Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je trajao šest godina. Sud je ocenio da, uprkos trajanju, pravo nije povređeno zbog malog značaja spora i doprinosa podnositeljke.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2732/2016
12.10.2017.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodanke Ostojić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 2017. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slobodanke Ostojić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Sekretarijatom za finansije grada Beograda – Uprava javnih prihoda – Odeljenje javnih prihoda za područje gradske opštine Čukarica u predmetu broj I-02-434-1F/4076/2009-011, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. Slobodanka Ostojić iz Beograda je , 4. aprila 2016. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 1187/14 od 3. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je povreda prava na pravično suđenje vezana za propuštanje organa uprave da sprovede ispitni postupak u skladu sa odredbom člana 133. Zakona o opštem upravnom postupku, te za propuštanje Upravnog suda da održi javnu raspravu. Podnositeljka ustavne žalbe nije sporila da ima istaknutu tablu na vratima stana, na poštanskom sandučetu i na fasadi zgrade u kojoj stanuje, ali smatra da nije obveznik lokalne komunalne takse.
U ustavnoj žalbi je, takođe, navedeno da je podnositeljki povređeno pravo na jednaku zaštitu prava time što je, u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Upravni sud presudom U. 8357/12 od 3. oktobra 2013. godine uvažio tužbu i poništio pobijano rešenje, zbog toga što tužilji nije omogućeno učešće u postupku pre donošenja rešenja.
Podnositeljka ustavne žalbe ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku, ističući da je upravni postupak u kome je odlučivano o njenoj obavezi plaćanja komunalne takse trajao šest godina i tri meseca.
Ustavnom žalbom se traži od Ustavnog suda da utvrdi povredu označenih prava, poništi osporenu presudu Upravnog suda i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Rešenjem Sekretarijata za finansije grada Beograda – Uprava javnih prihoda – Odeljenje javnih prihoda za područje gradske opštine Čukarica broj I-02-434-1F/4076/2009-011 od 15. oktobra 2009. godine utvrđena je podnositeljki ustavne žalbe komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2009. godinu u ukupnom iznosu od 11.952,00 dinara.
Protiv navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu. Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 4340-52/2010-20 od 19. maja odbijena je žalba podnositeljke kao neosnovana, ali je Upravni sud presudom U. 24453/10 od 22. marta 2012. godine uvažio njenu tužbu podnetu 12. jula 2010. godine i poništio pobijano rešenje, sa obrazloženjem da poreska uprava nije bila nadležna da odlučuje o žalbi u ovoj upravnoj stvari.
U ponovnom postupku, rešenjem Gradskog veća grada Beograda broj 434-2127/12-GV od 30. maja 2012. godine odbijena je žalba podnositeljke kao neosnovana, ali je Upravni sud presudom U. 8357 /12 od 3. oktobra 2013. godine uvažio njenu tužbu podnetu 26. juna 2012. godine i poništio pobijano rešenje.
Drugostepeni organ je, u izvršenju navedene presude doneo rešenje broj 434-1080/13-GV od 9. decembra 2013. godine, kojim je ponovo odbio žalbu podnositeljke ustavne žalbe.
Osporenom presudom Upravnog suda U. 1187/14 od 3. marta 2016 . godine odbijena je kao neosnovana tužba podneta 23. januara 2014. godine, kojom je podnositeljka pobijala zakonitost navedenog konačnog rešenja. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude, pozivajući se na odredbe materijalnog prava čiju je sadržinu naveo, ocenio da pobijanim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnositeljke, jer činjenice utvrđene u upravnom postupku, koje u tužbi nisu osporene, upućuju na zaključak da je podnositeljki pravilno utvrđena lokalna komunalna taksa za isticanje firme.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).
Za odlučivanje Ustavnog suda o povredi označenog ustavnog prava od značaja su i sledeće odredbe zakona:
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno, ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa (član 131. stav 1. tačka 2)); da se poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrđivanja odlučnih činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogućnosti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese (član 132. stav 1.).
Odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 62/06), u tekstu koji je bio na snazi u vreme došenja predmetnog prvostepenog rešenja, bilo je propisano: da se lokalne komunalne takse mogu uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru (član 15. tačka 1)); da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. ovog zakona počev od 1. januara 2007. godine (član 60.).
Odredbama člana 2. Odluke o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada Beograda („Službeni list grada Beograda“, br. 30/02, 7/03, 10/03, 18/03, 30/03, 14/04, 37/04, 29/05, 19/07, 43/07, 51/08, 53/08, 60/09, 14/10, 22/10, 45/10, 2/11 i 10/11) bilo je predviđeno: da se komunalna taksa plaća za isticanje firme na poslovnom prostoru (stav 1. tačka 8)); da se lokalne komunalne takse ne plaćaju za korišćenje prava, predmeta i usluga od strane državnih organa i organizacija, organa i organizacija teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave i ustanova prema kojima grad Beograd vrši prava osnivača (stav 2).
5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je postupanjem upravnih organa i nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je postupak trajao šest godina i tri meseca.
Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni postupak započeo 5. novembra 2009. godine, podnošenjem žalbe podnositeljke ustavne žalbe protiv prvostepenog rešenja kojim joj je utvrđena komunalna taksa, a da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude 3. marta 2016. godine. Sud, s tim u vezi, konstatuje da činjenica da je osporeni postupak trajao šest godina i tri meseca može, sama za sebe, ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja trajanja upravnog postupka i upravnog spora relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i suda koji vode postupak, odnosno upravni spor, broja donetih odluka u tim postupcima, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud nalazi da u predmetnoj upravnoj stvari nije bilo složenih činjeničnih ili pravnih pitanja.
Po oceni ovog suda, odluka u predmetnoj upravnoj stvari za podnositeljku ustavne žalbe nije mogla biti od posebnog značaja, imajući u vidu mali iznos utvrđene lokalne komunalne takse.
Prilikom ispitivanja da li je podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama doprinela predugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na sledeće stavove Evropskog suda za ljudska prava:
- da podnosilac treba samo da pokaže marljivost u vršenju procesnih radnji koje se odnose na njega i da iskoristi obim koji mu domaći zakon pruža za skraćivanje postupka (presuda u predmetu Unión Alimentaria Sanders SA protiv Španije, broj 11681/85 od 7. jula 1989. godine);
- da je podnositeljka zahteva imala na raspolaganju pravna sredstva koja bi joj omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propustila da učini i da u tim okolnostima ona ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom (odluka o dopuštenosti zahteva u predmetu Vera Štajcar protiv Hrvatske, broj 46279/99).
Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak odlučivanja o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja od 15. oktobra 2009. godine mogao trajati kraće da je podnositeljka blagovremeno koristila procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“. Podnositeljka se zahtevom za odlučivanje o podnetoj žalbi obratila tek 28. aprila 2010. godine, nakon čega je drugostepeni organ i odlučio rešenjem od 19. maja 2010. godine. Ustavni sud je ocenio da je navedenim propuštanjem podnositeljka doprinela dužem trajanju osporenog postupka.
Ocenjujući postupanje nadležnih organa, odnosno suda u osporenom upravnom i upravnosudskom postupku, Ustavni sud konstatuje da je zbog pogrešne pouke o pravnom sredstvu u rešenju prvostepenog organa, o podnetoj žalbi odlučio nenadležni organ, iz čega proizlazi da upravni organi u osporenom postupku nisu postupali efikasno i delotvorno. Ustavni sud je dalje utvrdio da je odlučivanje Upravnog suda u upravnim sporovima vođenim povodom predmetne upravne stvari okončano u periodu koji se može oceniti razumnim.
Polazeći od svega izloženog, a posebno imajući u vidu mali iznos lokalne komunalne takse koja je bila predmet osporenog postupka i doprinos podnositeljke ustavne žalbe trajanju postupka, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki, uprkos neefikasnom postupanju upravnih organa, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.
6. Podnositeljka ustavne žalbe, takođe, smatra da joj je osporenom presudom Upravnog suda povređeno pravo na pravično suđenje, između ostalog, time što joj nije bilo omogućeno učešće u postupku, u skladu sa odredbom člana 133. Zakona o opštem upravnom postupku i što Upravni sud nije uvažio njen predlog da održi javnu raspravu.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ponavlja navode koje je već isticala pred Upravnim sudom tokom upravnog spora, koji se odnose na to da ona nije obveznik komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru u 2009. godini, a koje je Upravni sud već ocenio u obrazloženju osporene presude. Po oceni Ustavnog suda, Upravni sud je naveo dovoljne razloge za donetu odluku, koji su zasnovani na primeni odgovarajućih odredaba merodavnog prava, i to Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Odluke o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada Beograda i Odluke o određivanju zona na teritoriji grada Beograda. Ustavni sud, s tim u vezi, ističe da je organ ovlašćen da po skraćenom postupku reši upravnu stvar neposredno, ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa (član 131. stav 1. tačka 2) Zakona o opštem upravnom postupku). Imajući u vidu da je nadležni organ, na osnovu službenih podataka kojima raspolaže, utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ima advokatsku kancelariju prijavljenu na navedenoj adresi, a da podnositeljka ustavne žalbe ne osporava da ima istaknutu tablu na vratima stana, na poštanskom sandučetu i na fasadi zgrade u kojoj stanuje, ovaj sud nalazi da ustavnom žalbom nije učinjeno verovatnim da je izostajanje ispitnog postupka, u konkretnom slučaju, imalo za posledicu povredu procesnih garancija prava na pravično suđenje.
U vezi sa navodima podnositeljke kojima se ističe da ni Upravni sud nije održao usmenu raspravu, Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude naveo razloge zbog kojih je našao da nije bilo potrebno održavanje usmene rasprave u upravnom sporu, a koje Ustavni sud, polazeći od izloženog, ocenjuje kao ustavnopravno prihvatljive.
Ustavni sud je, takođe, ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporena presuda doneta uz proizvoljnu ili diskriminacionu primenu prava, čime bi se ukazalo na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju upravnih organa i Upravnog suda, a na štetu podnositeljke ustavne žalbe, što bi dovelo do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud je konstatovao da je presudom Upravnog suda U. 8357/12 od 3. oktobra 2013. godine, kojom se ukazuje na nejednako postupanje suda, odlučeno o tužbi podnositeljke ustavne žalbe, a ne o tužbi drugog lica, u ranijoj fazi postupka, kao i da je upravni postupak u kome je doneta navedena presuda pravnosnažno okonča n presudom Upravnog suda U. 1187/14 od 3. marta 2016. godine, kojom je tužba podnositeljke odbijena kao neosnovana. Polazeći od toga da ne postoji različit pravni ishod u odnosu na prava ili obaveze drugog lica u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Sud nalazi da nisu ispunjene pretpostavke za odlučivanje o istaknutoj povredi označenog prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je, s obzirom na navedeno, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Upravnog suda U. 1187/14 od 3. marta 2016. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Z akonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu izreke.
Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-2407/2015 od 20. oktobra 2016. godine i Odluci Už-6111/2015 od 16. marta 2017. godine .
7. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić