Odluka Ustavnog suda o nadležnosti suda u izvršnom postupku javnog izvršitelja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sud je pogrešno odbio prigovor za ubrzanje postupka, smatrajući da nije nadležan za izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj. Sud je ponovio stav da je ta faza deo sudskog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletnih I . B . i T . B, obe iz Čačka , čiji je zakonski zastupnik majka J. B . i z Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba maloletnih I. B . i T . B . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine povređeno pravo podnositelj i ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljki ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletne I. B . i T . B, obe iz Čačka, čiji je zakonski zastupnik majka J. B . iz Čačka , podnele su Ustavnom sudu, 1 0. marta 2022. godine, preko punomoćnika K . D. J , advokata iz Čačka , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje, a kojim je odbijen prigovor podnositeljki ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1112/18 , sa obrazloženjem da Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije propisano postupanje suda kada se radi o predmetima izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj, zbog čega sud u takvim predmetima ne može utvrđivati povredu prava na suđenje u razumnom roku, pre svega iz razloga što nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadležno ministarstvo.

Podnositeljke ustavne žalbe su predl ožile Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drug ostepeno rešenje. Tražile su naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine potvrdio rešenje Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine, a kojim je odbijen prigovor podnositeljki ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1112/18, sa obrazloženjem da Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije propisano postupanje suda kada se radi o predmetima izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj, zbog čega sud u takvim predmetima ne može utvrđivati povredu prava na suđenje u razumnom roku, pre svega iz razloga što nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, zatim, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje, a kojim je odbijen prigovor podnositeljki ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije propisano postupanje suda kada se radi o predmetima izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj, zbog čega sud u takvim predmetima ne može utvrđivati povredu prava na suđenje u razumnom roku, pre svega iz razloga što nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud najpre ukazuje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje), koji se primenjuje u konkretnom izvršnom postupku, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka neosnovan , jer Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije propisano postupanje suda kada se radi o predmetima izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj, zbog čega sud u takvim predmetima ne može utvrđivati povredu prava na suđenje u razumnom roku, pre svega iz razloga što nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljki podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da im Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njihovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.