Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer je deo koji se odnosi na meritorne presude neblagovremen, a deo koji se odnosi na odluke o vanrednim pravnim lekovima nedopušten, s obzirom da se radi o aktima procesne prirode.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Dinića iz sela Glavica, opština Paraćin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vojislava Dinića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu K. 346/06 od 30. oktobra 2006. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 118/07 do 8. februara 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kzp. 620/09 od 27. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Dinić iz sela Glavica, opština Paraćin, je 26. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog ''uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 170. Ustava)''.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Iz navedenih odredaba proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. Iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Paraćinu K. 346/06 od 30. oktobra 2006. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela uvrede, da je osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Jagodini Kž. 118/07 od 8. februara 2007. godine odbijena kao neosnovana njegova žalba i potvrđena prvostepena presuda, da je rešenjem Okružnog suda u Jagodini Kž. 868/09 za koje rešenje podnosilac nije označio datum njegovog donošenja, odbijena njegova žalba izjavljena protiv rešenja kojim je kao nedozvoljen odbačen predlog za ponavljanje krivičnog postupka, a da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kzp. 620/09 od 27. oktobra 2009. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Opštinskog suda u Paraćinu K. 346/06 od 30. oktobra 2006. godine.

4. Kako osporenim rešenjima Okružnog suda u Jagodini Kž. 868/09 i Vrhovnog suda Srbije Kzp. 620/09 nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni Zakonikom o krivičnom postupku propisani procesni uslovi za dozvoljenost izjavljenih vanrednih pravnih sredstava, to je Ustavni sud ocenio da navedeni osporeni akti, zbog svog procesnog karaktera, ne predstavljaju pojedinačne akte iz člana 170. Ustava, odnosno člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavka za vođenje postupka.

5. U pogledu dopuštenosti i blagovremenosti ustavne žalbe u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Paraćinu K. 346/06 od 30. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 118/07 od 8. februara 2007. godine Ustavni sud je utvrdio da je postupak meritornog odlučivanja u ovoj krivičnopravnoj stvari okončan donošenjem pravnosnažne presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 118/07, te se stoga dopuštenost i blagovremenost ustavne žalbe u ovom delu imaju ceniti u skladu sa odredbama člana 84. stav 1. i člana 113. stav 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), s tim što se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Zakona sledi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet nakon stupanja na snagu Ustava, dakle nakon 8. novembra 2006. godine, pri čemu, ukoliko je osporeni akt donet u periodu od stupanja na snagu Ustava do stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, rok za izjavljivanje ustavne žalbe je 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona. Kako je osporena prvostepena presuda doneta pre stupanja na snagu Ustava, a osporena drugostepena presuda u vremenu između stupanja na snagu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, to je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba koja je podneta 26. decembra 2009. godine neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 113. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti