Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko osam godina. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladice Živkovića iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vladice Živkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 11844/10 (ranije pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1346/03) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2 . Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. sproveo u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladica Živković iz Beograda je 26. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u pr edmetu I. 1346/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da izvršni postupak, u kome je rešenje o izvršenju, na njegov predlog, kao poverioca, doneto 30. septembra 2003. godine, još uvek nije okončan ni posle više od šest godina . Ističe da je sud doneo više zaključaka radi popisa i procene pokretnih stvari na kojima je određeno izvršenje, ali da izlaskom na lice mesta izvršenje nije sprovedeno zbog odsutnosti dužnika, iako sud raspolaže zakonskom mogućnošću da izvršne radnje sprovede i bez prisustva dužnika. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi da mu je povređeno "pravo na pravično suđenje, i to da se stvar reši u razumnom roku" u predmetu I. 11844/10 koji je pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu još u toku, te da Ustavni sud naloži da se "što hitnije sprovede određeno izvršenje." Podnosilac naknadu štete nije tražio.

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe zaključio da podnosilac u suštini ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I. 11844/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu (ranije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1346/03) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao poverilac , podneo je 26. septembra 200 3. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S.B, na osnovu izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7816/01 od 14. februara 200 3. godine i rešenja o ispravci te presude P. 7816/01 od 20. maja 2003. godine, radi naplate dosuđenih novčanih iznosa , popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika .

Četvrti o pštinski sud u Beogradu je doneo rešenje I. 1346/03 od 30. septembra 2003. godine kojim je određeno predloženo izvršenje.Ovo rešenje je dostavljeno izvršnom dužniku preko KPD Sremska Mitrovica 12. oktobra 2003. godine.

Protiv navedenog rešenja punomoćnik izvršnog dužnika je izjavio prigovor 14. oktobra 2003. godine , ističući da nije bio upoznat sa parnicom i donetom presudom na osnovu izostanka, da dužnik nema pokretne i nepokretne imovine, uz predlog da se izvršni postupak obustavi.

Prvi zapisnik o popisu i proceni sastavljen je 8. septembra 2004. godine i konstatovano je da je popis stvari protekao bez uspeha jer izvršitelj nikoga nije zatekao od ukućana. Zaključkom od 8. septembra 2004. godine, koji je pribijen na vrata dužnikovog stana, sud je zakazao sprovođenje izvršenja radi popisa i procene dužnikovih stvari za 15. septembar 2004. godine

Podneskom od 14. septembra 2004. godine punomoćnik izvršnog dužnika je obavestio sud da se dužnik nalazi na izdržavanju kazne zatvora, neprekidno od 2. aprila 1998. godine i da nema svojih pokretnih stvari na adresi stanovanja svojih roditelja, te predložio odlaganje izvršenja zakazanog za 15. septembar 2004. godine.

U toku trajanja postupka, od strane suda doneto je još tri zaključka o zakazivanju sprovođenja izvršenja radi popisa i procene dužnikovih stvari (7. marta, 12. aprila i 26. juna 2006. godine), a 15. aprila i 9. oktobra 2008. godine, te 22. aprila i 6. maja 2009. godine, doneti su zaključci o zakazivanju sprovođenja izvršenja oduzimanjem stvari dužnika u prisustvu policije i bravara. Prema sudskim zapisnicima o popisu i proceni sastavljenim u dane zakazanog sprovođenja izvršenja, nijedan popis, odnosno oduzimanje stvari u stanu izvršnog dužnika nije imao uspeha (nije zatican niko od ukućana, dvorišna metalna kapija je bila zaključana - niko se nije javljao na interfon). Konstatovano je da dužnik nijednom nije bio prisutan, a ni treća lica - policija i bravar, iako je sud zaključcima od 9. oktobra 2008. godine i 22. aprila 2009. godine zakazao izvršenje uz njihovo prisustvo.

Na zapisniku o popisu i proceni od 5. novembra 2009. godine je konstatovano da na licu mesta niko nije zatečen, a obaveštenje suda od istog datuma, da se poziva dužnik da dođe u Četvrti opštinski sud i isplati dug, pribijeno je na unutrašnju stranu kapije.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 29. novembra 2010. godine doneo zaključak da se spisi predmeta iznesu veću toga suda radi odlučivanja o prigovoru dužnika.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 11844/2010 od 14. septembra 2011. godine odbio dužnikov prigovor kao neosnovan i potvrdio rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1346/2003 od 30. septembra 200 3. godine (u rešenju se potkrala očigledna greška u pogledu godine donošenja rešenja).

Dalje, u spisima predmeta, do odlučivanja o ustavnoj žalbi nema podataka o preduzimanju bilo koje aktivnosti od strane suda da bi se navedeni izvršni postupak okončao.

4. Odredbom Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a o prigovoru je dužan da odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2.); da i zvršnim radnjama u dužnikovom stanu kojima ne prisustvuje dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna građanina (član 45. stav 2.); da će, k ad izvršnu radnju treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a dužnik nije prisutan ili neće prostoriju da otvori, službeno lice otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 45. stav 3 .); da je službeno lice ovlašćeno da udalji lice koje ometa sprovođenje izvršenja, a po potrebi i da zatraži pomoć od nadležnog organa unutrašnjih poslova, kao i da je u slučaju nepostupanja organa unutrašnjih poslova po zahtevu suda za pružanje pomoći u sprovođenju izvršenja, sud dužan da odmah o tome obavesti nadležnog ministra unutrašnjih poslova, vladu ili nadležno skupštinsko telo (član 47. st. 1. i 2.); da odsustvo poverioca ili dužnika ne sprečava da se pristupi popisu (član 64. stav 4.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom (član 66. stav 1.); da se o popisu i proceni sastavlja zapisnik (član 75. stav 1.) .

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je : da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 26. septembra 200 3. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postuka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao šest godina i tri meseca, a do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje osam godina i pet meseci, te da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da, najpre, Četvrti opštinski sud u Beogradu, pa, po izvršenoj reorganizaciji pravosuđa, od 2010. godine, i Prvi osnovni sud u Beogradu nisu postupali efikasno, u skladu sa datim zakonskim ovlašćenjima, da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku i da bi se izvršni poverilac namirio u svom potraživanju. Naime, iako se izvršni postupak sprovodi i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, stoji da Četvrti opštinski sud u Beogradu nije dostavio prigovor dužnika veću toga suda radi odlučivanja, već je tek Prvi osnovni sud u Beogradu, posle skoro godinu od kada je predmet preuzet, doneo zaključak da se spisi dostave veću. U svakom slučaju, veće izvršnog suda koje inače ima obavezu da o prigovoru odluči u roku od 15 dana, odluku o prigovoru je donelo tek posle skoro osam godina od dana izjavljivanja prigovora. Iako je u ovom postupku bilo izvesno da je dužnik na izdržavanju kazne zatvora, sud nije preduzimao propisane mere za slučaj kada je dužnik odsutan ili kada izvršne radnje trebe sprovesti u prostorijama koje su zaključane, pa iz razloga nedelotvornosti i neaktivnosti suda ovaj izvršni postupak još uvek nije okončan, iako je od donošenja rešenja kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja proteklo više od osam godina.

Zbog toga , Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje nadležnih sudova u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju, uticalo na neopravdano dugo trajanje predmetnog izvršnog postupka i da je to osnovni razlog prekoračenja razumnog roka za sprovođenje izvršenja.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbi imao bitan značaj, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja visokog novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku, te da na njegovoj strani nije bilo doprinosa nerazumno dugom trajanju postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je najpre Četvrti opštinski sud u Beogradu, a od 2010. godine i Prvi osnovni sud u Beogradu, odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstato vane povrede Ustavom zajemčenog prava u tački 2. izreke tako što je naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 11844/2010 okončalo u što kraćem roku, a imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu štete.

7 . Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti