Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Uzevši u obzir složenost predmeta, postupanje suda i doprinos odbrane trajanju postupka, Sud je zaključio da postupak, iako dug, nije prekoračio razuman rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Nedića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Predraga Nedića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 9137/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Nedić iz Beograda je 2. aprila 201 2. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 9137/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu 2005. godine protiv njega podiglo optužnicu zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja; da po navedenoj optužnici (koju je preuzelo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu) krivični postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 9137/10 do dana podnošenja ustavne žalbe nije okončan; da „krivicom suda ova krivičnopravna stvar predugo traje“; da se „radi o punih sedam godina i određivanju nepotrebnih veštačenja“; da mu je „samo trajanje postupka veliki teret, jer želi da snosi posledice ako je kriv ... ali da ako nije kriv ne treba sud da dodatno otežava nezavidno stanje u kome se nalazi“. Iz navedenog podnosilac ustavne žalbe zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je, pored ostalog, da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovore Prvog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu VIII Su. 705/12 i VIII Su. 43-45/2014, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Prvim osnovnim (ranije Četvrtim opštinskim) sudom u Beogradu, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 12. decembra 2005. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi sa članom 195. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije , po zahtevu za sprovođenje istrage Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu.

U istražnom postupku je, pored ostalog, ispitano pet lica u svojstvu svedoka i obavljeno je sudsko-medicinsko i saobraćajno-tehničko veštačenje. Saobraćajno-tehničko veštačenje je povereno sudskom veštaku Gradskog zavoda za veštačenje koji je svoj nalaz i mišljenje sačinio 19. juna 2006. godine.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala sedam meseci, Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 1 8. jula 2006. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je 29. avgusta 2006. godine podneo Četvrtom opštisnkom sudu u Beogradu molbu da se produži rok za izjavljivanje prigovora protiv optužnice, te je postupajući sudija odredio da se spisi predmeta stave u evidenciju do prispeća dokaza da su podnosilac i njegov branilac primili optužnicu.

Nadležni sud (prvo Četvrti opštinski sud u Beogradu, a od 1. januara 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu) je tokom prvostepenog krivičnog postupka zakazao glavni pretres 17 puta .

Tokom 2007. godine glavni pretres je zakazan tri puta . Dva su održana (5. februara i 9. maja), a jedan nije održan (3. oktobra) zbog nedolaska uredno pozvanog svedoka, te je doneto rešenje o njegovom kažnjavanju. Po naredbi od 3. oktobra 2007. godine, sudski veštak Gradskog zavoda za veštačenje je 29. oktobra 2007. godine dopunio svoj nalaz i mišljenje od 19. juna 2006. godine, koji je u sud primljen 1. novembra 2007. godine.

Tokom 2008. godine glavni pretres je zakazan dva puta i oba puta je održan (31. januara i 29. maja). Dana 19. juna 2008. godine određeno je novo saobraćajno-tehničko veštačenje koje je povereno komisiji veštaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Komisija veštaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu je 24. juna 2009. godine sačinila nalaz i mišljenje, te je predsednik veća zakazao glavni pretres za 11. novembar 2009. godine (koji nije održan jer nisu pristupili branilac podnosioca ustavne žalbe i punomoćnik oštećenih zbog obustave rada advokata po odluci Advokatske komore Srbije).

Od 1. januara 2010. godine krivični postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, koji je u 2010. godini glavni pretres zakazao tri puta. Dva puta je glavni pretres održan (1. marta i 1. septembra), a jedanput nije (13. decembra). Na glavnom pretresu koji je održan 1. septembra 2010. godine su saslušani sudski veštak Gradskog zavoda za veštačenje i predstavnik komisije veštaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, koji nisu mogli da usaglase svoje nalaze i mišljenja u pogledu brzine kretanja vozila kojim je upravljao podnosilac ustavne žalbe kritičnog događaja. Dopune svojih nalaza i mišljenja dostavili su sudu 7. i 17. septembra 2010. godine. Imajući u vidu da navedeni veštaci nisu mogli da usaglase svoje nalaze i mišljenja u pogledu bitnog elementa, Prvi osnovni sud u Beogradu je prihvatio predlog tužilaštva i 13. decembra 2010. godine odredio novo veštačenje koje je povereno Institutu „Kirilo Savić“ iz Beograda.

Komisija veštaka Instituta „Kirilo Savić“ iz Beograda je 14. oktobra 2011. godine dostavila sudu svoj nalaz i mišljenje, te je predsednik veća zakazao glavni pretres za 15. decembar 2011. godine (koji je i održan).

Glavni pretres je u 2012. godini zakazan šest puta. Dva puta je održan (7. marta – odložen nakon što je po saslušanju predstavnika Komisije veštaka Instituta „Kirilo Savić“ iz Beograda branilac podnosioca ustavne žalbe tražio „matematičke proračune svih vrednosti koje su unete u nalaz“ i 21. juna), a četiri puta nije (9. maja – jer nije pristupio uredno pozvan branilac podnosioca ustavne žalbe; 13. septembra – jer branilac podnosioca ustavne žalbe nije dobio odgovor na primedbe koje je dao na nalaz i mišljenje veštka Instituta „Kirilo Savić“ iz Beograda; 29. novembra - jer nije došao tužilac; 17. decembra – jer nije došao tužilac koji je naknadno opravdao svoj izostanak).

Nakon održanog glavnog pretresa 23. januara 2013. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu K. 9137/10 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo teško delo protiv javnog saobraćaja i izrekao mu uslovnu osudu .

Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 26. septembra 201 3. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1860/13, kojom su odbijen e kao neosnovan e žalb e Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca podnosioca ustavne žalbe , a prvostepena presuda potvrđena.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 12. decembra 2005. godine kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 26. septembra 2013. godine kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž1. 1860/13 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao sedam godina i više od devet meseci, što samo po sebi može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, pored vremena trajanja postupka, utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

Podnosiocu ustavne žalbe je u osporenom krivičnom postupku stavljeno na teret krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja navednog krivičnog dela objektivno može smatrati složenim, imajući u vidu pre svega činjenična pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti. Naime, nadležni sud je, pored ostalog, trebalo da utvrditi uzročno-posledičnu vezu između radnji podnosioca i smrtne posledice koja je nastupila, što je podrazumevalo i sprovođenje složenih veštačenja i to sudsko-medicinskog i saobraćajno-tehničkog. U konkretnom slučaju, pored sudsko-medicinskog veštačenja, obavljena su tri saobraćajno tehnička veštačenja, od kojih je prvo (obavljeno od strane sudskog veštaka Gradskog zavoda za veštačenje) dva puta dopunjavano, a drugo (obavljeno od strane Komisije veštaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu) dopunjavano jednom. Treće saobraćajno-tehničko veštačenje je povereno Instititu „Kirilo Savić“ u Beogradu, budući da sudski veštak Gradskog zavoda za veštačenje i Komisija veštaka Saobraćajnog fakuleteta u Beogradu nisu uspeli da svoje nalaze usaglase u pogledu bitnog elementa - brzine kretanja vozila kojim je upravljao podnosilac ustavne žalbe kritičnog događaja, a što je bilo od ključnog značaja za donošenje pravilne odluke redovnog suda. Pri tom, Ustavni sud naglašava da je samo jedno saobraćajno-tehničko veštačenje obavljeno u istražnom postupku, dok su preostala dva komisijska veštačenja i tri dopune obavljena nakon otpočinjanja glavnog pretresa. Sve navedeno, po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo ukazje na složenost predmeta o kome je pred nadležnim sudom raspravljano i odlučivano, te da složenost činjeničnih pitanja i obim dokaznog postupka, u konkretnom slučaju, mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka nakon podizanja optužnice (preko šest godina).

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je podnosiocu, kao okrivljenom u krivičnom postupku bilo u interesu da se postupak što pre okonča kako bi se utvrdilo da li je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, ali da dva puta glavni pretres nije održan jer nije pristupio njegov branilac. Takođe, Ustavni sud ukazuje i da je na zahtev odbrane podnosioca produžen i rok za izjavljivanje prigovora protiv optužnice.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je sud do donošenja prvostepene presude, u okolnostima konkretnog slučaja, redovno zakazivao glavni pretres, odnosno da se aktivno bavio predmetom, kao i da ni jednom glavni pretres nije neodržan krivicom suda. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je postupajući sud, imajući u vidu da na jedan od zakazanih ročišta za glavni pretres nije pristupio uredno pozvani svedok, odredio njegovo kažnjavanje.

Imajući u vidu da se postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vodio zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja sa smrtnom posledicom, da su tokom postupka obavljena tri saobraćajno-tehnička veštačenja (tri puta dopunjavana), kao i da su dva od tri navedena veštačenja obavljena nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, i to od strane komisije veštaka instutucija koje pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije, navedeno po oceni Ustavnog suda nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 9137/10 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić