Odbacivanje ustavne žalbe zbog neovlašćenosti akta i nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva i navodnog nečinjenja suda. Obaveštenje nije pojedinačni akt protiv kog se može izjaviti žalba, a podnosilac je imao drugo pravno sredstvo na raspolaganju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Jelića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorana Jelića izjavljena protiv akta Republičkog javnog tužilaštva broj GT-1-244/10 od 29. aprila 2010. godine i radnje nečinjenja Opštinskog suda u Nišu da dostavi spise predmeta P. 647/09 Republičkom javnom tužilaštvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Jelić iz Niša je izjavio 5. juna 2010. godine ustavnu žalbu Ustavnom sudu protiv akta Republičkog javnog tužilaštva GT-1-244/10 od 29. aprila 2010. godine i radnje nečinjenja Opštinskog suda u Nišu u predmetu P. 647/09 da dostavi spise predmeta Republičkom javnom tužilaštvu, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se njome osporava pojedinačni akt kojom je odlučivano o pravima i obavezama, odnosno radnja koja se odnosi na prava i obaveze podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede neko njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu.

Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podnigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, 15. januara 2010. godine podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4496/09 od 25. novembra 2009. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P. 647/09 od 14. jula 2009. godine.

Takođe je utvrđeno da je podnosilac Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti podneo 31. marta 2010. godine, nakon čega je obavešten aktom GT-1-244/10 od 29. aprila 2010. godine da povodom njegovog predloga nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih osporenih presuda, jer je rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao. Naime, uvidom u spise predmeta Republičko javno tužilaštvo je utvrdilo da je odluka doneta u drugom stepenu, protiv koje nije izjavljena revizija, dostavljena stranci, ovde podnosiocu ustavne žalbe najkasnije 23. decembra 2009. godine, te da je rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao 23. marta 2010. godine. Takođe, Republičko javno tužilaštvo je osporenim aktom obavestilo podnosioca ustavne žalbe da su sudski spisi dostavljeni Tužilaštvu na uvid i razmatranje 28. aprila 2010. godine, dakle, po isteku roka za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktom Republičkog javnog tužioca nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već da je istim aktom podnosilac samo obavešten da je rok za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao i da nema uslova za podizanje zahteva. Po oceni Ustavnog suda, osporeni dopis Republičkog javnog tužioca ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, jer nije akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pa mu samim tim osporenim aktom ne mogu biti povređena Ustavom garantovana prava i slobode, te je stoga utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba nedopuštena.

U pogledu osporene radnje nečinjenja Opštinskog suda u Nišu da dostavi spise predmeta P. 647/09 Republičkom javnom tužilaštvu, Ustavni sud je u sprovedenom postupku, krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje označene povrede prava zajemčene Ustavom. Ovo iz razloga što je podnosilac ustavne žalbe, nezavisno od toga što je spis Opštinskog suda u Nišu dostavljen Republičkom javnom tužiocu po isteku roka u kome navedeni državni organ može da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, imao mogućnost da, saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca GT-1-244/10 od 29. aprila 2010. godine, sam izjavi ovaj vanredni pravni lek i na taj način zaštiti svoja eventualno povređena ili uskraćena prava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neovlašćenosti akta i nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti