Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu zbog neisplate penzije od strane Republičkog fonda za PIO. Podnosilac nije iscrpeo raspoloživa pravna sredstva, jer pre obraćanja Ustavnom sudu nije pokrenuo postupak pred nadležnim redovnim sudom radi ostvarivanja svog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2720/2009
09.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Hasana Tafiljaja iz Istoka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Hasana Tafiljaja izjavljena protiv “pojedinačnih radnji odnosno neradnji” Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Hasan Tafiljaj iz Istoka je, preko advokata Momčila Kijanovića iz Beograda, bez priloženog punomoćja, 25. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv “pojedinačnih radnji odnosno neradnji” Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu, bez navođenja Ustavom zajemčenog prava ili sloboda koje su mu povređene.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je podnosiocu rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Beograd broj D-352089 od 18. juna 1992. godine priznato pravo na starosnu penziju počev od 9. juna 1992. godine, koju je redovno primao do 1999. godine; da mu je nakon 1999. godine Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, obustavio isplatu penzije iz razloga što se preselio na Kosovo i Metohiju; da se 6. novembra 2008. godine obratio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu sa zahtevom da mu se nastavi isplata penzije, a kako nije postupljeno po navedenom zahtevu, podneo je i drugi zahtev za isplatu penzije 5. februara 2009. godine, ali do dana podnošenja ustavne žalbe Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nije nastavio sa isplatom starosne penzije, te je dužan da mu isplati sve zaostale penzije i da nastavi sa redovnom isplatom budućih penzija.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva propisana zakonom kojim se uređuje postupak koji je prethodio postupku pred Ustavnim sudom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac pre obraćanja ovom sudu nije pokušao da zaštitu svojih prava ostvari u redovnom sudskom postupku. Naime, podnosilac ustavne žalbe je saglasno važećim propisima, imao mogućnost da u postupku pred nadležnim redovnim sudom zahteva isplatu dugovanih mesečnih iznosa penzije, kao i da osporava obustavu isplate. Stoga je Ustavni sud ocenio da podnosilac pre izjavljivanja ustavne žalbe nije iscrpeo pravna sredstva za zaštitu svojih prava, te je iz tih razloga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije dostavljao podnosiocu ustavnu žalbu na uređenje, iako ona ne sadrži sve elemente propisane odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu, niti je uz nju priloženo specijalno punomoćje kojim se advokat ovlašćuje da u ime podnosioca izjavi ustavnu žalbu u smislu člana 83. stav 2. Zakona.

4. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 2051/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava pred nadležnim sudom
• Už 1613/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 1809/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 1296/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 1516/2010: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog nepostupanja organa
• Už 486/2009: Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju
• Už 5117/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava