Odbacivanje ustavne žalbe koja traži ocenu zakonitosti sudskih odluka u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u radnom sporu. Žalba je odbačena jer podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge, već je ponavljala navode iz revizije, tražeći od Ustavnog suda da preispituje zakonitost odluka redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rukije Murić Župić iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rukije Murić Župić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1. 411/08 od 6. februara 2009. godine, presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1. 437/09 od 9. marta 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 729/09 od 12. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1 Rukija Murić Župić iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Ismeta Kalića, advokata iz Novog Pazara, 24. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1. 411/08 od 6. februara 2009. godine, presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1. 437/09 od 9. marta 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 729/09 od 12. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, prava na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava, kao i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije odbijena kao neosnovana revizija podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1 437/09 od 9. marta 2009. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba podnositeljke i potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1. 411/08 od 6. februara 2009. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe se poziva i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju. S obzirom na to da se odredbe člana 32 stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuju od navedenih odredaba Konvencije, Ustavni sud je eventualnu povredu prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede označenih ustavnih prava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporena presuda Vrhovnog suda Srbije nezakonita ''jer podržava stav nižestepenih sudova...'', te ponavlja navode iznete u reviziji.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Naime, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Takođe, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku tužba, koju je podnositeljka ustavne žalbe podnela tek 2007. godine, odbijena kao neosnovana pogrešnom, ili proizvoljnom primenom zakona, te da joj je na taj način povređeno pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i na pravičnu naknadu za rad, kao i pravo na imovinu. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su već detaljno razmotreni u drugostepenoj presudi i osporenoj revizijskoj presudi.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporenih presuda, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja traži ocenu zakonitosti sudskih odluka u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti