Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za tvrdnje o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda Okružnog suda i Vrhovnog suda Srbije u radnom sporu. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava činjenične i pravne zaključke redovnih sudova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirze Hajrovića, Mahmuda Hajrovića i Remze Hajrović, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mirze Hajrovića, Mahmuda Hajrovića i Remze Hajrović, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1. 241/08 od 12. avgusta 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1404/08 od 29. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirza Hajrović, Mahmud Hajrović i Remza Hajrović, svi iz Novog Pazara, su, preko punomoćnika Ramize Paljevac Emrović iz Novog Pazara, 24. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava. Kao povređena prava navode i pravo garantovano članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, kao i određena prava koja su bila garantovana Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi, sa jedne strane, da se ustavnom žalbom može ukazivati samo na povredu ili uskraćivanje onog ustavnog prava ili slobode koje se, u vezi sa osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom, jemči podnosiocu ustavne žalbe i, sa druge strane, da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima koji su u neposrednoj vezi sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava za koje se tvrdi da je povređeno ili uskraćeno, jer Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao instancioni sud ispituje zakonitost osporenih pojedinačnih akata, već samo postojanje povrede ustavnih prava.

Ustavni sud takođe ukazuje da je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama prestala da važi danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, 8 novembra 2006. godine, te se sve eventualne povrede prava cene isključivo u odnosu na odredbe Ustava. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da se i odredbe Evropske konvencije i Protokola 1 uz Evropsku konvenciju čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi sadržinski ne razlikuju od odredaba Ustava kojima se jemči pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, te i u ovom slučaju postojanje povrede Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije.

3. Iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru vođen je parnični postupak po tužbi Zumrete Hajrović, supruge i majke ovde podnosilaca ustavne žalbe, protiv tuženog Savremena konfekcija ''Raška'', radi utvrđivanja postojanja radnog odnosa, naknade zarade i uplate doprinosa. U toku parničnog postupka tužilja je preminula, a postupak su nastavili podnosioci ustavne žalbe kao njeni zakonski naslednici. Osporenom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1. 241/08 od 12. avgusta 2008. godine usvojena je žalba punomoćnika tuženog i preinačena presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1. 536/07 od 16. januara 2008. godine tako što je tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan. Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1404/08 od 29. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedene drugostepene presude.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Naime, ustavnom žalbom se isključivo osporavaju zaključci na kojima je drugostepeni sud zasnovao svoju odluku, a koje je prihvatio i Vrhovni sud Srbije. Tako se, između ostalog, navodi da ''drugostepeni sud zaključuje potpuno pogrešno i suprotno bilo kom izvedenom dokazu'', da je zaključak Okružnog suda ''sasvim proizvoljan'', da je Okružni sud ''kao po nekom pravilu i u ovom predmetu kao i drugim, svoj stav o zahtevu tužilje oslonio na stav Vrhovnog suda''. Pored toga, postavljaju se određena pitanja u vezi činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku.

Imajući u vidu navedene odredbe Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud ocenjuje da se izneti razlozi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da osporenim presudama podnosiocima ustavne žalbe nije moglo biti povređeno pravo na rad iz člana 60. Ustava, imajući u vidu da se o njihovim pravima iz radnog odnosa u konkretnom slučaju nije ni odlučivalo.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za tvrdnje o povredi prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti