Odbacivanje ustavne žalbe zbog osporavanja činjeničnog stanja i primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u izvršnom postupku. Sud je ocenio da podnosioci ustavnom žalbom zapravo osporavaju utvrđeno činjenično stanje i pravilnost zaključaka redovnog suda, što ne predstavlja ustavnopravni razlog za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2702/2010
09.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Božidara Kostića i Ljubinke Kostić, oboje iz Novog Zavoja, opština Pirot, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Božidara Kostića i Ljubinke Kostić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Pirotu Gž. 510/09 od 7. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Božidar Kostić i Ljubinka Kostić, oboje iz Novog Zavoja, opština Pirot, podneli su Ustavnom sudu 7. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Pirotu Gž. 510/09 od 7. jula 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe navode da je veštak imenovan u postupku pred prvostepenim sudom zasnovao svoj nalaz i mišljenje na nepotpunim i netačnim podacima, i na taj način doprineo donošenju presude u korist suprotne strane. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Pirotu Gž. 510/09 od 7. jula 2009. godine odbijena žalba izvršnih dužnika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Pirotu I. 66/09 od 2. juna 2009. godine. Prvostepenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnih dužnika protiv rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 66/09 od 6. aprila 2009. godine o određivanju veštačenja i imenovanju veštaka A.Đ. Istim rešenjem je utvrđeno da fizička deoba nepokretnosti koja je predmet izvršenja u okviru suvlasničkih udela stranaka nije moguća, te da će se izvršiti civilna deoba putem utvrđivanja vrednosti, prodaje i podelom novca od dobijene kupoprodajne cene. Takođe je utvrđena vrednost nepokretnosti koja će služiti kao početna cena prilikom prodaje. U obrazloženju osporenog rešenja navodi se da je prvostepeni sud pravilno prihvatio nalaz veštaka kao verodostojan, jer je objektivan i argumentovan. Ovo iz razloga što izvršni dužnici nisu naveli razloge zbog kojih prigovaraju na rešenje o određivanju veštaka, već samo da je isti neobjektivan. Dalje se ističe u rešenju da veštak A.Đ. nije izvršio veštačenje na predmetnom stanu, već na stanu iste funkcionalnosti i veličine u istoj zgradi, jer izvršni dužnici nisu omogućili veštaku određenom od strane suda da uđe u predmetni stan i izvrši veštačenje.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac isključivo navodi razloge koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosilaca ustavne žalbe da je u izvršnom postupku veštak svoj nalaz i mišljenje zasnovao na nepotpunim i netačnim činjenicama već detaljno cenjeni i obrazloženi u osporenom rešenju. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog osporavanja činjeničnog stanja i primene prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti