Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Žalba se odnosila na odbijanje optužnog predloga oštećenog kao tužioca. Sud je utvrdio da oštećeni nema Ustavom garantovano pravo na krivično gonjenje trećeg lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Momira Trkulje iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Momira Trkulje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1413/10 od 20. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momir Trkulja iz Kule podneo je Ustavnom sudu 7. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1413/10 od 20. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje ukazuje zajemčeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.

3. Podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1413/10 od 20. aprila 2010. godine. Navedenim rešenjem je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 17770/10 od 22. februara 2010. godine, kojim je odbijen optužni predlog oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet protiv okrivljenog T. B. zbog krivičnog dela davanja lažnog iskaza iz člana 335. stav 2. Krivičnog Zakonika (''Službeni glasnik RS'', br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se u krivičnom postupku, prema stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje pre svega garantuje okrivljenom, odnosno optuženom licu. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), tim zakonikom utvrđena su pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je odbijen njegov optužni predlog za pokretanje postupka protiv okrivljenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo u Rešenju Už-297/2007 od 22. decembra 2009. godine. Takođe, isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi donetoj u predmetu Krzak protiv Poljske, broj 51515/99 st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je zaključio da je ratione materiae inkopatibilna sa odredbama Konvencije.

5. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju ne navodi ustavnopravne razloge za povredu prava za pravično suđenje, već ističe samo svoj interes da lice protiv koga se vodi krivični postupak bude osuđeno, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena. Kako podnosilac povredu prava iz člana 58. Ustava, u suštini, zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu ustavnih prava.

Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti