Odbačena ustavna žalba protiv rešenja o odbijanju ukidanja privremene mere

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg trgovinskog suda kojim je potvrđena odluka o neosnovanosti predloga za ukidanje privremene mere. Sud je ocenio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava zakonitost sudske odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Dragojlovića i Predraga Stevića, obojice iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dejana Dragojlovića i Predraga Stevića izjavljena protiv rešenja Višeg Trgovinskog suda Iž. 2238/09 od 26. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Dragojlović i Predrag Stević, obojica iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 28. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg Trgovinskog suda Iž. 2238/09 od 26. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava. Podnosioci ustavne žalbe su se istovremeno pozvali i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Ustavni sud ukazuje na to da zaštitu prava garantovanog označenom odredbom Konvencije pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

3. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

4. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu I. 1390/07 od 21. maja 2007. godine određena je privremena mera i zabranjeno je izvršnim dužnicima Dejanu Dragojloviću, kao osnivaču izvršnog poverioca prvog reda preduzeća Certus d.o.o. Beograd, i Predragu Steviću, kao direktoru izvršnog poverioca prvog reda, ovde podnosiocima ustavne žalbe, da preduzimaju bilo koje pravne radnje do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka radi utvrđenja ništavosti Ugovora o prenosu osnivačkih prava i Odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta Preduzeća Certus d.o.o. Beograd.

Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu I. 1390/07 od 14. jula 2009. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog dužnika prvog reda Dejana Dragojlovića od 6. maja 2009. godine da sud obustavi postupak po rešenju I. 1390/07 od 21. maja 2007. godine i ukine sprovedene radnje. Osporenim rešenjem Višeg Trgovinskog suda odbijena je kao neosnovana žalba izvršnih dužnika i potvrđeno je prvostepeno rešenje. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da su izvršni poverioci pokrenuli parnicu koja se vodi u predmetu P. 8351/08 protiv izvršnih dužnika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi utvrđenja ništavosti Ugovora o prenosu osnivačkih prava i Odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta Preduzeća Certus d.o.o. Beograd i da ta parnica još uvek teče, te da žalbeni navodi nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost prvostepenog rešenja.

5. Ustavni sud najpre ukazuje na to da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi isključivo ocenjuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskrađivanje Ustavom zajemčenih prava ili sloboda. Stoga se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se isticanje povreda učinjenih u aktima čije je donošenje prethodilo podnošenju ustavne žalbe i koji se ustavnom žalbom osporavaju dovesti u neposrednu i direktnu vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenih prava. Iz tih razloga Ustavni sud i u ovom predmetu ističe da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na redovne sudove koji su doneli osporene akte, još jednom ispita njihovu zakonitost, kao i da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se ukazuje na povredu ili uskraćivanje prava, već iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosioci, nezadovoljni pravnim stanovištem zauzetim u osporenom rešenju, još jednom osporavaju zakonitost navedenog rešenja. Ovakav zaključak Ustavni sud zasniva na samom obrazloženju ustavne žalbe koje predstavlja zapravo interpetaciju činjeničnog stanja u izvršnom postupku, kao i na navodima ustavne žalbe kojima se ističe da „sud pogrešno priznaje pravno dejstvo izvršnom poveriocu prvog reda koji kao pravno lice radnje preduzima preko neovlašćenih lica – punomoćnika koji ovlašćenja baziraju na punomoćju izdatom od neovlašćenog lica Save Terzića, kome su sva svojstva u preduzeću Certus d. o.o. Beograd prestala 8. maja 2007. godine“, da je „razlog koji je pružio kao dokaz navodne verovatnoće potraživanja izvršnih poverilaca bila tvrdnja Save Terzića da nikad nije zaključio ugovor o prenosu osnivačkih prava u preduzeće Certus d.o.o. Beograd sa Dejanom Dragojlovićem, odnosno da je on navedeni ugovor falsifikovao“, da je „svrha ovakve lažne i apsurdne oputužbe od početka bila samo omogućavanje otimanja privrednog društva Certus d.o.o. Beograd,“ da „sama sadržina određene privremene mere govori o najgrubljem i protivpravnom zadiranju suda u Ustavom garantova prava....“. Na osnovu navedenog, a imajući u vidu da izneti navodi i razlozi zapravo predstavljaju ponavljanje razloga iznetih u žalbi izjavljenoj protiv rešenja o privremenoj meri, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka. Stoga je Ustavni sud, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba protiv rešenja o odbijanju ukidanja privremene mere

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti