Odbijena ustavna žalba protiv prekršajne presude za carinski prekršaj i oduzimanje umetničkih dela

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv prekršajnih presuda. Utvrđeno je da su sudovi zakonito postupili kada su podnosioca oglasili krivim za carinski prekršaj, izrekli novčanu kaznu i imperativno propisanu zaštitnu meru oduzimanja predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2729/2012
05.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gaetan Alexandre Viktor a, državljanina Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gaetan Alexandre Viktor a izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Zaječaru Pr. 9504/11 od 10. januara 2012. godine i presude Višeg prekršajnog suda - Odeljenje u Nišu Prž. 4247/12 od 6. februara 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gaetan Alexandre Viktor, državljanin Sjedinjenih Američkih Država, preko punomoćnika Čedomira Backovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu , 2. aprila 2012. godine , ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede, kako je u ustavnoj žalbi označeno, prava iz člana 20. stav 2, čl. 32, 58, 170. i 171. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo: da je osporenim prekršajnim presudama oglašen krivim za carinski prekršaj neprijavljivanje robe na graničnom prelazu iz člana 63. Carinskog zakona, i da mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 376.640 dinara, kao i zaštitna mera oduzimanja 68 umetničkih slika i četiri skulpture velike vrednosti; da je činjenično stanje u osporenim prekršajnim presudama nesporno utvrđeno; da su sudovi materijalno pravo primenili "proizvoljno, diskriminatorski, arbitrerno i nepravično", te da je u toku postupka nesporno utvrđeno da je podnosilac postupao iz nehata, pa mu nije trebalo izreći meru oduzimanja predmeta carinskog prekršaja, zbog čega smatra da su mu povređena označena ustavna "prava". Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i podnosiocu dosudi iznos od 100.550 USD, kao i troškove ustavnosudskog postupka u iznosu od 75.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u presude donesene u osporenom prekršajnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Prekršajni sud u Zaječaru je 19. novembra 2011. godine doneo presudu Pr. 9077/11, kojom je podnosioca i D.S, takođe državljanina Sjedinjenih Američkih Država, oglasio krivim za carinski prekršaj neprijavljivanje robe na graničnom prelazu iz člana 63. Carinskog zakona, kažnjiv po članu 292. stav 1. tačka 3) ovog zakona, i izrekao im novčane kazne od po 376.640 dinara, kao i zaštitnu meru oduzimanja predmeta prekršaja (68 uramljenih i neuramljenih umetničkih slika raznih dimenzija i četiri skulpture, ukupne vrednosti 376.640 dinara).

Odlučujući o žalbi podnosioca, Viši prekršajni sud – Odeljenje u Nišu je presudom Prž. 29112/11 od 25. novembra 2011. godine ukinuo navedenu prvostepenu prekršajnu presudu i predmet vratio na ponovni postupak, uz nalog prvostepenom prekršajnom sudu šta je sve od dokaza potrebno pribaviti, kako bi se utvrdilo jesu li okrivljeni krivi za carinski prekršaj koji im je stavljen na teret.

Nakon ponovnog prekršajnog postupka, Prekršajni sud u Zaječaru je doneo osporenu presudu Pr. 9504/11 od 10. januara 2012. godine kojom je ponovo utvrdio krivicu okrivljenih i izrekao im novčane kazne u istom iznosu kao i prvom presudom i iste zaštitne mere. U obrazloženju ove presude detaljno su analizirani svi izvedeni dokazi (uključujući i dokaze koje je drugostepeni prekršajni sud naložio da se naknadno izvedu) i obrazloženi razlozi na kojima je sud zasnovao svoju odluku o krivici okrivljenih, izrečenoj novčanoj kazni i zaštitnoj meri. Pored ostalog, u obrazloženju presude je navedeno i da je okrivljenima izrečena novčana kazna u minimalno propisanom zakonskom iznosu, s obzirom na to je za ovaj prekršaj propisana novčana kazna u iznosu od jednostruke do četvorostruke vrednosti neprijavljene robe, kao i da je zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja izrečena, jer je je izricanje ove mere imperativno propisano uz izricanje novčane kazne, bez obzira čija su svojina predmeti carinskog prekršaja.

Osporenom drugostepenom presudom Prž. 4247/12 od 6. februara 2012. godine Viši prekršajn i sud - Odeljenje u Nišu je žalbu branioca okrivljenih odbio kao neosnovanu i prvostepenu prekršajnu presudu potvrdio. Drugostepeni prekršajni sud je u potpunosti prihvatio stavove i zaključke prvostepenog prekršajnog suda navodeći, pored ostalog: da je nesporno obaveza okrivljenih bila da prilikom ulaska u carinsko područje Republike Srbije prijave robu-umetnička dela , i to u pisanoj formi, te da je nesporno da to nisu učinili niti u pisanoj, niti u usmenoj formi; da je nesporno da okrivljeni nisu posedovali ATA karnet, kao međunarodni dokument propisan međunarodnom konvencijom , koji obavezno prati baš ovakvu vrstu robe koja je u tranzitu radi izlaganja na izložbama, što su okrivljeni i priznali u sprovedenom prekršajnom postupku, niti su podneli zahtev za sprovođenje tranzitnog postupka na osnovu domaće carinske isprave; da je podnosilac osoba koja je završila master studije prava, koj a ima međunarodno iskustvo u izlaganju umetničkih dela, pa mu je morala biti poznata carinska procedura prilikom tranzita umetničkih eksponata kroz druga carinska područja; da nema mesta ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma, s obzirom na činjenicu da je vrednost robe – predmeta carinskog prekršaja (100.550 USD) mnogo veća od vrednosti utvrđene u carinskom postupku (5000 USD), imajući u vidu da se visina novčane kazne određuje u odnosu na vrednost robe koja je predmet carinskog prekršaja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 63. stav 1. Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 18/10 i 111/12 ) propisano je da je lice koje unosi robu u carinsko područje dužno da robu prijavi i bez odlaganja preveze, putem, na način i u roku koji odredi carinski organ: 1) do carinarnice ili drugog mesta koje je odobrio carinski organ, ili 2) u slobodnu zonu, ako se roba unosi u slobodnu zonu neposredno: - plovnim ili vazdušnim putem, - kopnom bez prolaska kroz neki drugi deo carinskog područja, ako se slobodna zona graniči s kopnenom granicom između Republike Srbije i treće države.

Odredbom člana 292. stav 1. tačka 3) ovog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, kazniti lice, ako ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu.

Član 298. Zakona, pored ostalog, propisuje: da će se roba koja je predmet prekršaja iz čl. 292. i 293. ovog zakona, oduzeti, kao i da će se, pored robe koja je predmet prekršaja oduzeti prenosno sredstvo upotrebljeno za smeštaj robe koja je predmet prekršaja (kontejner, pakovanje ili drugi predmeti) (stav 1.); da će se r oba iz stava 1. ovog člana oduzeti iako nije svojina učinioca prekršaja (stav 2.) .

Odredbe člana 19. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 116/08 i 111/09 ), pored ostalog, predviđaju: da je kriv učinilac koji je u vreme kada je učinio prekršaj postupao sa umišljajem ili iz nehata (stav 1.); da je z a prekršajnu krivicu dovoljan nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem (stav 2.) .

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalb e sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su osporeni pojedinačni akti doneti od strane zakonom ustanovljenih sudova, koji su u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom odlučili primenom merodavnih odredaba Zakona o prekršajima i Carinskog zakona. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

Ustavni sud ukazuje da, i pored toga što u nadležnost Ustavnog suda ne spada ocena utvrđenog činjeničnog stanja, ne može da ne konstatuje da ni podnosilac ustavne žalbe ne spori činjenično stanje utvrđeno u prekršajnom postupku, odnosno činjenicu da prilikom ulaska u carinsko područje Republike Srbije nije prijavio umetnička dela koja je prevozio, kao robu u tranzitu, radi izlaganja na zakazanoj izložbi u Rumuniji, kao ni činjenicu da uz robu nije posedovao nijedan carinski validan dokument o poreklu i nameni umetničkih slika i skulptura, a posebo ne ATA karnet, kao međunarodni dokument predviđen međunarodnim propisima kao obavezan u takvim slučajevima. Ovaj dokument je tek naknadno pribavljen, u toku ponovno vođenog prekršajnog postupka. Kako podnosilac nije postupio u skladu sa obavezom iz člana 63. stav 1. Carinskog zakona, pri tako nesporno utvrđenim činjenicama, prekršajni sud je radnje podnosioca podveo pod carinski prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3) ovog zakona, imajući u vidu odredbe člana 19. st. 1. i 2. Zakona o prekršajima i, na osnovu odredbe člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, podnosiocu izrekao najmanju propisanu novčanu kaznu u jednostrukom iznosu vrednosti robe koja je predmet carinskog prekršaja. Postupajući po imperativnim odredbama člana 298. st. 1. i 2. ovog zakona, prekršajni sud je izrekao i zaštitnu meru oduzimanja predmeta prekršaja. Pri tome, nije zanemarljiva ni činjenica da je novačan a kazna izrečena u iznosu dinarske protivvrednosti iznosa od 5 .000 USD, kao vrednosti utvrđene u carinskom postupku, dok je stvarna vrednost robe koja je predmet carinskog prekršaja dinarska protivvrednost iznosa od 100.550 USD, što znači da je i izrečena novčana kazna dvadeset puta manja od kazne koja bi bila izrečena da je, pre njenog izricanja, utvrđena stvarna vrednost carinske robe.

Prilikom odlučivanja, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da je predmetni prekršajni postupak dva puta vođen, da je prvostepeni prekršajni sud naknadno izveo i dokaze čije izvođenje je naložio drugostepeni prekršajni sud, otklonivši time propuste do kojih je došlo u prvobitno vođenom prekršajnom postupku, da ni podnosilac ne spori utvrđeno činjenično stanje, da je sud analizirao svaki izvedeni dokaz, ocenio ga i dao detaljne razloge za stanovište da je podnosilac izvršio carinski prekršaj za koji je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv njega, kao i da su u osporenim prekršajnim presudama sudovi detaljno obrazložili primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Izneti stavovi i razlozi za donošenje osporenih odluka, po mišljenju Ustavnog suda, imaju pravno utemeljenje i nisu posledica proizvoljnog tumačenja ili arbitrerne primene merodavnog materijalnog i procesnog prava.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, presude koje su osporene ustavnom žalbom, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da su prekršajni sudovi postupali u skladu sa odredbama Carinskog zakona i Zakona o prekršajima, kada su utvrdili krivicu podnosioca kao okrivljenog za carinski prekršaj za koji je prekršajni postupak pokrenut, izrekli mu minimalno propisana novčanu kaznu, kao i obaveznu zaštitnu meru oduzimanja predmeta carinskog prekršaja.

Osporene presude su, po mišljenju Ustavnog suda, upravo rezultat brižljivog razmatranja svih do tada poznatih činjenica i okolnosti izvršenja predmetnog carinskog prekršaja i zaključivanja prekršajnog suda u pogledu krivice podnosioca i postojanja opravdanih razloga da mu se izrekne novčana kazna i obavezna zaštitna mera, pa se navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu smatrati osnovanim.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Kako se tvrdnj e o povredi prava na pravično suđenje zapravo odnose i na zajemčeno pravo na imovinu, a izricanje zakonom propisanih prekršajnih sankcija u zakonito sprovedenom postupku ne može dovesti u vezu sa povredom prava iz člana 58. Ustava, to Ustavni sud nalazi da je ustavna žalba i u ovom delu neosnovana.

Konačno, Ustavni sud se nije ni upuštao u ispitivanje navoda podnosioca o povredi načela zabrane smanjenja dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava, jer se načelo iz člana 20. stav 2. Ustava ne može dovesti u vezu sa osporenim presudama, a takođe Ustavni sud napominje da se u ustavnoj žalbi očigledno omaškom označava povreda "prava" iz čl. 170. i 171. Ustava, a kojim odredbama je ustanovljeno pravo građana na podnošenje ustavne žalbe, odnosno obaveza poštovanja i izvršavanja odluka Ustavnog. suda.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu u celosti odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijena ustavna žalba protiv prekršajne presude za carinski prekršaj i oduzimanje umetničkih dela

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti