postupak nad AD „A.“ iz Niša.

Rešenjima Opštinskog suda u Nišu od 9. novembra 2009. godine postupci su prekinuti u predmetima I. 5902/06 i I. 2119/08, zbog pokretanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom. Iz istog razloga Osnovni sud u Nišu je rešenjem I. 448/10 od 8. februara 2010. godine prekinuo postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 2143/08 od 26. marta 2008. godine.

U postupku stečaja koji se vodio nad izvršnim dužnikom na osnovu zaključka od 24. decembra 2009. godine izvršeno je unovčenje imovine stečajnog dužnika. Radi utvrđivanja potraživanja stečajnih poverilaca održana su četiri ispitna ročišta 20. januara i 21. decembra 2010, 10. novembra 2011. i 9. februara 2012. godine.

Zaključkom Privrednog suda u Nišu St. 55/10 od 21. decembra 2010. godine dopunjena je lista potraživanja stečajnih poverilaca i utvrđena su naknadno prijavljena potraživanja. Navedenim zaključkom utvrđeno je prijavljeno potraživanje M. Ž: iznos od 296.100,00 dinara na ime glavnog duga, iznos od 257.656,27 na ime kamate na glavni dug, iznos od 74.165,00 na ime troškova i iznos od 33.186,76 dinara na ime kamate na troškove.

Obaveštenje o nameri, planu, načinu i rokovima prodaje imovine stečajnog dužnika dostavljeno je Privrednom sudu u Nišu i Odboru poverilaca u aprilu 2011. godine, nakon čega je nepokretnost stečajnog dužnika (magacin u izgradnji na kastarskoj parceli broj 3658/8 u KO N .– B.) prodata na osnovu javnog nadmetanja u iznosu od 1.600.000,00 dinara.

Privredni sud u Nišu je rešenjem St. 55/10 od 9. oktobra 2013. godine odredio zakazivanje završnog ročišta, a na osnovu finansijskog izveštaja i završnog računa stečajnog upravnika za period od 19. oktobra 2010. do 23. oktobra 2013. godine.

Završno ročište je održano 23. oktobra 2013. godine, kada je zaključkom Privrednog suda u Nišu St. 55/10 zaključen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom. U obrazloženju zaključka je, pored ostalog, navedeno: da je u toku postupka, nepokretnost stečajnog dužnika (magacin u izgradnji na kastarskoj parceli broj 3658/8 u KO N. – B .) prodata na javnom nadmetanju u iznosu od 1.600.000,00; da ostvareni „prihodi“ u toku stečajnog postupka iznose 3.508.706,05; da ostvareni „odlivi po osnovu nastalih troškova stečajnog postupka do 25. septembra 2013. godine iznose 2.289.910,07 dinara“; da je utvrđena konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 226.561,88 dinara, kao i troškovi stečajnog upravnika u iznosu od 1.125.848,00 dinara; da nije izvršena glavna deoba stečajne mase, jer nakon podmirenja troškova stečajnog postupka nije bilo sredstava za podmirenje utvrđenih potraživanja stečajnih poverilaca.

Dopisom Privrednog suda u Nišu VIII Su. VIII/2015-418 od 17. jula 2015. godine, Ustavni sud je obavešten da M. Ž . nije naplatio svoje potraživanje u predmetnom stečajnom postupku, s obzirom na to da nakon podmirenja troškova stečajnog postupka nije bilo sredstava za podmirenje utvrđenih potraživanja stečajnih poverilaca.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se trajanje izvršnih postupaka i stečajnog postupka mora ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih izvršnih postupaka i stečajnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da su ti postupci započeli 8. decembra 2006. godine, kada je Opštinskom sudu podnet prvi predlog za izvršenje, a da su okončani zaključenjem postupka stečaja rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 55/10 od 23. oktobra 2013. godine, trajali skoro sedam godina.

Ustavni sud je ocenio da u osporenim izvršnim postupcima i stečajnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je u izvršnom postupku trebalo da odluči o podnet im predlozima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir io svoj a potraživanja, dok je dužnost organa u stečajnom postupku bila da se održe ispitna ročišta radi utvrđenja prijave potraživanja stečajnih poverilaca, izvrši unovčenje imovine stečajnog dužnika i prodaja pokretne i nepokretne imovine stečajnog dužnika. Ustavni sud, pritom, ukazuje da dužina trajanja stečajnog postupka ne zavisi uvek od postupanja organa koji ga sprovode, već i od drugih objektivnih okolnosti, poput one da se na dinamiku prodaje nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika, odnosno postupak unovčenja njegove imovine ne može uticati .

Ustavni sud nalazi da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlo zima za izvršenje traženo namirenje novčanih potraživanja po osnovu radnog odnosa, utvrđenih pravnosnažnim sudskim odlukama, te da je podnosilac imao opravdan interes da se u što većoj meri namiri njegovo potraživanje prema stečajnom dužniku koje je kao takvo utvrđeno izvršnim ispravama.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupaka doprinelo pre svega neefikasno postupanje, odnosno nepostupanje Opštinskog suda u Nišu . Podnosilac ustavne žalbe je predložio da se izvršenja sprovedu procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, međutim taj sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju procene i prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika, kojom bi podnosilac mogao da namiri svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena pravnosnažnim sudskim odlukama , a za šta je kasnije ostao uskraćen, jer su u stečajnom postupku sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti dužnika iskorišćena isključivo za podmirenje troškova stečajnog postupka. Naime, izvršni postupci su obustavljeni zbog pokretanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, u kome je, kako je navedeno u rešenju Privrednog suda u Nišu St. 55/10 od 23. oktobra 2013. godine, prodata nepokretnost stečajnog dužnika AD „A.“ iz Niša, ali nije izvršena glavna deoba stečajne mase, zato što nakon podmirenja troškova stečajnog postupka, naknade i troškova stečajnog upravnika, nije bilo sredstava za podmirenje utvrđenih potraživanja stečajnih poverilaca, između ostalih i ovde podnosioca ustavne žalbe.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je pre svega zbog nepostupanja nadležnog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Nišu predmetima I. 5902/06, I. 2119/08 i I. 2143/08, kao i u postupku stečaja koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 55/10.

Ustavni sud je ceneći istaknutu povredu prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, pošao od svog stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudskih odluk a koj ima je potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už- 1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije, Burdov protiv Rusije).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, a 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Sledom izloženog, u situaciji kada podnosilac ustavne žalbe nije naplatio svoje potraživanje u stečajnom postupku, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava, te imajući u vidu da je stečajni dužnik pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom, potvrđuje da je u stečajnom postupku povređeno i njegovo pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari i utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje te naknade, a posebno nedelotvorno postupanje suda u postupcima za izvršenje potraživanja utvrđenih pravnosnažnim sudskim odlukama. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povred e prava koj e je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovog a suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući zahtev za naknadu materijalne štete, a imajući u vidu stav Evropskog suda za ljudska prava u navedenoj presudi Marinković protiv Srbije, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 18. stav 3. Ustava, uvažio praksu toga suda, kao međunarodne institucije za zaštitu ljudskih prava, te utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine , dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio i pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete , u visini iznosa potraživanja utvrđenih zaključkom Privrednog suda u Nišu St. 55/10 od 21. decembra 2010. godine.

6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.