Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Povreda je nastala prvenstveno zbog neažurnosti drugostepenog suda, kome je trebalo skoro 11 godina da odluči i dostavi odluku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2735/2009
07.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić, mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Pošmuge iz Inđije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Pošmuge i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sud om u Inđiji u predmetu P. 217/96 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2 . Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Pošmuga iz Inđije je 25. decembra 200 9. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P. 217/96, odnosno u postupku pred Okružnim sud om u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 441/99.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u parnici radi utvrđivanja zajedničke tekovine, vođenoj pred Opštinskim sudom u Inđiji, po tužbi B.P, bivše supruge podnosioca ustavne žalbe, imao svojstvo tuženog. Nezadovoljan presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 217/96 od 28. septembra 1998. godine, izjavio je žalbu 24. novembra 1998. godine, po kojoj je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici, kao drugostepeni sud, odlučio presudom Gž. 441/99 od 10. oktobra 2006. godine, a podnosiocu tu odluku dostavio tek 27. novembra 2009. godine. Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. Ustava jer prvostepeni i drugostepeni sud nisu sudili u razumnom roku. Podnosilac ističe da je žalbeni postupak je trajao 11 godina, računajući od 24. novembra 1998. godine - kada je izjavio žalbu protiv prvostepene presude, do 27. novembra 2009. godine, kada mu je presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 441/99 od 10. oktobra 2006. godine dostavljena. Podnosilac zahteva i naknadu štete.

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe zaključio da podnosilac u suštini ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Opštinskog suda u Inđiji P. 217/96 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, 27. marta 1996. godine podnela je tužbu njegova bivša supruga V.P. Opštinskom sudu u Inđiji, radi deobe zajedničke imovine.

Povodom podnete tužbe formiran je u Opštinskom sudu predmet P. 217/96. U toku postupka pred prvostepenim sudom održano je devet ročišta za glavnu raspravu, dok su dva ročišta odložena: jedno po zajedničkom predlogu stranaka, a drugo na predlog tuženog jer je njegovom punomoćniku neposredno pred ročište uručen nalaz i mišljenje veštaka. U dokaznom postupku saslušani su svedoci i obavljeno veštačenje od strane veštaka građevinske struke.

Presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 217/96 od 28. septembra 1998. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno u prvom stavu izreke da je na zemljištu u društvenoj svojini, bliže opisanom u tom stavu, izgrađena prizemna stambena zgrada sa potkrovljem , koja nije upisana u zemljišne knjige. Drugim stavom izreke je utv rđeno da je tužilja vlasnik 14/37 dela prizemne zgrade površine 82,50m2, dužine 11m i širine 7,5m, dok je u trećem stavu izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje vlasništva od tražene 1/2 do dosuđenih 14/37 dela. Četvrtim stavom izreke ove presude je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Osporena presuda je punomoćniku tuženog uručena 9. novembra 1998. godine, a punomoćniku tužilje 3. novembra 1998. godine.

Protiv osporene prvostepene presude punomoćnik tuženog je 24. novembra 1998. godine izjavio žalbu Opštinskom sudu u Inđiji za Okružni sud u Sremskoj Mitrovici.

Opštinski sud u Inđiji je doneo naredbu 3. decembra 1998. godine da se žalba dostavi punomoćniku tužilje, a 12. marta 1999. godine naredbu da se spisi predmeta po žalbi dostave Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici. U spisima predmeta nema podataka kada su spisi primljeni u drugostepenom sud u.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je, postupajući po žalbi tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, presudom Gž. 441/99 od 10. oktobra 2006. godine, žalbu tuženog odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Inđiji P. 217/96 od 28. septembra 1998. godine u pobijanom, usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu i u pogledu odluke o troškovima (st . 1, 2. i 4. izreke).

Drugostepena presuda je, prema prijemnom pečatu suda, Opštinskom sudu u Inđiji dostavljena 24. novembra 2009. godine. Punomoćniku tuženog je Opštinski sud u Inđiji otpravak osporene drugostepene presude uručuo 27. novembra 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br oj 125/04 ), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja po žalbi, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Analizirajući dužinu trajanja parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Inđiji P. 217/96, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe sudu 27. marta 1996. godine protiv tuženog - ovde podnosioca ustavne žalbe, a da je okončan uručenjem drugostepene presude tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe 27. novembra 2009. godine, dakle posle 13 godina i osam meseci.

Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni postupak trajao dve i po godine, što je u okviru razumnog roka za suđenje u prvostepenoj instanci, ali je konstatovao da se postupanje drugostepenog suda ne može smatrati postupanjem u razumnom roku jer je u predmetu Gž. 441/99, po izjavljenoj žalbi tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, 24. novembra 1998. godine, drugostepeni sud odlučio tek nakon skoro osam godina - donošenjem presude 10. oktobra 2006. godine, da bi nakon još tri godine i mesec dana - 24. novembra 2009. godine vratio spise prvostepenom sudu, koji je tuženom dostavio drugostepenu presudu 27. novembra 2009. godine, što sve ukupno predstavlja period od skoro 11 godina. Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku tj. da o njegovoj žalbi nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete , a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova, i to prevashodno drugostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti