Arbitrernost suda u odbijanju prigovora za ubrzanje izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje kojim je odbijen prigovor B. D. za ubrzanje izvršnog postupka. Sud je utvrdio da prelazak izvršenja kod javnog izvršitelja ne isključuje pravo stranke na zaštitu suđenja u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. D. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. D. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 3/21 od 21. januara 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Leskovcu Ržg. 3/21 od 21. januara 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 122/20 od 26. novembra 2020. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. D. iz Leskovca, podneo je Ustavnom sudu 2. marta 2021. godine, preko punomoćnika V. T, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 3/21 od 21. januara 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1854/15.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje kojim je pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1854/15, sa obrazloženjem da je prigovor radi ubzravanja podnet nakon okončanja predmeta izvršenja pred Osnovnim sudom u Leskovcu, te da ocena postupanja javnog izvršitelja u razumnom roku i eventualno utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku sprovođenja izvršenja nije u sudskoj nadležnosti, što proizlazi iz odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u predmetnom izvršnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 122/20 od 26. novembra 2020. godine je odbijen kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda I. 1854/15. Iz obrazloženja proizlazi da je predmetni izvršni postupak okončan pred Osnovnim sudom u Leskovcu nakon izjašnjenja izvršnog poverioca o promeni sredstva izvršenja i da je zaključkom od 2. aprila 2020. godine određeno da se postupak sprovođenja izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 3/21 od 21. januara 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je navedeni predmet Osnovnog suda u Leskovcu I. 1854/15 ustupljen javnom izvršitelju 2. aprila 2020. godine, a da je predlagač 24. novembra 2020. godine pdoneo prigovor radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka, odnosno nakon „okončanja predmeta izvršenja“ pred sudom; da prema nalaženju drugostepenog suda sprovođenje izvršenja od strane javnog izvršitelj nije u sudskoj nadležnosti, zbog čega predsednik suda nema ovlašćenja da prema javnom izvršitelju postupi na isti način kao prema sudiji i naloži preduzimanje procesnih dradnji koje delotvorno ubrzavaju postupak, te da je nadzor nad radom javnih izvršitelja u nadležnosti Ministarstva pravde i Komore izvršitelja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je drugostepenim rešenjem pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1854/15, sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđa da se prigovor i žalbe mogu podneti dok se postupak ne okonča, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je okončan pred sudom i prosleđen javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. U konkretnom slučaju, predmetni izvršni postupak je zaključkom obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vode pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 3/21 od 21. januara 2021. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 122/20 od 26. novembra 2020. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je ustavna žalba preuranjena i u delu u kome se ukazuje na povredu prava na imovinu. Ovo, jer će podnosilac, u slučaju da njegov prigovor bude usvojen u ponovnom postupku, moći da, u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnese tužbu radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome podnosilac ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud ističe da je zaštita prava iz člana 32. stav 1. Ustava u sudskom postupku koji je još uvek u toku u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine kao pozitivnopravnog propisa.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Arbitrernost suda u odbijanju prigovora za ubrzanje izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti