Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši da je odbacivanjem žalbe branioca kao izjavljene od neovlašćenog lica povređeno pravo na pravno sredstvo. Sud je trebalo da omogući otklanjanje nedostatka u punomoćju, a ne da formalistički odbaci žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, mr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srboljuba Stamenkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Srboljuba Stamenkovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji j e vođen pred Četvrtim opšti nskim sudom u Beogradu u predmetu I. 14675/09, a potom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 41986/10, povređena prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama član a 32. stav 1. i član a 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 14657/09 od 8. oktobra 2009. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra , u dinarskoj pro tivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srboljub Stamenković iz Beograda izjavio je preko punomoćnika Slavoljuba Gajića, advokata iz Beograda, 24. decembra 2009. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajem čenog članom 58. stav 1. Ustava u predmetu koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu I. 14675/09, a kasnije pred Prvim osnovim sudom u Beogradu u predmetu broj I. 41986/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da izvršni postupak traje od 25. februara 2009. godine; da "državni organi" nisu preduzeli potrebne korake kako bi se izvršenje sprovelo, zbog čega je podnosiocu ustavne žalbe pored prava na suđenje u razumnom roku povređeno i pravo na mirno uživanje imovine. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu u spornom izvršnom postupku povređeni pravo na suđenje u razum nom roku i pravo na imovinu , kao i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 41986/10 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8030/03 od 23. maja 2005. godine izvršni dužnik je obavezan da izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati po osnovu duga iznos od 174.172,84 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na ime neisplaćenih zarada i dodataka na zaradu (minuli rad i topli obrok) za period oktobar 2002. godine - mart 2004. godine , kao i uplati Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Beograd, doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. marta 2002. godine do decembra 2003. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 25. februara 2009. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu p redlog za izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, a ukoliko novčanih sredstava na tekućim računima izvršnog dužnika ne bude bilo , da se odredi izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kao i nepokretne imovine izvršnog dužnika.

Nakon što je Agencija za privatizaciju svojim dopisom broj 1351-0405/2 od 6. maja 2009. godine obavestila izvršni sud da postupak restrukturiranja izvršnog dužnika još uvek nije okončan, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje I . 2953/09 od 23. juna 2009. godine kojim je odbi o kao neosnovan predlog izvršnog poverioca od 25. februara 2009. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je na osnovu odluke Agencije za privatizaciju R-39/05 od 8. novembra 2005. godine pokrenut postupak restrukturiranja Preduzeća za vodne puteve "Ivan Milutinović - PIM" AD Beograd, a da je izvršni dužnik zavisno preduzeće ovog preduzeća u restruktuiranju; da se po sili zakona nad zavisnim društvima sprovodi delimično finansijsko restrukturiranje u skladu sa članom 20. stav 2. Zakona o privatizaciji u vezi sa stavom 4. i 5. istog člana ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03 i 45/05); da je odredbom člana 20ž Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 123/07 od 26. decembra 2007. godine) propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom.

Po žalbi izvršnog poverioca Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž.I 3885/09 od 9. septembra 2009. godine kojim je ukunuo rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 2953/09 od 23. juna 2009. godine i predmet vratio na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je navedeno: da u odnosu na izvršnog dužnika nije doneta odluka o restrukturiranju i da stoga nema mesta primeni odredbe člana 20ž Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji; da je takva odluka doneta samo u odnosu na osnivača izvršnog dužnika, a da to nema značaja u odnosu na konkretni izvršni postupak. Na osnovu ove sudske odluke Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju I. 14657/09 od 8. oktobra 2009. godine, a izvršni poverilac je 10. novembra 2009. godine obavestio izvršni sud da je proverom jedinstvenog registra računa kod Narodne banke Srbije , utvrdio činjenicu da su računi izvršnog dužnika blokirani i da su se , shodno tome , stekli uslovi za nastavak postupka izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kao i nepokretn osti izvršnog dužnika.

Kako je u zapisniku o popisu i proceni koji je sačinjen 7. aprila 2010. godine, službeno lice - izvršitelj konstatovao da je izvršni dužnik odseljen sa adrese koju je izvršni poverilac naveo u predlogu za izvršenje, Prvi osnovni sud u Beogradu je 4. maja 2010. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od tri dana dostavi novu tačnu adresu izvršnog dužnika, što je izvršni poverilac i učinio, te je po prijemu naloga, 10. maja 2010. godine, obavestio izvršni sud o novoj adresi izvršnog dužnika 13. maja 2010. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je 25. marta 2011. godine zaključak da se sprovede dozvoljeno izvršenje, bez označavanja dana i časa sprovođenja izvršenja, sa napomenom da će se sprovesti na novodostavljenoj adresi.

Izvršni sudija je 19. aprila 2011. godine naložio sudskom izvršitelju da se izjasni zašto nije sproveo određeno izvršenje. Sudski izvršitelj je istog dana sastavio izjavu u kojoj je nesprovođenje izvršenja obrazložio velikim brojem izvršnih predmeta u radu, adaptacijom sudskih prostorija i praksom suda da zakazivanje sprovođenja izvršenja vrše referenti i pripravnici.

Spisi izvršnog predmeta su se u periodu od 21. aprila do 17. novembra 2011. godine nalazili u Ustavnom sudu radi uvida.

Izvršni sud je 29. novembra 2011. godine doneo zaključak I. 41986/10 da se navedeno izvršenje sprovede 21. decembra 2011. godine, kada je sudski izvršitelj izašao na naznačenu adresu, sačinio zapisnik, u kome je naveo da je pristupilo lice iz pravne službe izvršnog dužnika i izjavilo da je preduzeće "brisano iz registra 9.11.2010." i priložilo izveštaj Agencije za privredne registre. Sudski izvršitelj je konstatovao da izvršenje nije sprovedeno i da dug nije naplaćen.

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je 30. januara 2012. godine rešenje I. 41986/10 kojim je obustavio izvršenje određeno rešenjem o izvršenju I. 14675/09 od 8. oktobra 2009. godine i obustavio je sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je sud iz izvoda Agencije za privredne registre utvrdio da je izvršni dužnik brisan iz registra 9. novembra 2010. godine, kao neaktivan, te da je sud "primenom odredbe člana 214. stav 1. tačka 4) ZPP-a, u vezi sa članom 10. ZIA", rešio o obustavi postupka izvršenja.

Izvršni predmet je 18. maja 2012. godine arhiviran.

Agencija za privredne registre upisala je 9. novembra 2010. godine u Registar privrednih subjekata zabeležbu postojanja rešenja Privrednog suda u Beogradu St.2575/2010 od 29. juna 2010. godine, kojim je otvoren i zaključen stečajni postupak nad dužnikom - Preduzeće za proizvodnju peska, šljunka i transport robe PIM Bagerovanje i vodni transport DOO Beograd, zbog nepredujmljivanja troškova stečajnog postupka. Istog dana je navedeno privredno društvo obrisano iz Registra privrednih subjekata.

4. Za ocenu navoda iz ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano : da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2. ); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za o bezbeđenje (član 8. stav 1.); da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili verodnostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 29.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11) propisano je: da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja izvršenje, između ostalog, usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika (član 76. stav 1. tačka 3)).

Članom 25. Zakona o potvrđivanju revidirane Evropske socijalne povelje („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09) propisano je da se u nameri da obezbede efikasno ostvarivanje prava radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovog poslodavca, strane ugovornice obavezuju da obezbede da potraživanja radnika koja proizlaze iz ugovora o radu ili radnog odnosa, garantuje neka garantna institucija ili da se garantuju nekim drugim oblikom efektivne zaštite.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta jemstava sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku izvršenja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Kada je reč o dužini trajanja osporen og sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postup ak okončan nakon dve godine jedanaest meseci i pet dana . Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka nije apsolutna kategorija i zavisi od niza činilaca koji se moraju proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Osnovni činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu; priroda zahteva, odnosno značaj istaknutog prava za podnosica; ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku; postupanje suda koji vodi postupak.

Ispitujući u konkretnom slučaju navedene kriterijume radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je zaključio da se u ovom predmetu ne radi o složenoj pravnoj stvari. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje , nakon čega je trebalo da sprovede izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, odnosno popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika ili prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, u skladu sa donetim rešenjem.

Ocenjujući značaj predmeta izvršenja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za podnosi oca, s obzirom na to da je postupak bio pokrenut radi namirenja većeg novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada i dodataka na zaradu (minuli rad i topli obrok) podnosioca prema izvršnom dužniku. Podnosilac ustavne ž albe se, po oceni Ustavnog suda, u skladu sa tim, i ponašao u predmetnom postupku, postupao je u zakonskim rokovima (dostavljanje nove adrese izvršnog dužnika ), nije preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak (dostavio je podnesak sudu kojim ga je obavestio da je proverom utvrdio činjenicu da su računi izvršnog dužnika blokirani, te da su se stekli uslovi za nastavak izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kao i nepokretnosti iz vršnog dužnika), imajući proaktivnu ulogu koja je za svoj cilj imala što skorij e okončanje izvršnog postupka .

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postu pak, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan , kako bi se izvršenje određeno pomenutim rešenj em sprovelo. Ovo proizilazi iz činjenice da je sudski izvršitelj samo dva puta iz ašao na teren , i to kada je u zapisniku o popisu i proceni od 7. aprila 2010. godine konstatovao da je izvršni dužnik odseljen sa adrese koju je izvršni poverilac naveo u predlogu za izvršenje i kada je izašao na teren 21. decembra 2011. godine, kada je sačinio zapisnik u kome je konstatovao da izvršenje nije sprovedeno i da dug nije naplaćen, jer je pribavio izveštaj Agencije za privredne registre o brisanju izvršnog dužnika iz tog registra. Ustavni sud konstatuje da je bitna kara kteristika izvršnog postupka njegov prinudni karakter, da ukoliko je nekom dužniku pravosnažnom sudskom odlukom naloženo određeno činjenje ili nečinjenje, on je dužan da se u skladu sa tom odlukom i ponaša, a ukoliko on to ne učini u roku određenom sudskom odlukom za dobrovoljno izvršenje, na to će ga prinuditi država preko izvršnog suda. Prinudni karakter izvršnog postupka određuju osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti, koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka . Izvršni sud je dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj , imajući u vidu da je izvršni poverilac novu adresu izvršnog dužnika izvršnom sudu dostavio 13. maja 2010. godine u ostavljenom roku , a da sudski izvršitelj je izašao na navedenu adresu tek 21. decembra 2011. godine, iz čega proizlazi da izvršni sud u ovom izvršnom postuku nije bio aktiv an više od 19 meseci. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim slučajevima, do čega je u konkretnom slučaju i došlo, donošenjem rešenja o obustavi izvršnog postupka I. 41986/10 od 30. januara 2012. godine.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom izvršnom postupku ukidanje prvostepen og rešenja i vraćanje predmeta na ponovno suđenje od strane drugostepenog suda (s obzirom na to da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe Zakona o privatizaciji, te prvobitno odbio kao neosnovan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe ) uticalo na odugovlačenje postupka i prolongiranje izvršenja na osnovu čega Ustavni sud ocenjuje da je osnovni razlog nerazumno dugog trajanja postupka neefikasno postupanje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, kasnije Prvog osnovnog suda u Beogradu .

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku I. 41986/10 koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Pored toga, Sud je cenio i navedenu povredu prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, zajemčenog od redbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je u Odluci Už- 1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije (predstavke broj 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06 od 15. januara 2008. godine, stav 119.) i u predmetu Vlahović protiv Srbije ( predstavka broj 42619/04 od 16. decembra 2008. godine, stav 81.) izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca , predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Ocenjujući navode iz ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem i odugovlačenjem izvršenja na osnovu pravnosnažne sudske presude povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine garanto vano članom 58. stav 1. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skl adu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio.

7. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđenih povreda prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba, Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Ustavni sud je utvrdio sledeće: da su postupanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koji je najpre doneo rešenje I.2953/09 od 23. juna 2009. godine, kojim je odbio predlog izvršnog poverioca kao neosnovan, a u kome je pogrešno primenio materijalno pravo , kao i Prvog osnovnog suda u Beogradu, koji je po dostavljanju nove adrese izvršnog dužnika, izašao na teren tek nakon nešto više od 19 meseci, odnosno oba suda, koja su, kao izvršni sud ovi, imali nešto više od 16 meseci da, po podnošenju preloga za izvršenje, pa do dana otvaranja stečajnog postupka sprovedu traženo izvršenje, doprinel a ne samo odugovlačenju postupka izvršenja, već i osujećenju izvršenja; zatim da je izvršni dužnik brisan iz Registra privrednih subjekata 9. novembra 2010. godine, a na osnovu rešenja Privrednog suda u Beogradu St. 2575/2010 od 29. juna 2010. godine, kojim je otvoren i zaključen stečajni postupak nad dužnikom, zbog nepredujmljivanja troškova stečajnog postupka; zatim, da je osporeni postupak izvršenja okončan obustavom, kao i da izvršni poverilac više ne postoji, budući da je obrisan iz Registra privrednih subjekata.

Imajući u vidu navedeno, kao i stav Ustavnog suda da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, zatim obavezu države da obezbedi da potraživanja radnika koja proizlaze iz ugovor a o radu ili radnog odnosa garantuje neka garantna institucija ili da se garantuju nekim drugim oblikom efektivne zaštite , Ustavni sud je ocenio da, u ovakvoj situaciji, ustavna naknada, pored utvrđenja povrede prava, obuhvata i naknadu pretrpljene materijalne i naknadu pretrpljene nematerijalne štete.

Polazeći od činjenice da je podnosilac ustavne žalbe istakao zahtev za "naknadu štete", Ustavni sud je, krećući se u granicama istaknutog zahteva, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe, zbog konstatovanih povreda prava, u ovom slučaju, ostvari : utvrđenjem prava na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I.14657/09 od 8. oktobra 2009. godine (tačka 2. izreke) i utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate (tačka 3. izreke). Prilikom odlučivanja o visini nemat erijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno isključivu odgovornost nadležnih sudova za utvrđene povrede prava. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete, koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti