Ustavni sud odbio žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Utvrđeno je da je podnosilac značajno doprineo dužini postupka svojim nedolascima, dok je sud preduzimao sve neophodne mere za efikasno vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Pavlovića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nikole Pavlovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 615/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Pavlović iz Kraljeva je, 11. januara 2012. godine , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kraljevu K. 615/10 od 1. juna 2011. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4217/11 od 8. novembra 2011. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije. Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se pravo iz člana 6. navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije , to Ustavni sud postojanje povred e ov og prava ceni u odnosu na odredbe Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da se pred Osnovnim sudom u Kraljevu protiv njega vodio krivični postupak koji je pravnosnažno okonačan nakon sedam godina, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da su „svedoci optužbe saslušani zamolnim putem, a ne na glavnom pretresu“, na koji način mu je onemogućeno da ispituje svedoke optužbe i da se „iskazi istih radi utvrđivanja pravilnog i potpunog činjeničnog stanja suoče“, iz čega zaključuje da mu je povređeno posebno pravo okrivljenog iz člana 33. stav 5. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata i radnji državnih organa ili organizacija kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu odgovora na ustavnu žalbu i izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu K. 615/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Kraljevu koji je pravnosnažno okončan.

Prvobitno su se protiv podnosioca ustavne žalbe pred ranije Opštinskim sudom u Kraljevu vodila dva istražna postupka, i to u predmetu Ki. 288/04 (u kome je podnosilac bio jedini osumnjičeni) i u predmetu Ki. 292/04 (u kome su pored podnosioca ustavne žalbe bila još dva osumnjičena lica).

Postupak je u oba navedena predmeta pokrenut 17. maja 2005. godine kada je istražni sudija u predmetima Ki. 288/04 i Ki. 292/04 doneo rešenje da se protiv podnosioca ustavne žalbe (a u predmetu Ki. 292/04 i druga dva lica) sprovede istraga.

Tokom trajanja istražnog postupka u oba predmeta obavljeno je finansijsko veštačenje i ispitivani su svedoci, neki i zamolnim putem, jer nisu imali prebivalište na teritoriji za koju je bio nadležan Opštinski sud u Kraljevu.

Nakon sprovedene istrage u predmetu Ki. 288/04 Opštinsko javno tužilaštvo u Kraljevu je 1. marta 2007. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu Kt. 471/04 zbog jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Predmet je u Opštinskom sudu u Kraljevu zaveden pod brojem K. 166/07.

Nakon sprovedene istrage u predmetu Ki. 292/04 Opštinsko javno tužilaštvo u Kraljevu je protiv jednog osumnjičenog odustalo od daljeg krivičnog gonjenja (i u odnosu na njega je istraga obustavljena), dok je 6. marta 2007. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica podiglo optužnicu Kt. 511/04. Podnosiocu ustavne žalbe je optužnicom stavljeno na teret jedno produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja i jedno produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave. Predmet je u Opštinskom sudu u Kraljevu zaveden pod brojem K. 177/07.

Krivični postupci u predmetima Opštinskog suda u Kraljevu K. 166/07 i K. 177/07 su nakon podizanja optužnica spojeni radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne presude.

Do donošenja prvostepene presude 1. juna 2011. godine, sud je redovno zakazivao glavni pretres, koji nije redovno i održavan u svakom zakazanom terminu. Glavni pretres zakazan je 24 puta, a održan je sedam puta. Glavni pretres nije održan 17 puta , i to: osam puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe koji je pozive uredno primao (4. februara i 22. juna 2008. godine; 26. marta 2009. godine; 26. januara, 24. avgusta i 21. decembra 2010. godine; 24. februara i 15. aprila 2011. godine), zbog čega je nadležni sud donosio naredbe da se podnosilac prinudno dovede; jedanput na zahtev drugookrivljenog radi pripreme odbrane i četiri puta zbog njegovog nedolaska, pri čemu je sud donosio naredbe o prinudnom dovođenju kada su za to bili ispunjeni zakonom propisani uslovi; tri puta zbog nedolaska svedoka, odnosno veštaka kojima je sud izrekao novčane kazne; jedanput zbog spečenosti postupajućeg sudije.

Na glavnom pretresu koji je održan 24. marta 2010. godine javni tužilac i okrivljeni su se saglasili da se ne izvode dokazi ponovnim ispitivanjem ranije ispitanih svedoka, već da se njihovi iskazi pročitaju. Rešenjem vanpretresnog veća Osnovnog suda u Kraljevu Kv. 156/10 od 21. aprila 2010. godine dozvoljeno je izvođenje dokaza čitanjem zapisnika o ispitivanju ranije ispitanih svedoka.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Kraljevu K. 615/10 od 1. juna 2011. godine, okrivljeni Nikola Pavlović, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen je krivim za jedno produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika (koje se sastojalo iz šest radnji izvršenja) i za jedno prouženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika (koje se sastojalo iz tri radnje izvršenja) i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Istom presudom oglašen je krivim i drugookrivljeni zbog jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, rešavajući o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, 8. novembra 2011. godine doneo osporenu presudu Kž1. 4217/11 kojom je odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. st. 5. i 6.).

Odredbama člana 309. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), koji je važio u vreme donošenja osporenih presuda, bilo je, pored ostalog, propisano: da glavni pretres koji je odložen, a održava se pred drugim predsednikom veća, mora početi iznova i svi dokazi se moraju ponovo izvesti (stav 3.); da izuzetno od stava 3. ovog člana, predsednik veća može, po uzimanju izjava od stranaka, zahtevati od veća iz člana 24. stav 6. ovog zakonika da odluči da se određeni dokazi ne izvode ponovo (stav 4.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak u odnosu na podnosioca započeo 17. maja 2005. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Kraljevu Ki. 288/04 i Ki. 292/04, a da je pravnosnažno okončan 8. novembra 2011. godine, donošenjem presude Apelacioni sud u Kragujevcu Kž1. 4217/11, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao šest godina i nepunih šest meseci. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe zbog jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja koje se sastojalo iz šest radnji izvršenja i jednog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave koje se sastojalo iz tri radnje izvršenja, kao i protiv još jednog lica zbog krivičnog dela lica zloupotreba službenog položaja (a do podizanja optužnice protiv dva lica). Ustavni sud je dalje utvrdio da je sud do donošenja prvostepene presude spojio dva krivična postupka u jedan, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne presude, upravo iz razloga celishodnosti i ekonomičnosti. Takođe, Ustavni su je utvrdio i da je sud glavni pretres redovno zakazivao, ali da isti nije bio redovno održavan, i to osam puta upravo zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, četiri puta zbog nedolaska drugookrivljenog i tri puta zbog nedolaska svedoka, odnosno veštaka. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je postupajući sud, kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenih, izdavao naredbe o njihovom prinudnom dovođenju, a svedoke je novčano kažnjavao, svaki put kada su za to bili ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Navedene činjenice su, po oceni Ustavnog suda , takve prirode da, s jedne strane, nesporno ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka, a da je, sa druge strane, nadležni sud preduzimao sve neopho dne mere kako bi krivični postupak okončao u primerenom roku.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da glavni pretres najčešće nije održan upravo zbog nedolaska uredno obaveštenog podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud vodio postupak protiv tri, a posle podignute optužnice protiv dva okrivljena lica zbog više radnji izvršenja dva krivična dela, da su dva postupka spojena u jedan, te dinamiku zakazivanja i vođenja pretresa od strane prvostepenog suda, po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud u Kraljevu je preduzeo sve neophodne zakonom propisane mere kako bi postupak okončao u primerenom roku, posebno imajući u vidu i činjenicu da je više puta donosio naredbe o prinudnom dovođenju kako podnosioca ustavne žalbe, tako i saokrivljenog lica i da je uredno pozvane svedoke koji na glavni pretres nisu pristupili novčano kažnjavao.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da u krivičnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 615/10 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao i prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 5. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije naveo ustavnopravno prihvatljive razloge, niti pružio dokaze koji bi ukazivali na to da mu osporenim presudama povređeno označeno ustavno pravo. Naime, povredu označenog Ustavom zajemčenog prava podnosilac ustavne žalbe zasniva na tvrdnji da su „svedoci optužbe saslušani zamolnim putem, a ne na glavnom pretresu“, te da mu je onemogućeno da ispituje svedoke optužbe. Imajući u vidu da je Ustavni sud u sprovedenom postupku utvrdio da su iskazi ranije ispitanih svedoka pročitani na osnovu rešenja Osnovnog suda u Kraljevu Kv. 156/10 od 21. aprila 2010. godine, koje je doneto nakon što su se stranke, dakle i podnosilac ustavne žalbe sa tim saglasili na glavnom pretresu, Sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavni sud odbio žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti